Nažalost, danas su prve asocijacije na srpsku majku Ceca, Jeca i ostale žene samoproklamovane elite. Koristeći ovaj naziv uz te žene dolazi do ozbiljne uvrede. Vređa se sam smisao majke, srpska istorija i srpska zemlja.
Razgovarajmo sada o tom pojmu, razmislimo ko je zapravo srpska majka. Ko zaslužuje da nosi taj naziv? Da li je srpska majka neko ko je zaradio novac od mikrofona, neko ko se bogato udao, neko čije se pesme slušaju pod šator?
Srpske majke su stub porodice. One su branile svoje ognjište, svoj prag, parče otadžbine kada se Veliki rat svom žestinom obrušio na Srbiju. To su žene koje su, nakon solunske golgote srpske vojske i dela izbeglog stanovništva, ostale na svojim ognjištima da čekaju muškarce (muževe, braću, očeve, sinove), čuvaju, štite i brane porodicu — decu i najstarije, oplakuju i sahranjuju, i da se nose sa opštom bedom koja je zahvatila sve slojeve stanovništva. Tada su žene orale, kopale, sejale, žnjele, plastile, radile od jutra do mraka, često gonjene bajonetom i kundakom, samo da bi neprijatelj što bolju žetvu imao. Gajile su stoku, krile i mučile se, pa često i glavom plaćale, ako su htele sakupiti i zaštititi svoju imovinu. Na kuluk su išle, kamenje vukle, džakove tovarile i najteže poslove radile, bez ikakvog priznanja od obesnog neprijatelja, a uz to su još i porez plaćale.
Ko je bila Rosa Pantić?
Ako bih pojam srpska majka vezivala uz neku ličnost onda bi to bila Rosa Pantić. Nažalost, danas zaboravljena heroina. Rosa Pantić, žena Vučka Pantića iz sela Lazarevac kod Blaca bila je pravi primer Srpkinje, heroina Topličkog ustanka. Tokom ustanka 1917., u selu Blace bračni par Pantić je učestvovao u svim borbama. Bugari videvši da se Rosa zatekla sama u selu dok joj se muž borio, zapretiše klanjem tek rođenog sina Adama ako ne nagovori muža da se preda. Sustigavši njegovu četu, izvestila ga je o svemu i savetovala da bezuslovno nastave borbu i da sina „stostruko osvete“.
Rodila je još troje dece. Koliko je bila čeličnog srca, govori i kasniji događaj tokom Drugog svetskog rata kada su partizani ubili i njenog osamnaestogodišnjeg sina Vukosava. Ubistvo je bilo zversko. Partizani su joj mučki ubili sina, rasporivši mu grudni koš. Potom su telo izložili na trgu u Prokuplju. Ona je, sama, otišla po telo i odnela ga u rodno selo Lazarevac.
Zabeleženo je i da je sama rasterala partizane 1943. kada su napali njenog muža Vučka. Razjurila ih je puškom. Nakon čega su se brzo povukli. Ova neverovatna žena dočekala je i kraj Drugog svetskog rata kraj dve kćeri. Ubrzo su je partizani zatvorili. Ubijena je 27.aprila 1945. godine. bez suda, metkom u potiljak, od strane komunista. Više o njoj možete čitati u knjizi „Sudbina žene u ratu, Rosa Pantić 1891-1945“ dr Božice Mladenović.
U njenu čast Tradicionalizam je osmislio ovu majicu.
Autor: Steana Stojković, slikarka. Njen rad možete pratiti na stranici Artwall Kirikou.
Više ovakvih priča čitajte ovde.
Serbian