Stradanje i genocid nad našim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941-1945) Jelena Kovačević prikazala je u 41 pesmi, a njih tridesetak je dokumentovala izvodima iz istorijske literature i arhivske građe.
U široj javnosti dosad neviđen spoj književnosti i svedočenja iz srpske stradalničke istorije napravljen je u nedavno izdatoj zbirci pesama ,,Stradanje”, Jelene Kovačević, istoričara, arhiviste i pesnika. Genocid nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941-1945) Kovačevićeva je prikazala u 41 pesmi, a njih tridesetak je dokumentovala izvodima iz istorijske literature i arhivske građe. Pesnikinja, rođena 1988. godine u Bajinoj Bašti, zaposlena je u Arhivu Jugoslavije u glavnom gradu. Diplomske i master studije završila je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Zbirku je, u tvrdom povezu, objavilo Udruženja građana „Jadovno 1941”. Oni su prepoznali želju Kovačevićeve da ostavi trag o pokoljima i zločinima izvršenim nad Srbima u Petrinji, Jajcu, logorima Jasenovac i Slano, Glini, Dvoru, Trebinju, Miloševićima i Starom Brodu, Bosanskom Petrovcu, Prebilovcima, Bosanskom Brodu, Sunji, Drakseniću, Stolcu, Bihaću, Glamoču i Bosanskoj Gradiški. Zbirka ,,Stradanje” nastala je iz tuge i bunta usled tišine o stradanju našeg naroda, naglašava za „Politiku” autorka.
– Ne poznajući svoje pretke, ono što su kroz život prolazili, načine kojima su se sa nedaćama borili i pravoslavlje koje ih je čuvalo, izgubljeni se tražimo u tuđini, tačnije nestajemo. Priča o našim žrtvama nije istorija, kultura u bilo kom vidu već naš život. Sećanje na pretke nije puko sećanje i pominjanje već zajednički život u duhovnoj zajednici živih i mrtvih. Bez obzira na to što moje ognjište nije stradalničko, ja sam potomak žrtava i moja obaveza i htenje je da stihom, proizašlim iz istorijskog dokumenta i literature, tu našu duhovnu zajednicu osnažim – dodaje ona.
O stradanju Srba od ustaških zlikovaca u jamama i logorima propevala je od bola i tuge Jelena Kovačević na jedinstven način, zato što je dokumentovala svoje pevanje, smatra Borivoj Rašuo, magistar političkih nauka i pesnik. Pevanje i stradanje boji i označava ovaj dragoceni zapis koji sam sobom postaje i ostaje deo nacionalne svesti i pamćenja, smatra Rašuo.
– Izveštajno i proročki pevao je Aleksa Šantić poznajući srpsku sudbu „i grobovi naši boriće se s vama”, taj pev dopevava i nastavlja pesnikinja Jelena Kovačević – smatra Rašuo.
Žrtve nisu samo broj
„Dok padaju tela jedno za drugim,
žito koje Gospod će da skupi,
svetiljka oganj posta.
Silu ste nam dali,
niste znali da mrtvi od živih su jači“.
U predgovoru dela, dopisna članica Srpske akademije nauka i umetnosti prof. dr Mira Radojević, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, ističe da je posebno važno pružanje otpora relativizovanju žrtava, njihove brojnosti, nacionalne pripadnosti i vlastitih imena. Nije, kaže, slučajno što su logorašima, gde god da su bili zatočeni, najpre oduzimana imena, čime su pretvarani u brojeve.
– Upravo zato, značajno je svako ime, jer se nedužnima time vraća deo otetog dostojanstva i često vrlo jasno obrazlaže razlog zbog kojeg su umoreni. Ta potreba i dug, treba reći, višestruki su: civilizacijski, moralni, nacionalno-politički i naučni. Osim istorijske nauke, u tome može mnogo pomoći i lepa književnost, kako proza tako i poezija, dokazujući da svaki vid stvaralaštva, naučnog ili umetničkog, ima humanističku svrhu u borbi protiv zla. Štaviše, književna dela lakše „prodiru u dušu” od naučnih, potvrđujući misao Isidore Sekulić da je najbolja istorija jednog naroda napisana u njegovoj književnosti – ističe prof. Radojević.
Najzad, kaže ona, književnost svojim čitaocima šalje ubedljiviju etičku poruku, a na tvrdnje po kojima i zločinci zaslužuju hrišćanski oproštaj odgovara podsećanjem da pokajanje predstavlja uslov oproštaja.
Pesnikinjina hrabrost i bojažljivost pokazane u isto vreme su zadivljujuće, ističe profesor filozofije Radinko Krulanović, izvršni direktor „Glasnika” i knjižare Matice srpske – Društva članova u Crnoj Gori. Njena hrabrost se, kako kaže, ogleda u tome što je spremna da se ispreči ispred zločinačke ruke i poturi svoju pesničku reč kao štit. Ona se pokazuje i u želji da pesnički odsluži opelo za ubijene, pitajući se sa velikim i opravdanim strahom ‒ Je li dostojna?
Izvor: Politika
Serbian