Prvo – vlasnička struktura. Društvene mreže imaju različitu vlasničku strukturu. Fejsbuk je još uvek u većinskom vlasništvu Marka Cukerberga, koji kontroliše 57.9% kontrolnih deonica, što mu daje odrešene ruke pri upravljanju kompanijom. Fejsbuk je vlasnik Instagrama i Votsapa. Za razliku od Fejsbuka, Tviter nije u vlasništvu svog osnivača, Džeka Dorsija, već 75% njegovih akcija drže razni investicioni fondovi (isti fondovi imaju i manjinski udeo u Fejsbuku). Jedan od najvećih vlasnika akcija Tvitera je BlackRock Fund, koji je ujedno i jedan od najvećih investitora na američkom tržištu proizvodnje naoružanja (U.S. Aerospace i Defense ETF).
Drugo – vlasnička struktura kompanija objašnjava različito postupanje ovih društvenih mreža prema protivnicima neoliberalne ideologije, koja je dominantna na Zapadu. Tviter je u ovom krstaškom pohodu kudikamo agresivniji od Fejsbuka, jer vidimo da je ova kompanija stigla čak i do Srbije dokazujući svoju lojalnost neoliberalnoj ideologiji, a prethodno je zauvek zabranila i nalog tadašnjeg predsednika SAD-a Donalda Trampa. Fejsbuk se zasad ograničio prevashodno na konfrontaciju sa medijskim predstavnicima Rusije i Kine, o čemu izgleda nema pregovora sa zapadnim centrima moći, ali kaska za Tviterom što se cenzure na opštem nivou tiče.
Treće – besmisleno etiketiranje na Tviteru nekih medija u Srbiji da su u službi Vlade Srbije može poslužiti samo tome da podigne popularnost tim medijima, kao i samim vlastima u Srbiji, jer upravo oni i insistiraju na narativu nezavisnog predsednika Srbije koji se svim sredstvima bori protiv globalističke nemani. Ova je neman, međutim, glupa i mehanička, kao i svaki drugi birokratski sistem. Dokazujući većini neoliberalnih korisnika svoju ideološku besprekornost, Tviter birokratija postiže suprotan efekat od nameravanog i ojačava nedemokratski režim u Srbiji (možda je ideološko dokazivanje pred neoliberalnim korisnicima iz regiona i konačan cilj – onda je ispunjen).
Četvrto – građanima bilo koje države nisu potrebni opskurni investicioni fondovi da im tumače realnost i da ih podučavaju ko radi za koga. Građanima Srbije je jasno kao dan da Hepi, Pink, Informer ili Srpski telegraf služe Vučiću (ne Vladi Srbije), kao što znaju (ili treba da znaju) da je N1 do 2019. godine držao američki investicioni fond Kohlberg Kravis Robert (čiji je visoki rukovodilac bivši direktor CIA-e Dejvid Petreus), a da ga je zatim za 2,6 milijardi evra otkupio međunarodni investicioni fond BC Partners sa sedištem u Londonu. U ovom fondu je za naš region zadužen Nikos Statopulos. Svako ko je dovoljno uporan, zna nekoliko jezika i ume da koristi Gugl pretraživač može doći do ovih podataka, zato i nije potrebno da se pod N1 stavi oznaka „u vlasništvu sumnjivog globalnog kapitala“, jer svako ima prava da sam izvlači svoje zaključke.
Politikolog, asistent na Ruskom univerzitetu društva naroda (RUDN)
Serbian