Srpska teritorija Kosovo i Metohija jednostrano je priznata 2008. godine kao tzv. država Kosovo uz podršku zapadnih centara moći. Time je nastavljen proces unutrašnje tranzicije i teritorijalne fragmentacije srpskih zemalja, osobito Republike Srbije kao srpske matice, ne bi li se potpuno iscrpela snaga Srba na ovom prostoru. Reč je o nametnutoj stvarnosti koju moramo da razumemo i o njoj javno govorimo ukoliko želimo da sačuvamo duhovni centar i geopolitički, geostrateški i geoekonomski važan deo Srbije.
Mi smo se kao narod tokom istorije, u tegobnim i sumornim vremenima okupljali oko Kosova i Metohije kao simbola večnog opstanka. Za nas je kosovsko opredeljenje suštinsko identitetsko opredeljenje! Zbog toga se aktuelni problem ne može rešiti ustupcima i kompromisima, posebno ukoliko imamo u vidu geopolitičke karakteristike južne srpske pokrajine i aktuelne međunarodne tokove.
Kosovo kao makrotvrđava Balkana
Kosovo i Metohija predstavlja makrotvrđavu Balkana i centralnu oblast na poluostrvu, što je čini nemerljivo značajnom za kontrolu važnih saobraćajnih, privrednih, komunikacijskih, strategijskih i drugih koridora. Reč je o prirodnoj celini omeđenoj planinskim lancima kao prirodnim bedemima u čijem središtu se nalaze dve kotline koje obiluju rudnim i prirodnim bogatstvima, plodnom zemljom i pijaćom vodom.
Unutrašnjost makrotvrđave je prohodna, ali je ulazak i izlazak iz nje moguć samo kroz nekoliko prevoja (npr. Merdare i Morina) i klisura (npr. Kačanička i Ibarska), što Kosovu i Metohiji predodređuje izrazitu geopolitičku ulogu, ne samo na teritoriji Srbije, već na celom Balkanu.
Danas, Kosovo i Metohija predstavlja jednu od najvažnijih geostrateških tačaka u kojoj se ukrštaju i prepliću različiti geopolitički interesi globalnih i regionalnih sila. Navedeno potvrđuje činjenica da Sjedinjene Države Balkan percipiraju kao „odskočnu dasku“ za dalji geopolitički prodor ka srcu Evroazije i s tim u vezi, širenjem NATO saveza, postavljanjem vojnih baza (Bondstil na Kosovu i Metohiji) i instaliranjem logističkih stanica u ključnim zonama, stvaraju integralni geopolitički i geostrategijski luk atlantizma. Smatram da je ključna tačka za stvaranje tog luka upravo Kosovo i Metohija.
Nova faza u međunarodnim odnosima
Osim toga, važno je da pratimo i proces povlačenja priznanja tzv. Kosova poslednjih nekoliko godina. Reč je o fazi koja pokazuje nove tendencije u međunarodnim odnosima i početak globalne tranzicije iz unipolarizma u multipolarizam. To je razlog sve izraženijih diplomatskih pritisaka i pretnji Zapada prema zemljama koje su povukle priznanje i koje nisu priznale tzv. Kosovo. Pritisci i ucene usmereni su i na Srbiju od koje se zahteva da ne pruža otpor zaokruživanju kosovske državnosti. Zapadni centri moći žure, jer pokušavaju da očuvaju kredibilitet na međunarodnoj sceni, ali mi ne treba da žurimo. Imajući u vidu trend povlačenja priznanja tzv. Kosova u poslednje dve godine, rešavanje kosovskog pitanja bilo bi prihvatljivo ukoliko je u skladu sa interesima srpskog naroda i države.
Stoga, sve sporazume, ponude i predloge treba razmatrati iz perspektive nacionalnih interesa, a aktivnim diplomatskim i ekonomskim delovanjem treba raditi na kreiranju povoljnih međunarodnih okolnosti. Da bismo u tome uspeli, neophodno je jačanje političkih, ekonomskih, privrednih, infrastrukturnih, kulturnih i obrazovnih kapaciteta države, kao i očuvanje državnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kulturno-istorijskog nasleđa srpskog naroda, jezika, pisma i nacionalnih simbola, jer sve zajedno čini vezivnu nit suštinskog postojanja i državotvornosti.
Naslovna foto: Mondo, Mario Milojević
– doktorand na Fakultetu političkih nauka u Beogradu
– autor knjige Balkanska geopolitička paradigma i koautor knjige Savremeni međunarodni odnosi i geopolitika
Serbian