Prvo, srpsko društvo ne treba da raspreda o kafanskim tučama. Umesto da svi spominju pretučenog dvanaestogodišnjaka u Kosovskoj Kamenici, umesto da se raspravlja o Srbima na Kosovu čija je bezbednost realno ugrožena, dozvoljavamo da nam klikbejtom skreću pažnju.
Drugo, Dragan Bjelogrlić nije tako veliki glumac da može da lema osrednje reditelje bez posledica. Daleko je od Orsona Velsa i na glumačkom, i na rediteljskom planu. Neka se sud njime pozabavi i tu nema šta da se doda.
Treće, činjenica da se srpsko društvo ideološki deli na osnovu ranojutarnjeg pesničenja u nekom niškom hotelu, svedoči o ozbiljnoj bolesti samog društva. Ne verujem da su se dvojica starijih ljudi, punih džepova, potukli oko Vučića ili bilo kakvih ideala.
Četvrto, činjenica da predsednik Srbije u udarnom terminu posvećuje manje pažnje potpisivanju američke deklaracije o Avganistanu, a više vremena tome ko je bio u pravu u kafanskoj tuči, dovoljno govori o izvoru društvene patologije iz treće tačke.
Politikolog, asistent na Ruskom univerzitetu društva naroda (RUDN)
Serbian