Slušajući pjesme „Bisenija“ i „Nema smrti“ osjetila sam kako mi nestvaran spoj poezije i muzike tjera suze na oči i poželjela sam da saznam više o autorki koja je ispjevala ove, i još mnoge divne, svoje i tuđe pjesme. Njena duša na „bosiljak miri“, a pjesmama nam poručuje da budemo vrijedni i uzoremo njive jer „Srbija biće dokle klija“.
Mirjana Marinković profesor je ruskog jezika i književnosti, kantautor i pjesnikinja, koja u svom radu njeguje autorsku muziku, kao i ruske i srpske narodne pjesme i romanse, makedonske narodne, ruske ciganske, starogradske, sevdalinke i domaći evergrin. Izvodi ih najčešće u pratnji Zorana Dimitrova, inženjera i gitariste i Guljsanam Rejmbajeve, glumice, koordinatora dečijih programa i pratećeg vokala iz Taškenta, Uzbekistan. Autor je različitih umjetničkih koncepata, rado viđen gost kulturnih ustanova i kreator mnogih zanimljivih programa o kojima možete čitati na sajtu mirinmir.in.rs.
Sa Mirjanom sam razgovarala o tome šta je pokreće i da li je borba za umjetnost „donkihotovska“ borba danas.
Do sada ste objavili nekoliko knjiga poezije i tri muzička albuma koja su, rekla bih, divan spoj poezije i muzike. Ima li publika na našim prostoru sluha za ovako nešto?
Naša publika postoji u meri u kojoj uspevamo da promovišemo svoj rad u medijima. Većinom ljudi nalete na nas na Jutjubu i na društvenim mrežama i zavole to što radimo. Ustanove kulture u kojima nastupamo takođe imaju svoju publiku koja prati kulturna dešavanja.
Protekla godina je bila prilično loša za kulturu iz poznatih razloga, ali nas to nije moglo sprečiti da delujemo i da u ovoj sezoni nastupamo sa čak tri nova programa – „Jesenjin“, „Okudžava“ i „Srbija“.
BISENIJA (Nestvorenoj) Ti narastaš iza vidnog polja, Ko modrina prolećne oluje, Bisenija, mila vilo moja, Samoća mi tobom odjekuje. Ja ti ljubim skute i rukave I tebi se do zemljice klanjam, Do zemljice i zelene trave, Vilo moja, i budna te sanjam. Kad se smeješ, ozvezdanog čela, Bosom nogom u belom haljetku, Kolko sam te puta poželela! Srešćemo se, kćeri, naposletku. Autor: Milica Bijelić
Na Vašem sajtu piše da ste autor nekoliko koncepata koji se odnose na muziku, poeziju i umjetnost uopšte. Je li njegovanje umjetnosti donkihotovska borba u današnje „rijaliti“ vrijeme?
To je veoma kompleksna tema, a treba ukratko odgovoriti, ako sam dobro razumela.
Potpuno smo svesni situacije koja već dugi niz godina ide na štetu umetnosti. Međutim, ipak mislim da nije naše da lamentujemo nad tom činjenicom, već da, koliko ko može, doprinosimo, makar i pešice i „naokolo bliže“, na ublažavanju posledica komercijalizacije medija. Koliko mogu da primetim, od te komercijalizacije najveću je štetu ipak pretrpela kultura.
Zajedno sa ekipom okupljenom oko UG „Mirinmir“ nudite niz kulturnih programa. Šta Vam je sledeće u planu?
Na našem sajtu mirinmir.in.rs (mirinmir.srb) postoje najave naša tri programa do kraja sezone 2020/21:
OKUDŽAVA – KC „Čukarica“, 14.5.2021. u 19 sati
RUSKE I CIGANSKE PESME – Ruski centar Beograd, 28.5.2021. u 19 sati
SRBIJA – KC „Čukarica“, 9.6.2021. u 19 sati
Šta je to što Vas pokreće?
Ljubav. Volim lepu reč, dobru muziku, i čestite ljude. To me pokreće da prenosim ovu radost stvaranja i donosim osmehe na ta, često umorna i napaćena lica. I to je moja misija.
Posjetite sajt mirinmir.in.rs i Youtube kanal: Мирјана Маринковић
Serbian