Inicijativa Pravo na vodu nagrađena je priznanjem „Zeleni list“ od strane ekoloških udruženja i novinara, za svoju borbu za očuvanje vodnih dobara i zaštitu životne sredine. Sa Žaklinom Živković iz ove inicijative razgovarali smo o značaju ovog priznanja, ali i o stanju ekološke svijesti u Srbiji, pobjedi g. Tomaševića u Zagrebu, političkom potencijalu zelenih tema u Srbiji i drugim temama.
Šta za vas iz inicijative Pravo na vodu znači priznanje Zeleni list?
Kao inicijativa čiji je osnovni način rada okupljanje, saradnja i podrška ekološkim inicijativama i organizacijama širom Srbije priznanje kao što je Zeleni list jeste najveće priznanje jer ga dodeljuju upravo ekološke organizacije i novinari, već 38 godina za zasluge u oblasti zaštite životne sredine.
Biti priznat i pohvaljen za svoj rad i nastojanja za nas je čast, inspiracija i vetar u leđa da nastavimo sa radom.
Za one koji vas ne znaju – šta je Pravo na vodu? Neko će reći „pa to pravo imamo rođenjem „. Šta je vaša misija?
Potpuno si u pravu kada kažeš da je zdravorazumsko razmišljanje da svako ima pravo na čistu vodu ili vazduh rođenjem. Nama je u Srbiji pravo na čistu životnu sredinu čak garantovano Ustavom. Opet, stvarnost je da veliki broj građana u Srbiji nema dostupnu čistu pijaću vodu, da se reke stavljaju u cevi ili zagađuju otpadnim vodama, izvori vode privatizuju i iscrpljuju, a javna preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem se uništavaju i spremaju za privatizaciju – spisak problema je ogroman.
Naša misija je da se ovo pravo na vodu suštinski ostvari u praksi, kroz zakonske odredbe ali i kroz društveni dogovor jer je za nas to i vrednosno i političko pitanje. Zato sa jedne strane radimo na istraživanjima i edukaciji, a sa druge strane radimo “na terenu” sa drugim organizacijama i inicijativama u direktnim akcijama gde skrećemo pažnju na probleme i tražimo rešenja.
Ne mogu da se ne osvrnem na pobjedu g. Tomaševića koji važi za promotera zelenih politika u Zagrebu. Kako komentarišeš to?
Zelene politike već duže vreme beleže rast u Zapadnoj Evropi, a naš region je taj zeleni talas dugo zaobilazio. Nakon dobrog rezultata URA u Crnoj Gori, i Možemo u Hrvatskoj, možemo reći da se taj trend menja. Ja sam dve i po godine bila koordinatorka Balkanske mreže Evropske Zelene partije pa dugo pratim tu perspektivu, i direktno sam radila sa većinom tih aktera.
Samo delom je ovo rezultat rasta ekološke svesti i potrebe za zelenim politikama, najvećim delom je u pitanju posvećeni, uporni dugogodišnji rad tih stranaka i organizacija, većina je možda tek sada čula za njih, ali svi oni imaju minimum deset godina rada iza sebe na terenu, uspona i padova, ali svakako istrajnosti pa onda ovaj rezultat ne iznenađuje.
Čitala sam i neke najave grupe Odbranimo reke Stare planine o izlasku na izbore. Mogu li zeleni pokreti i inicijative u Srbiji ostvariti dobar rezultat na izborima?
Kompleksno je to pitanje. U Srbiji je jako loša situacija u svakoj oblasti, pa i u političkom i stranačkom delovanju. Političke stranke, kao „tradicionalni“ politički akteri, nemaju sposobnost artikulacije realnih problema građana, bave se isključivo sobom i svojim potrebama, i u toj situaciji se koristi svaka nova zdrava inicijativa kao zamena za nasušno opoziciono političko delovanje. Tako se sada pokušava da se ekološki pokret, koji je u Srbiji tek u rađanju, usmeri i iskoristi kratkoročno za političku promenu. Mislim da u okviru ekoloških organizacija i inicijativa postoje one koji žele da svoju borbu i politički artikulišu, i mislim da je to u redu – mada u ovom trenutku ne postoji jasna vizija kako da se to izvede. Sa druge strane, ono što je za nas najvažnije jeste da ekološki pokret preživi, odnosno da oni koji ne žele da svoju borbu artikulišu kroz izbore, znaju da je i to u redu – da nisu izbori ili političke stranke jedini način da se vodi politička borba. Jer je naš cilj društvena a ne samo politička promena a za nju je potrebna doslednost i vreme.
Meni se čini da u poslednje vrijeme raste svijest o važnosti zaštite životne sredine. Je li to samo u mom „socijalnom balonu“ ili ipak zbilja postajemo s(a)vjesnije društvo?
Ekološka borba u Srbiji nije posledica rasta ekološke svesti kao takve, mislim da nismo još uvek osvestili koliko je značajna priroda koja nas okružuje za naš život, koliko nas ugrožavaju klimatske promene, koliki je potencijal u zelenoj ekonomiji, itd. Mi smo duboko obespravljeno društvo, nakon rasprodaje svega što je moglo da se proda i iskoristi, ostala su samo prirodna dobra. Borba za njih je način na koji se ljudi oslobađaju i bore za poslednje atome svojih prava, možda više ne veruju u borbu za slobodu medija, izbore i slično ali im borba za njihov park, reku, drvo deluje logično. Posledica toga je da mediji više izveštavaju o toj temi, da se naučna javnost oslobađa i govori glasnije, sve je više građanskih udruženja i sigurna sam da će sve to dovesti i do rasta svesti o važnosti životne sredine.
Doktorand na Fakultetu političkih nauka, pesnikinja i osnivač pokreni.rs.
Nekoliko godina iskustva u oblasti političkog marketinga i odnosa sa medijima
Potražite me na Facebooku, Instagramu i Linkedinu
Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može
Serbian