Srđan Ristić, pjesnik i privrednik iz Ljubovije svojom poezijom oduševio je mnoge na društvenim mrežama. Zbirku pjesama još uvek nema, ali nakon rušenja crkve u Konjević polju odlučio je da upravo štampanjem svoje prve knjige da svoj doprinos izgradnji novog hrama u Bratuncu. Na Fejsbuku je pokrenuo akciju pretplate na svoju knjigu poezije #TragoviDoHrama, a sav novac biće uplaćen u te svrhe.
Pitali smo ga o samoj akciji, ali i o tome da li se rodoljublje vratilo u poeziju, šta je misija savremenog pjesnika i koliko su povezani pjesnici iz Srbije i Republike Srpske.
Pokrenuo si akciju pomoći izgradnje novog hrama u Bratuncu tako što ljudi unapred uplate novac za štampu tvoje knjige. Odakle ideja za ovu akciju i kakav je odziv?
Nakon rušenja hrama u Konjević Polju, uz blagoslov njegovog Visokoperosveštenstva, mitropolita dabrobosanskog gospodina Hrizostoma, pokrenuta je inicijativa za izgradnju hrama u Bratuncu, u koji će se uzidati i ostaci stradalnog hrama iz Konjević Polja.
U Bratuncu se uz novi saborni hram, podiže i centralno spomen obležje, svim srpskim žrtvama srednjeg Podrinja, kojih je u HH veku bilo i previše. Lično smatram da je podizanje takvog kompleksa, u kontekstu kulture sećanja, svedočenja istine, na samom kraju i odnosa sa svetskom javnošću, naš nacionalni interes. Pogotovo danas, kada određene laži izlaze na videlo (slučaj Suljagić).
Prirodno, u meni se pojavila želja da dam svoj doprinos takvom poduhvatu. Iz te želje rodila se akcija „Tragovi do hrama.“ Pozvao sam ljude da se pretplate na moju zbirku poezije „Trag(ovi),“ kako bih izdao knjigu, a novac od prodaje tiraža darivao za izgradnju novog hrama i memorijalnog kompleksa. Odziv je već od prvog dana bio fenomenalan i do danas, samo osam dana od početka akcije, ulaćen je novac za 119 primeraka.
Tvoje rodoljubive pjesme nailaze na dobre reakcije na društvenim mrežama. Vraća li se rodoljublje u poeziju nakon jednog perioda u kom je, po mom viđenju, bilo iz nje „protjerano“?
Mislim da rodoljublje nikada nije bilo zaista proterano iz poezije. Samo je imalo loš marketing. Srećom, ta vremena su prošla. U Srbiji su stasale neke nove generacije, koje shvataju da se društvene mreže mogu koristiti kao sredstvo za nacionalnu korist i promociju srpske kulture, duhovnosti, i vrlina, umesto za jadnu simulaciju društvenog života.
Upravo ta generacija stvaralaca, kojoj i sam pripadam, uspela je da stvori otpor kulturnoj agresiji kojoj smo godinama izloženi. Kao direktna posledica tog otpora, rodoljublje se vraća u kulturu, a tradicionalizam, paradoksalno sa njegovim semantičkim značenjem, postaje moderan. Broj mladih ljudi na litijama širom Balkana najbolji je pokazatelj ovoga što govorim.
Čita li se poezija danas? Šta je misija vremenog pjesnika?
Kako je poezija ignorisala rodoljublje, tako je i narod ignorisao poeziju. Narodno biće ne trpi nešto što mu nije svojstveno. Na taj način, stvorio se utisak da su Srbi nezainteresovani za kulturu. Kada sam počeo da izlivam svoju dušu na papir, nisam imamo nikakva očekivanja u vezi sa čitalačkom publikom. Nisam očekivao ni da ću je uopšte imati. Da sam se prevario, shvatio sam onog trenutka kada sam pesme počeo da plasiram u javnost. Tada sam spoznao da Srbi nisu nezainteresovani za kulturu, naprotiv, Srbi su gladni kulture!
Što se misije pesnika, i ostalih kulturnih stvaralaca tiče, smatram da je naša dužnost da se borimo, stvaramo i bezuslovno volimo svoj narod. Ta ljubav podrazumeva radost isticanja i hvale njegovih vrlina, ali i teret ukazivanja na mane, i društvene anomalije koje su štetne po njega. Taj teret nije lako nositi jer se mnogi pronađu, naljute i uvrede, ali smatram da je to jedinu put ka napretku i nacionalnoj katarzi. „Čaša žuči ište čašu meda.“ Rekao je davno otac naše poezije.
Koliko su povezani pjesnici iz Republike Srpske i Srbije u današnje vrijeme?
Na tome je potrebno raditi konstanto i pre svega institucionalno. Možda je kod ostalih pesnika iz Srbije situacija drugačija. Što se mojih veza sa prekodrinskom braćom po peru tiče, za sada:
Vezuje nas krsna slava. Sin županov sveti Sava.
Vezuju nas stare knjige. Vezuju nas iste brige;
Badnjak divni što se loži o Božiću spram crkava.
Akciju koju je pokrenuo Srđan Ristić možete ispratiti na njegovoj FB stranici i dati svoj doprinos.
Autor intervjua:
Doktorand na Fakultetu političkih nauka, pesnikinja i osnivač pokreni.rs.
Nekoliko godina iskustva u oblasti političkog marketinga i odnosa sa medijima
Potražite me na Facebooku, Instagramu i Linkedinu
Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može
Serbian