STRAH JE PROBLEM BROJ 1: Katarina Panić, nova predsednica SSP Kruševac o politici i planovima

Katarina Panić je nova predsednica Gradskog odbora SSP u Kruševcu. Mlada i obrazovana žena. Aktivna na protestima i željna promena. O tome kako je biti mlada žena u politici u Srbiji, pa još na strani opozicije, kao i o tome koji su ključni problemi u Kruševcu i šta novo možemo očekivati od nje, razgovarala je sa našim novinarom Nikolom Pavlovićem.

Kako ste ušli u politiku?

Bila sam prilično aktivna na svim protestima protiv ovog režima. Shvatila sam da bez nekog stvarnog političkog aktivizma i uključivanja u formalni politički život mi ne možemo da menjamo stvari. Mesec dana nakon osnivanja stranke sam joj pristupila i bila zaista lepo dočekana od strane svih. Ivan Mandić mi je bio ogromna potpora i podrška i neko zbog koga sam se odlučila da uđem u SSP na lokalu.

Šta vidite kao tri ključna problema u Kruševcu?

Broj jedan je strah. Ogroman strah kod ljudi i mislim da je to početak i kraj svega, jer kada ne bi bilo tog straha onda bi se ljudi pobunili i sve bi bilo potpuno drugačije, a sa druge strane ih potpuno razumem, jer živeti u gradu kao što je Kruševac, sa svim zastrašivanjima i ucenama, nije nimalo lako. Iz toga kao broj dva proizilazi nezaposlenost. Veoma male plate, izrabljivanje. I zdravstvo vidim kao ogroman problem jer je u katastrofalnom stanju i to se vidi u tome kako se sa pandemijom Kruševac izborio. Doktori i čitavo osoblje su heroji ovoga grada i generalno Srbije, koliko su truda, energije, pa i svojih života uložili u borbu.

Da li se stepen tog straha u Kruševcu razlikuje od drugih gradova? Šta Vam kažu stranačke kolege?

U drugim gradovima zaista nije ovako. U Kruševcu je lajk na društvenoj mreži problem za ljude iz vladajuće stranke. U Kruševcu je problem kada govorite javno protiv onoga što vama smeta. U Kruševcu je, zapravo, najveći problem egzistencija, jer se ljudi boje za svoja radna mesta, kako će da prežive i nahrane svoju porodicu.

Ljudi su nezadovoljni i to znam što sa terena, što privatno, jer se godinama u našem gradu ulaže u te neke infrastrukture, šminkanje grada, fontane, Dino park, a ništa se ne ulaže u ljude. A zaposleni svoje radno mesto čuvaju ćutanjem.

Izgrađena je Kovid bolnica u Parunovcu. Da li biste to pohvalili?

To mogu da pohvalim, ali ne i našu spremnost za njenu izgradnju. Da li smo imali stručno osoblje koje će se baviti tim ljudima? To je prilično škakljivo, neki od tih ljudi više nisu među nama, a verujem da svi oni koji su tamo radili da su dali sve što su mogli, a da li je to sve bilo dovoljno, to ostaje na građanima da procene.

Mlada ste političarka. Da li je Kruševac više grad mladih ili penzionera?

Mladi su tu, ali mladi moraju da se probude, a na tome ćemo raditi. Da shvate da je politika svaki dan njihovog života, jer sve što se odlučuje, odlučuje se politički. I te fraze da su svi isti ili da ih politika ne interesuje , da su apolitični, apatični nisu dobre, jer je politika takva, kreira život tih mladih ljudi. Naša ciljna grupa su, svakako, svi. Treba da dopremo do svakog čoveka i to je ono za šta se borimo i na čemu radimo. Konstantno smo i po terenu, po selima i gradu i u tim akcijama deljenja novina i u svemu ostalom konstantno razgovaramo sa građanima i mi želimo da čujemo šta oni misle! Žao mi je što je velik broj mladih ljudi otišao iz Kruševca i iz Srbije u potrazi za boljim životom, a cilj nas iz Stranke slobode i pravde jeste da napravimo sistem koji će ponuditi tim mladim ljudima da se oni vrate u svoju zemlju i da ovde žive kao građani prvog reda.

Zar nije to previše optimistično?

Ne mislim tako, jer da mislim da to nije realno, ne bih se bavila politikom.

Potpredsednik Vaše stranke, Dejan Bulatović, posetio je Kruševac. Kakve su reakcije građana?

Bilo je odlično. Tada smo organizovali akciju deljenja novina u Šiljegovcu, a na terenu i to baš na selu se najbolje vidi koliko je do ljudi doprelo ono što mi svakodnevno radimo. Ljudi iz Šiljegovca su znali ko je Dejan Bulatović i apsolutno su razumeli o čemu priča i ta podela novina je protekla sjajno. Prilično smo iznenađeni kada odlazimo u neka druga sela, poput Velikog Golovoda, pa idemo u Kaonik za vikend, i da će ta podela novina prolaziti skroz drugačije. Ali je prosto nezadovoljstvo svih tih meštana preveliko i oni žele da pričaju sa nama. Njima je do te mere drago kada mi odemo u njihovo mesto, jer je neko došao da ih poseti. Vlast je ta koja obećava u toku kampanje, a posle im ostanu kanalizacije koje nisu puštene, neasfaltirani putevi, nezaposleni i nema nikog! A kada mi odemo da razgovaramo sa njima o svemu tome mapiramo te ključne probleme i istina je da ćemo raditi na tome da sve to bude bolje. Koliko će nam vremena biti potrebno? Nadam se što manje i nadam se da ćemo moći da omogućimo neki bolji život za sve njih.

Kako su stariji sugrađani reagovali? Oni umeju da budu ostrašćeniji?

Stariji sugrađani, jer su danas sela takva da u njima žive mestimično stariji ljudi, nažalost, jer se sela napuštaju, što zbog migracija u grad, što u drugu zemlju, oni prilično dobro reaguju. Naš pristup je takav. Mislim da je i njima jasno da ono što pišu tabloidi nije istina i da je Dragan Đilas lopov, bio bi uhapšen, bio bi procesuiran. Više je i to postalo nekako marketinški kontraproduktivno za Srpsku naprednu stranku. Potpuno su, ipak, drugačije reakcije u odnosu na danas i prethodnih šest meseci do godinu dana.

Kakav je Vaš odnos sa drugim opozicionih strankama u Kruševcu?

Ovo je borba u kojoj smo svi zajedno i koju moramo nastaviti nepodeljeni. Moja je misija da skupimo ono što ovaj režim pokušava da rastavi godinama, da postanemo bratsko društvo koje će pružiti ruku, a ne ono koje će jedno drugom podmestiti nogu zarad nekih svojih ličnih, malih, egzistencijalnih interesa. Ono što živimo treba da bude mnogo iznad toga. Imamo fantastičnu komunikaciju i sa Narodnom strankom, DJB-om, sa Demokratskom strankom i sa Dverima. Svi smo tu jedni za druge i međusobno se pomažemo i svi smo svesni činjenice da se borimo protiv jednog, a to je ono što nas udružuje, što nas spaja.

Šta će se promeniti u Vašem mandatu na čelu gradskog odbora?

Moj politički narativ je malo drugačiji. Smatram da treba da kreiramo društvo u kome se nećemo međusobno vređati, spominjati članove porodica, izvlačiti naš prljav veš, privatan život. Treba da sami sebima, a i ljudima koji bi glasali za nas budemo prijemčiviji, a ne da budemo ta prljava politika. Trudiću se da svi oni koji su poniženi, ucenjeni, svi oni koji su morali da idu na mitinge i mašu zastavicama, a nisu naneli nikakvo zlo, nešto ukrali, budu dobrodošli u prostorije Stranke slobode i pravde. Mislim da to ljudi prepoznaju.

Oni koji su opoziciono nastrojeni, koji su se borili sve vreme sa nama, takođe razumeju da mi ne treba da se delimo, već da skupimo ono što je rastavljeno, kako bi napravili jednu celinu. Mi nismo njihovi i naši. Mi smo jedan narod i treba da budemo zajedno u svemu tome. I za to ću se zalagati svim svojim bićem. Sve što radim ne bi bilo isto da oko mene nema Stefana Bojičića, Bojane Stanojević, Sonje Antić, Dimitrija Petkovića i Bobana Jovanovića, koji je pored Borka Stefanovića podneo najveću žrtvu kada su mu izbili zube.

Kako je biti žena u politici u Kruševcu?

Stranka slobode i pravde na vodećim pozicijama u mnogim gradovima na funkciji predsednika ima zapravo predsednicu. To što su nekada žene samo statirale u politici se sada menja onim što mi radimo, a imamo i sjajne primere za to: Mariniku Tepić, Irenu Živković iz Bora, Jelenu Spirić iz Leskovca, Anu Stevanović. To su sve žene koje su jake, hrabre, stabilne i koje imaju šta da kažu u politici. One donose odluke, one učestvuju u kreiranju i nisu samo žene koje su postavljene na neke pozicije da bi maskirale nečije tuđe poteze. Da li je teško biti žena u politici? Teško je biti u politici uopšte. Teško je biti muškarac, žena u politici u opoziciji. A u Kruševcu je takođe teško, odgovorno je i nailazite na svakakve prepreke, ali je najveće zadovoljstvo kada vam potpuno nepoznati ljudi priđu i kada vam izraze poštovanje za to što radite. Dobro je, tada idete u nekom dobrom smeru.

Šta znači #ABUM?

To je platforma koju spremamo i o tome ćemo govoriti kada budemo predstavljali javnosti, za sada neka ostane tako.

Nikola Pavlović