Pogledajte kako je izgledala izborna kampanja 1938. godine (VIDEO)

„Pogledajte kako je izgledala izborna kampanja za skupštinske izbore 1938. godine najuspešnijeg srpskog političara između dva svetska rata dr Milana Stojadinovića. Milan Stojadinović bio je tri puta ministar finansija i dva puta predsednik vlade i ministar spoljnih poslova. Snimci velikog mitinga su iz Petrovgrada.“ – pisalo je na fejsbuk stranici Istorija Srba.

Zavirite u istoriju srpske politike, ovaj video zaista vredi pogledati:

Kako piše u objavi „Ovo su ujedno bili i poslednji demokratski izbori u našoj Kraljevini. Ubrzo je nastupio Drugi svetski rat, genocid nad srpskim narodom i višedecenijska komunistička diktatura austrougarskog kaplara Josipa Broza Tita. Izbori su održani 11. decembra 1938. godine. Glavna izborna trka vođena je između Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ) dr Milana Stojadinovića i Bloka narodnog sporazuma dr Vlatka Mačeka.
Od oko 4.080.000 upisanih birača glasalo je oko 3.039.000.

Ubedljivu pobedu odnela Jugoslovenska radikalna zajednica dr Milana Stojadinovića sa 306 poslaničkih mesta. JRZ se inače sastojala iz tri dela: najpopularnije stranke među Srbima Narodne radikalne stranke, najveće slovenačke stranke Slovenačke narodne stranke i Jugoslovenske muslimanske organizacije. Praktično kičmu vlasti u Kraljevini Jugoslaviji su činile koalicije Srba, Slovenaca i bosanskih muslimana.

Drugi po broju glasova je bio ”Blok narodne sloge – dr Vlatko Maček” sa 67 mesta u Skupštini, kog su činili: Hrvatska seljačka stranka, Samostalna demokratska stranka, Demokratska stranka, Zemljoradnička stranka, Crnogorska federalistička stranka budućeg ustaše i pisca sadašnje himne Crne Gore Sekule Drljevića.

Najmanje glasova, svega 1% i 0 poslaničkih mesta dobio je Jugoslovenski narodni pokret Zbor Dimitrija Ljotića.

Milan Stojadinović i Beg u Argentinu

U politici je bio desničar, a njegova Jugoslovenska radikalna zajednica imala je neka obeležja fašističke stranke. U unutrašnjoj politici je uspešno pokrenuo oporavak privrede, znatno je povećao spoljnu trgovinu i industriji dao zamah. U spoljnoj politici, pred Drugi svetski rat, nastojao je da sačuva zemlju sporazumom o prijateljstvu s Francuskom i paktom o nenapadanju s Italijom. Poseban naglasak stavljao je na odnose s Hitlerovom Nemačkom, koja je bila najveći trgovinski partner Jugoslavije.

Englezi su izazvali pad njegove vlade 1939. godine. Na samom početku rata jugoslovenske vlasti su ga izručile Britancima, koji su ga sve do 1948. držali u internaciji na Mauricijusu. Posle toga je otputovao u Argentinu. U ovoj zemlji se uspešno bavio ekonomskom naukom i bio savetnik vlade.