TAGORE U BEOGRADU – Susret sa Nikolajem Velimirovićem i oduševljenje srpskim narodom

Jedan od najvećih indijskih književnika, dramaturg i filozof Rabindranat Tagore, boravio je tokom 1926. godine u Beogradu. Tom prilikom održao je dva predavanja o indijskoj filozofiji, kulturi i stanju u savremenog sveta i dobio velike ovacije. Susreo se sa Nikolajem Velimirovićem i brojnim intelektualcima Srbije, a na polasku je kao poklon dobio zbirku srpskih narodnih rukotvorina: jedan srpski kostim, izrađen u zlatu na Kosovu, u 18. veku. Odgovarajući na Nikolajevu besedu, Tagore je između ostalog rekao: „Vrlo sam srećan što mogu da vidim narod koji se mnogo razlikuje svojim osećanjem od ostalih zapadnih naroda…Ja volim ovaj narod što ima spontano osećanje, što ima toplo srce koje ume da oduševi…Osećam se kao ptica koja ima dva gnezda na dve suprotne obale. Srećan sam što se nalazim u zemlji prebogatoj ljubavlju…“

Rabindranat Tagore (1861-1941) indijski književnik, dramatur i filozof došao je 1926. godine u Beograd. Odseo je u hotelu „Palas“, na četvrtom spratu. Bio je veoma predusretljiv prema novinarima i svim znatiželjnicima. Putovao je sa svojim sekretarom, „u crnoj mantiji, sa srebrnom dugom kosom i lelujavom bradom, sa klasičnim svetiteljskim likom…“

Jedna od osnovnih njegovih misija bila je povezivanje istoka i zapada, zbog čega je približavao zapadnu kulturu Indiji, a indijsku i svoju poeziju prevodio je na engleski jezik.

Tagore je 1913. godine dobio Nobelovu nagradu za knjževnost, a 1915. britanska vlada ga je proglasila za viteza. Ove titule se odrekao posle masakra u Amricaru 1919. godine, u znak protesta protiv vladara.

Dvodnevni boravak u Beogradu, Tagore je počeo susretom sa Stanislavom Vinaverom, istaknutim piscem i novinarom. Članovi Srpskog PEN kluba priredili su mu ručak kod „Srpskog kralja“, kome su prisustvovali i rektor Univerziteta Pavle Popović i ugledne zvanice. Rektor ga je pozdravio na tečnom engleskom jeziku, a Tagore se zahvalio na srdačnom dočeku i gostoljubivosti.

U razgovoru za „Politiku“, objavljenom 14. novembra, Tagore je govorio o kulturama istoka i zapada, o ljudskoj slobodi, o fašizmu i boljševizmu.

„Sam pokret fašizma skriva veliku opasnost za susede. On je izgrađen na povredi slobode bližih i to mu je greška koja ne može ostati oproštena“, rekao je Tagore, a na pitanje da li „nalazi sličnosti između fašizma i boljševizma“, pdgovorio je sledeće:

„To ne bih mogao još reći jer ja ne smem govoriti o boljševizmu, pošto nisam video svojim očima njegove posledice“ objasnio je Tagore. Ipak je iznao svoje mišljenje da „način rada sadašnje ruske vlade odbija i nemoguć je, jer poništava najveće dobro: slobodu.“

Tagore je održao u Beogradu i dva predavanja o indijskoj filozofiji i kulturi, prvo u novom zdanju Univerziteta, a sutradan na Kolaečevom univerzitetu. U obe prilike se „okupio ceo Beograd“, a prevodio je pisac Aleksandar Vidaković.

On je govorio o progresu i savremenoj civilizaciji, ali je „najlepši deo večeri“ bilo pesnikovo recitovanje pesama na bengalskom jeziku. tako da je “ i taj bengalski jezik svima slusaocima koji su ga prvi put čuli u životu izgledao blizak, poznat i razumljiv“, javila je „Politika“.

Tagore je, govoreći o trenutku tadašnjeg sveta, rekao i ovo:

„Strasti su poludele. Došla je želja za eksploatacijom i sve veliko i lepo izgubilo se. Mi drhtimo u strahu od te Evrope koja hoće da odvoji čoveka od Boga. Vojnici i trgovci koji nam danas dolaze, ne donose nam ideale prvih pionira, već samo strast za materijalnim bogaćenjem. Možete li se ponositi civilizacijom koja nosi strah. Savremena civilizacija odvojila je nauku od duha. Nauka stvara discipline, daje snagu ali bez ideala...Sve što ne crpe snagu duha, nije lepo, nego je ružno. Snagom može da se ponosi lav, tigar, slon. I kada se čovek ponosi snagom, on je životinja.“

Sutadan je Tagore održao predavanje o značaju umetnosti, a „ovacije pesniku bile su beskrajne“ izvestila je „Politika“.

Posle predavanja Tagori su tri studentkinje književnosti, u narodnoj nošnji predale bukete cveća i njegovu sedu glavu okitile lovorovim vencem. Kada je izašao sa Univerziteta na ulicu, gomila omladine okružila je sa svih strana njegov automobil i klicanjem ga pozdravila i ispratila sve do hotela.

Iz Beograda Tagore je poneo poklon – zbirku narodnih rukotvorina: jedan srpski kostim u zlatu, rađen na Kosovu u 18. veku. Njega mu je prilikom obilaska Akademijine zbirke narodnih rukotvorina i nošnje poklonio „vlasnik muzeja“ Danilo Popović. Popović je prikazao pesniku svoju uistinu vrednu zbirku i tom prilikom pokonio mu u znak pažnje, najlepši svoj kostim, sav u zlatu, rađen na Kosovu u 18. veku.

Iskreno obradovan, pesnik je domaćinu obećao da će mu, kada se vrati u Indiju, uzvratiti sličnim poklonom, a u pismu koje je Danilu Popoviću već posle podne naglasio je da će njegova ćerka Mahalandobija darovani kostim oblačiti samo u posebnim, svečanim prilikama.

Pre odlaska Tagorine ćerke posetile se Kolo srpskih sestara, a pesnik je posetio društveni dom Hrišćanske zajednice mladih ljudi, gde ga je dočekao episkom Nikolaj Velimirović i pozdravio besedom koja se dugo potom prepričavala.

Odgovarajući na besedu vladike Nikolaja. Tagore je između ostalog rekao: „Vrlo sam srećan što mogu da vidim narod koji se mnogo razlikuje svojim osećanjem od ostalih zapadnih naroda…Ja volim ovaj narod što ima spontano osećanje, što ima toplo srce koje ume da oduševi...Osećam se kao ptica koja ima dva gnezda na dve suprotne obale. Srećan sam što se nalazim u zemlji prebogatoj ljubavlju…“

„Osećam se kao ptica koja ima dva gnezda na dve suprotne obale. Srećan sam što se nalazim u zemlji prebogatoj ljubavlju…“

Otputovao je 16. novembra 1926. zajedno sa svoje dve ćerke, vozom za Sofiju, a potom, preko Carigrada za Indiju.

Izvor: https://www.rasen.rs/