Nakon gotovo dvadeset godina i nebrojenih milijardi dolara, američka vojska konačno napušta Avganistan. Iako se očekivalo da će avganistanske oružane snage, u koje su SAD uložile oko 88 milijardi dolara prethodnih godina imati problema da izađu na kraj sa pobunjenim talibanima, malo ko je predvideo da će krah Islamske Republike biti ovoliko brz i teatralan, a uspon novog kalifata toliko snažan i nezaustavljiv.
Sjedinjene države potrošile 88 milijardi dolara u Avganistanu
Odluka američkog predsednika Džoa Bajdena da povuče američku vojsku iz Avganistana nakon gotovo 20 godina neprekidnog rata protiv islamista nije iznenadila mnogo ljudi. Iako je Bajden tokom čitave svoje političke karijere bio spoljnopolitički intervencionista, raspoloženje javnosti (a samim tim i dobrog dela političara) u Sjedninjenim Državama daleko je drugačije u odnosu na period od pre dvadesetak godina.
Dugi, iscrpljujući i basnoslovno skupi ratovi u Iraku i Avganistanu doveli su do toga da velika većina američkih građana ne želi da se njihova zemlja upušta u nove sukobe, ali i da se oni ratovi koji već traju okončaju. Samim tim, politika povlačenja iz Avganistana predstavlja logičan kontinuitet (i to jedan od retkih) sa politikama kako Baraka Obame, tako i Donalda Trampa. Bajden u ovom trenutku nesumnjivo želi da se okrene unutrašnjoj politici (pre svega svom velikom infrastrukturnom planu ), te je verovao da će mu okončanje najdužeg rata u američkoj istoriji pomoći da učvrsti svoju poziciju.
Povlačenje se pretvorilo u fijasko politike SAD-a
Ipak, teško da je povlačenje Amerikanaca iz Avganistana moglo biti veći fijasko. Ofanziva Talibana koja je počela u maju se od samog početka pokazala veoma uspešnom, ali čak i u tom trenutku američki analitičari su procenjivali da će biti potrebno više meseci pre nego što Talibani uspešno ovladaju većim gradovima i prestonicom Kabulom.
Procene za pad Kabula pokazale su se kao najnepreciznije. Dok se na početku mislilo da bi grad mogao da se održi 6-12 meseci, uskoro je to palo na 90 dana. Svega pet dana nakon ove procene Talibani su ušli u prestonicu Avganistana a predsednik Ašraf Gani je pobegao iz zemlje.
Talibani i udar na američki spoljnopolitički legitimitet
Ovaj krah avganistanske vojske i državnih struktura definitno će predstavljati veliki udarac za američki legitimitet u narednom periodu. Čak je socijalnistički režim koji su Sovjeti ostavili nakon sopstvenog povlačenja iz Avganistana krajem osamdesetih uspeo da samostalno preživi još tri godine pre nego što je konačno srušen 1992. godine. Islamska Republika Avganistan koju su Amerikanci uspostavili nakon invazije 2001. nije uspela čak ni da dočeka odlazak poslednjih američkih vojnika.
Veliki broj svetskih lidera, ali i američkih kongresmena iz obe partije kritikovao je odluku Bajdenove administracije da se povuče iz Avganistana na ovako brz i ishitren način. Ipak, vrh izvršne vlasti poput državnog sekretara Blinkena i savetnika za nacionalnu bezbednst Salivena nastavlja da brani odluku predsednika Bajdena naglašavajući da ne postoji dobar trenutak za izlazak iz Avganistana i da rat traje predugo, te da je povlačenje američkih vojnika prioritet.Entoni Blinken je kategorički odbio da prihvati poređenje evakuacije američke ambasade u Kabulu sa onom iz Sajgona iz 1975. godine, neposredno pre pada Južnog Vijetnama i okončanja vijetnamskog rata.
Talibani neće da dele vlast
Talibani su odbacili mogućnost prelazne vlade i potencijalnog deljena vlasti. To nije neočekivano ako uzmemo u obzir koliko su se regularne avganistanske snage loše pokazale u vođenju borbi, a vlada predsednika Ganija u vođenju države. Sav pregovarački kapital koji su imali prethodnih godina zahvaljujući podršci Sjedinjenih Država i NATO-a nestao je za samo nekoliko nedelja, a sve slabosti režima (bivšeg) predsednika Ganija izašle su na videlo.
U narednim danima možemo očekivati uspostavljanje i širenje institucija Kalifata, kao i pokušaje uspostavljanja komunikacije sa međunarodnim činiocima, pre svega onima koji nisu deo političkog Zapada. Još jedno pitanje koje ostaje nejasno je koliko će uspeha vođe Talibana imati u očuvanju jedinstvenosti svoje organizacije, koja je inače organizovana kao prilično fleksibilna i decentralizovana koalicija raznih islamističkih organizacija. One su uspešno sarađivale u trenutku u kom su imali zajedničkog neprijatelja, ali pitanje je kako će to izgledati sada kad imaju kompletnu vlast u Avganistanu.
piše: Aleksa Paunović
naslovna fotografija: tasnimnews
Izvor: Kompasportal.rs
Serbian