U poslednje vreme u javnom prostoru se sve češće može naići na termin „promena političkog sistema“. On, krajnje samouvereno, provejava kroz izjave političara i političkih stručnjaka povodom sunovrata srpske političke scene u proteklih podosta decenija. Ipak, deluje da se, ponekad trapavo i nesmotreno, a ponekad vešto demagoški, preleće preko konkretnih mera koje će biti sadržane u toj sveobuhvatnoj reformi.
Valja početi od konstatacije da se bolest od koje naša draga Srbija pati zove PARTITOKRATIJA. Iz moje perspektive, ta rak rana našeg i nekih bivših vremena se manifestuje kroz negativan upliv (megalomanskih razmera) jedne vlasti u sve kutke jednog društva. Umesto da se na pozicijama od strateške važnosti za naš razvoj, poput ministara, poslanika, vlasnika privatnih firmi ili direktora državnih preduzeća, nalaze ljudi koji poseduju dozu integriteta, odgovarajuće kvalifikacije, moralnu čistinu i koji su istrajni na svom putu, došli smo do potpuno suprotnog scenarija.
Jedan dobro umrežen kartel pun neukusa, nesluha za ljude koji ovde žive i zaslepljen u svojoj želji za isključivo ličnim bogaćenjem po svaku cenu, predstavlja našu Srbiju i živi od infuzije, što finansijske, što pravne i zakonske, koju neiscrpno dobija od partije na vlasti. Zamislite, koliko bi se novca uštedelo kada bi se na čelu neke velike kompanije našao vlasnik koji ne bi bio na „dođeš mi-dođem ti“ sa državom ili koliko bi se prirode očuvalo kada rukovodstvo državnog preduzeća ne bi prihvatilo ponudu nekog zagađivača samo jer donosi više novačnih priliva u lični sef ili stranačku kasu.
Šta je potrebno za promene?
Za velike promene potrebni su vizionari, obrazovani i kvalitetni ljudi koji su istinski potomci slavnih junaka naše istorije. Do njih ćemo ćemo dopreti, ako promenimo način na koji biramo one koje će preuzeti vodeće funkcije u našem lokalu, gradu i državi. Rešenje je većinski izborni sistem. „Dobro, ali šta je to?“ često je pitanje.
Jednostavno, na dan lokalnih, gradskih ili parlamentarnih izbora, na bilo kom mestu u Srbiji na glasačkim listićima nalaze se imena partijskih lidera iza kojih se kriju liste sa nekim anonimusima koji su pretendenti na mesto odbornika u lokalnoj ili poslanika u Narodnoj skupštini. Kako se lideri stranaka ređe nalaze na tim listama, na talasu njihove reputacije mesto u skupštinama dobijaju zapravo neobrazovani i nemoralni pojedinci skloni prevari za koje niko direktno nije glasao. Izbori po većinskom izbornom sistemu podrazumevaju da se u svojim lokalnim jedinicama ljudi kandiduju imenom i prezimenom. Na taj način neće postojati ni ar Srbije čiji interesi neće biti zastupljeni u skupštinama, a političari dobijaju veći teret odgovornosti prema biračima jer svaki nečasan korak ih može koštati poverenja naroda na sledećim izborima i što je najvažnije ubija se kartrelska hijerarhija unutar stranaka.
Promena političkog sistema putem promene načina izbora državnih funkcionera nosi višestruke koristi. Neke od njih su normalni ekonomski odnosi, briga prema svakom građaninu i zdravije društvo, a to je ono što našoj slavnoj otadžbini jedino i priliči!
Vuk Marinović, član Predsedništva Omladine Demokratske stranke Srbije
Serbian