Vanja Glišin: Srpske zemlje u geopolitičkom čvoru – intervju u „Srpskom sv(ij)etu“

U vizuri velikih sila ovaj se prostor tretira i kao terra nullius, odnosno prazna zemlja, zemlja namenjena za širenje teritorija“, rekao je u emisiji Nedeljni pregled „Srpskog sv(ij)eta“ doktorand na FPN Vanja Glišin, predstavljajući svoje novo djelo „Savremeni međunarodni odnosi i geopolitika“, koje je priredio kao koautor sa Ljubišom Despotovićem.

Geopolitika je ključ za razumevanje međunarodnih odnosa. Zato smo postavili taj širi kontekst kako bismo razumeli gde je Srbija, gde je Balkan i da li preterujemo kada kažemo da je ovo jedno od najvažnijih geopolitičkih mesta na svetu. Ne preterujemo, pogotovo ako pratimo istorijski kontinuitet. Možemo da ga pratimo i pre, alli evo da uzmemo od 1054. godinu i raskol crkve, to ima implikacije i na današnji period. Ovaj prostor je i terra militaris, odnosno ta vojna krajina, igrala je ulogu između osmanskog i Austrougarskog carstva, ali kasnije i između velikih sila u svetskim ratovima.

U nastavku je govorio o različitim geopolitičkim subjektima, dajući osvrt na američku politiku:

„Ne može jedna zemlja, pogotovo na početku 21. veka, svuda da nasilno deluje, mora uvesti i neke suptilne načine, a jedan od njih je da generiše nasilje u određenim regionima, koje zatim ima tendenciju da se širi. Generisanjem nasilja u Siriji i u Iranu došlo je do širenja nasilja na Bliskom Istoku, koje je impliciralo migranskom krizom. DŽozef Naj, vodeći teoretičar globalizacije, kaže da SAD stoje iza toga, ali ne da bi unazadile Evropu, nego da bi joj ‘pomogle’. I to zvuči jako cinično, kada kaže: ‘Mi vam šaljemo mladu radnu snage, mlade ljude za potencijalne ratove u budućnosti’. Zašto? Ako dođe do sukoba, SAD će gurnuti prvo evropske zemlje protiv Rusije“.

Gost Nacionalne televizije izražava sumnju u multipolarnost svijeta, prije se odlučuje za definiciju da svijet ide ka multipolarnosti, što znači da SAD i dalje imaju veliki uticaj na globalnu politiku. Podsjeća da smo imali trend priznavanja nezavisnosti Kosova*, zatim trend povlačenja tih priznanja usled aktivne spoljne diplomatije, a zatim:

„Od 2019. godine mi trpimo ogroman pritisak da ne delujemo više diplomatski, i mi sada ne delujemo u tom pravcu. Ja ni u kom slučaju ne bih rešavao to pitanje Kosova i Metohije sada, mislim da je najbolje da se držimo Rezolucija 1244, i toga da preko 70 odsto svetskog stanovništva nije za tu nezavisnost“.

U nastavku emisije, gledaoci imaju priliku da vide isječke iz emisija Srpski svijet koje su emitovane od 19. do 25. juna.

Vanja Glišin: Litije donele emocije, rezolucija o Srebrenici najgore što je Vlada Crne Gore mogla da uradi


„Mislim da je emocija najimpresivnija stvar koju su te litije donele, narod u kom se ogleda sloboda, jedinstvo, ljubav prema otadžbini, svetosavlju i što bismo rekli ‘ daj, Bože da se Srbi slože, umnože i obože’, to je poruka litija. To je poruka celoom srpskom svetu, koju je najviše izneo mitropolit Amfilohije“, prokomentarisao je Vanja Glišin jedan od tri motiva emisije Nedeljni pregled.

Foto: IN4S

Jedan od isječaka je govorio o Projektu reintegracije Kosova i Metohije koje je ponudila velika grupacija srpskih intelektualaca iz Pokreta za odbranu KiM, na šta je mladi politikolog prokomentarisao:

„Mnogo se manipuliše pojmom zamrznuti konflikt. Ali to je sporazum dve strane o zaustavljanju sukoba. Zbog očekivanja promena u konstelaciji međunarodnih snaga, mi možemo da očekujemo mnogo pogodnije okolnosti i rešavanje naših teških pitanja. Mi kao država moramo da slušamo nacionalno osvešćene intelektualce“.

„Mislim da trenutno nisu mogli ništa gore da urade u datim okolnostima nego što su usvojili rezoluciju o Srebrenici. Relativizuju se svi zločini nad Srbima, i žrtve postaju zločinci, a zločinci žrtve. Nije sporno da treba da postoji politička kalkulacija, ali zašto uvek na štetu Srba? Prilikom ulaska u politiku, moraju da se očekuje pritisci. Niko nije očekivao da će nova crnogorska vlast da povuče priznanje Kosova*, ali ni da će ovo da uradi“, analizirao je stanje u Skupštini Crne Gore povodom poslednjeg skandala koje je izazvala druga Rezolucija o Srebrenici, usvojena po predlogu DPS.

„Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka“, citirao je velikog srpskog pjesnika gost Nedeljnog pregleda, dajući pečat drugom motivu emisije, koji ima za cilj da prikaže svevremenu aktuelnost Gorskog vijenca.

Izvor: In4S

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian