Jedno od veoma diskutabilnih ali u isto vreme i izuzetno zanimljivih pitanja jeste i ono čuveno: Postoji li savršen zločin? Da li pojedinac može učiniti neko gnusno delo (zločin) i pritom proći bez ikakvih konsekvenci? Šta je to što će sprečiti nekoga da pobegne od krivične odgovornosti?
Naime, da bismo bliže pojasnili odgovor na ovu večitu dilemu, prevashodno ćemo napomenuti da nauke kao što su kriminalistika, kriminologija, forenzička psihologija i mnoge druge – daju svoj nemerljiv doprinos u borbi protiv raznih vidova kriminaliteta i zločina koji su sa njima u vezi. Navešćemo tipičan primer, krivično delo ubistva. Mnogi postavljaju pitanje da li postoji ikakva, pa makar i minimalna šansa da se ubica izvuče? Da se sakrije leš?
Kriminalistika je naučna disciplina koja se bavi proučavanjem upravo mnogih pojavnih oblika kriminaliteta, a trasologija je nauka koja se bavi konkretnim tragovima krivičnih dela. Odgovor upravo ovde leži. Tragovi. Neka najelementarnija podela tragova spram kriterijuma vidljivosti bi mogla biti na one koji su vidljivi golim okom i na one tragove koji su teško odnosno nikako uočljivi golim okom – mikro-tragovi. Postoje mnogi tragovi koji egzistiraju u kriminalističkoj praksi i koji mogu biti relevantni i pronađeni na licu mesta ali i u njegovoj neposrednoj blizini. Vršeći gore pomenuto krivično delo ubistva ubica nesvesno ostavlja izuzetno veliki broj tragova a da toga nije ni svestan. Prevashodno kod ubistava srećemo tragove krvi koji se mogu pronaći u raznim oblicima i različitim količinama. Primenom izvesnih testova može se ustanoviti da li je uopšte u pitanju krv ili ne, a nakon toga laboratorijskom analizom se mogu utvrditi i mnogi drugi značajni faktori koji će nas dovesti možda do potencijalnog izvršioca. Pored tragova krvi, možemo na licu mesta neminovno pronaći i tragove papilarnih linija. Naime, tragovi papilarnih linija jesu zapravo tragovi koji ostaju od prstiju u vidu papilarnih crteža. Na primer, kada prstom dotaknemo neku površinu na njoj ostaju crteži sa naših prstiju koji predstavljaju izuzetno jak pečat individualnosti nas samih i koji imaju samoizdajnički karakter. Upravo pomoću tragova papilarnih linija i njihovim uporedbama sa mnogim drugim tragovima papilarnih linija koji se nalaze u kompjuterskim bazama policije se može pronaći i učinilac krivičnog dela. Osim toga, mogu se pronaći tragovi obuće. Obuća koju je ubica imao na sebi takođe ostavlja svojevrsni pečat tamo gde je ubica gazio i oni mogu biti izuzetno značajan faktor pri razotkrivanju krivičnih dela. Naravno, lukave ubice se mogu poslužiti i raznim trikovima da sakriju svoj trag obuće, na primer da muški delinkvent nosi žensku obuću. Ali, sve u svemu, ovi tragovi su veoma značajni. Pored makro-tragova izuzetnu važnost kriminalisti pridaju mikro-tragovima koji su izuzetno malih veličina i golim okom su retko kada vidljivi. Upotrebom raznih aparata i optičkih instrumenata koji su sa njima u vezi moguće je pronaći ove minijaturne tragove koji nekad mogu biti od presudne važnosti za sam predmet! Pojedinac vršeći krivična dela nesvesno ostavlja veliki broj tragova ove vrste i oni su upravo faktor koji ga može ,,otkucati“ pri konkretnoj obradi predmeta i zločina. Na primer, vlakna kose, odeće učinioca takođe mogu ostati na licu mesta, na žrtvi krivičnog dela. V lakna koja pripadaju žrtvi mogu se takođe preneti na učinioca. Sve to diskredituje zločince i često ih privodi pravdi.
Pored tragova, neminovno moramo spomenuti to da u moderno doba kada egzistira veliki broj kamera, telefona sa izuzetno kvalitetnim kamerama – prosto nije moguće biti izvan njihovog dometa! Kamere su svugde oko nas i snimaju i najmanje detalje. Naravno, nikako ne smemo obezvrediti i ljudska čula, te shodno tome moguće je i prisustvo izvesnih svedoka koji su mogli da opaze izvršenje krivičnog dela ili pak da čuju nešto o tome, što može značajno olakšati istragu i sam proces hvatanja izvršioca krivičnog dela. Svi ovi tragovi, faktori i dokazi koji se mogu pojaviti u jednom konkretnom slučaju ukazuju samo na to da je kriminalistička tehnika toliko napredovala u 21. veku da je prosto nemoguće učiniti krivično delo i proći bez posledica i otkrivanja identiteta. Ovakav naučni i tehnološki bum je doveo do jednog ambijenta u kome sve može biti poznato i ništa se ne može sakriti. Naravno, ovo treba shvatiti uslovno – ono što svi žele da prikriju i pritaje može ostati zauvek tajna. Ali to više nije stvar kriminalističke tehnike i metodike, to je već stvar nekih drugih interesa i ideala koji su uzeli prevagu. Shodno svemu navedenom, moj zaključak je (verujem i vaš!) da savršeni zločin NE postoji i da će uvek postojati neka činjenica, pa makar i minijaturna bila – koja će izdati konkretnog krivca i usmeriti organe krivičnog gonjenja u pravom smeru!
Serbian