ZA NAS LJUDI NISU BROJ: Strahinja iz pokreta GrađanIN o prvoj godini odborničkog mandata u Inđiji

Strahinja Jovanović odbornik je grupe građana GrađanIN u lokalnoj skupštini u Inđiji. Umeren i nasmejan dečko koji se trudi da pokaže da politika može i drugačije od blata na koje smo navikli – tako bar deluje na društvenim mrežama. Da li je to stvarno tako, kako bi ocenio svojih godinu dana odborničkog mandata i kako vidi budućnost politike u Srbiji odgovarao je za Pokreni.rs.

Na fejsbuku si sumirao prethodnih godinu dana odborničkog rada i rekao da držiš datu reč. Šta si to uradio kao odbornik pa to tvrdiš?

S obzirom na to da postoji veliko nepoverenje građana u ljude koji odluče da se bave politikom, pre izbora smo naše obećanja stavili na papir i to overili kod javnog beležnika. I dali smo reč da ćemo dati ostavke ako ne budemo poštovali neke od principa. Nismo deo vlasti, niti bilo koje druge koalicije.

Kada je reč o drugim principima, smatram da svaki političar treba da se rukovodi njima. Svakodnevno na terenu razgovaram sa građanima, u njihovo ime sam postavio desetine odborničkih pitanja, informišem ih o svakoj donetoj odluci važnoj za njihove živote, otvaram javne rasprave o važnim temama. Mi smo uši i oči građana u lokalnom parlamentu.

Može li se u momentima kad svi politiku gledaju crno-belo i mrze jedni druge biti sredina i baviti se normalnim svakodnevnim problemima sugrađana?

Lokalni problem ne treba da poznaje stranačku pripadnost ili ideologiju. Ja nemam problem sa tim da ukažem na neki problem, a znam da je taj neko ko mi ga je saopštio glasao za nekog drugog. Ne delim ljude po tome kojoj stranci pripadaju, već da li su pošteni i da li žele dobro svojoj zajednici. Važno mi je da li javni službenik radi svoj posao ili ne radi.

Inđija je mala sredina, mi se tu svi poznajemo. Sa nekim ljudima iz vladajuće većine se poznajem 20 godina. I sad treba zbog drugačijeg mišljenja da ne razgovaram sa njima? Nema šanse. Nemam problem sa tim da se na sednici žustro raspravljam sa direktorom javnog preduzeća, a da sutradan idem da mu predam molbu da se reši neki problem ili da na ulici razgovaram o pitanjima van politike. Bilo je momenata kad su nas neke kolege omalovažavala, ali ni posle toga nismo promenili naše viđenje lokalne politike.

Kakvo je tvoje iskustvo i kako sugrađani reaguju na tvoj dosadašnji rad i rad pokreta GrađanIN ?

Svoj odbornički mandat koji su mi dali građani vidim kao priliku da služim zajednici. I nema lepšeg osećaja, nego kad te sretne neko na ulici i pruži tu podršku za ono što radiš. Sve više i više ljudi prepoznaje da ovo radimo iz srca, a ne da bismo danas ili sutra bili u fotelji. U neku ruku sam presrećan kad nam se javi neko i kaže: hajde molim vas apelujte na ovo, to samo vi možete rešiti. To je znak da ljudi imaju itekako poverenja u nas, a sa druge da nemaju poverenja u institucije.

Po mom mišljenju, jedan od razloga zašto ljudi imaju toliko poverenja u nas, jeste to što im nikad nismo tražili ništa zauzvrat. Neki nas i kritikuju zbog toga. Kažu uzmi broj kad izađeš na teren, to ti je onda siguran potpis i glas.

Za nas ljudi nisu broj, već naše komšije i sugrađani i jedino što želimo kad izađemo na teren jeste da se taj problem reši. Jedan od najponosnijih trenutaka koji mi se desio u bavljenju lokalnom politikom, kada su ljudi iz jednog vikend naselja napisali peticiju, na koju im niko nije odgovorio skoro šest meseci. Jedan od komšija im je rekao: zovi momke i devojke iz GrađanIN, oni će sigurno doći.

Kako kao mlad čovjek vidiš budućnost politike u Srbiji, u kom pravcu to idemo?

Svoje viđenje politike u Srbiji u budućnosti gradim iz onoga šta čujem od građana na terenu, a to je da u budućnosti možemo da očekujemo porast građanskih inicijativa ili pokreta. Kada pogledate lidere stranaka koje pretenduju da budu parlamenterne, pa to su ljudi koje na televizijama gledamo godinama. Oni se smenjuju, a građanima uvek isto. Nekad bolje, nekad lošije. Zato su građani počeli da se sami organizuju, jer u nikog nemaju poverenja.

U Srbiji ima dosta jakih inicijativa, koje su sprečile da se sprovedu neke katastrofalne odluke. Primer je pokret Odbranimo reke Stare planine. Šta bi se desilo da njih nije bilo? Verovatno bismo imali desetine reka u cevima i uništeni jednu od najlepših priroda u Evropi. I čini mi se da takve male pobede daju veliki vetar u leđa građanima. Sada u svakom većem gradu imate jednu jaku inicijativu ili pokret, koji je nastao iz nezadovoljstva prema tradicionalnim strankama. I s obzirom na retoriku lidera i vlasti i opozicije, čini mi se da će se taj trend pojačatii i da će kroz dva izborna ciklusa građanske inicijative i pokreti bez problema ostvarivati dvocifren rezultat u bilo kojoj opštini.