U susret promociji zbornika pjesama nastalih u vrijeme litija, pod zajedničkim naslovom „Ne damo svetinje“, Etos razgovara sa gospodinom Veselinom Dželetovićem, njegovim priređivačem.
U svojoj skromnosti g. Dželetović najprije hvali one koji su došli da ovim tekstom pohvale njega.
Da li su Srbi ćutljivi kad ne treba?
To srpsko ćutanje nas je i dovelo do svega ovoga što nam se dešava. Ćutali smo (govorim o većini naroda srpskog, čast svima koji su govorili o tome kada je trebalo) o zločinima nad Srbima u Drugom svetskom ratu zbog „bratstva i jedinstva“, o zločinima nad Srbima u ratovima 90-tih zbog „Jevrope“. I to ćutanje nas je skupo koštalo. Zbog tog ćutanja Hrvatska je svrstana u sile pobednice iako je bila na strani fašista, „Kosovo“ takođe, iako je UĆK bila teroristička organizacija…
Kao Srbin, i čovek „koga sve rane svoga roda bole“ smatram da je svako od nas (koji je upoznat sa istim) dužan da piše o zločinima nad srpskim narodom. Jer ćutati o zločinu je isto kao da ste saučesnik u njemu.
Da li vas je bijeg od ćutnje „gurnuo“ u priređivanje zbornika?
Ako imate saznanja ili predosećate da će se zločin desiti…vi to morate objaviti. Upravo se to meni i dogodilo kada sam čuo da crnogorska vlast sprema zakon kojim bi postala „vlasnik“ svih verskih objekata u državi. Kroz glavu mi je odmah prošlo da će, ukoliko se to dogodi, isti scenario biti napravljen i na Kosovu i Metohiji i da će Šiptari, imajući primer Crne Gore, pravno prisvojiti srpske crkve i manastire naočigled celog sveta.
Tek onda sam uvideo kolika i kakva pogubna opasnost preti vaskolikom srpstvu. I koliko je važno reagovati i ustati protiv takvog nauma crnogorske vlasti. Zbog toga sam odmah raspisao pesnički konkurs „Ne damo Svetinje“ znajući da će pesnici, kao lučonoše, zasvetleti u mraku koji se nadvio nad nama.
Zbog toga sam odmah raspisao pesnički konkurs „Ne damo Svetinje“ znajući da će pesnici, kao lučonoše, zasvetleti u mraku koji se nadvio nad nama.
Da li ste se iznenadili kada su radovi počeli da pristižu? Koliko je pjesama bilo na kraju?
I bi reč. I bi pesma! Preko 300 pesnika je poslalo radove u izuzetno kratkom roku jer je u svakome bol bio veliki. Neko je hteo da od Srba otme crkvu, onu žilu kucavicu koja nas spaja i veže. Koja nas je održala i sačuvala kroz vekove. Bila naš prijut i pribežište.
Naša nada i spas. Drznuli su se da otmu nešto što se ne može od Srbina oteti. I zato je ustao Srbin iz Crne Gore. Da odbrani svoje. Molitvama i litijama. Najjačim oružjem koje Srbin ima. Jačim od svega ovozemaljskog. I probudio usnulu braću i sestre širom sveta. I opravdao da je Crnogorac kruna srpstva. I da Srbina Sveta Sloga Spasava.
Kako su se pokazali ljudi iz Crne Gore, jesu li litije umile lice ove zemlje pred braćom Srbima iz drugih krajeva?
Još jednom izražavam divljenje braći i sestrama iz Crne Gore koji su nam pokazali kako se treba boriti. Koji su ovim delima pokazali da je identitetsko lutanje Srba završeno. Crkveni velikodostojnici i sveštenstvo bili su, kao i uvek, na čelu svog naroda. Bez ikakvih ublaženica i ulepšanica mogu da kažem da su upravo oni i spasili Kosovo i Metohiju. I dokazali da, uprkos trenutnoj okupaciji, naš narod tamo traje upravo zahvaljujući njima. I da ćemo se tamo ubrzo i vratiti jer su upravo oni sačuvali korenje.
Da se vratimo Zborniku. On je najprije imao elektronsko izdanje. Da li možemo očekivati njegovu promociju uskoro u Crnoj Gori?
Zbornik „Ne damo svetinje“ objavili smo početkom februara meseca kao elektronsko izdanje a zahvaljujući grupi „Ne damo svetinje“ preuzeli smo dosta fotografija i krajem meseca objavili i štampano izdanje. Nažalost, zbog pandemije nismo imali ni jednu promociju Zbornika, koja bi zbog tadašnje podrške mnogo značila našoj braći i sestrama.
Na sreću sve je prošlo dobro i nadam se da ćemo u vremenima budućim predstaviti Zbornik, kao lepu uspomenu na istorijsku borbu koja se vodila u Crnoj Gori. I koja još nije prestala. Kao što veliki Srbin, Crnogorac, reče: „Neka bude borba neprestana“.
Svetinje
Slavne vijore zastave,
Nose ih svete litije,
I ovaj pas da proslave,
Pišu se opet žitije.
Đe teklo, opet žubori,
Budi se gora kamena,
Tvrd li je kamen u gori
I vjera čista, stamena.
Tvrd li je zavjet predaka,
Što đecu s Neba zaklinju:
Bruka je bolest opaka,
Ne dajte đeco svetinju.
Za čast smo, đeco, ginuli,
S ponosom da nas pominju,
Ne dajte, jeste li čuli,
Za živu glavu svetinju.
Razgovor vječnost kupuje,
Đed unuka opominje,
Nebo se samo raduje,
Čuvaj nam čedo svetinje.
(Autor: Neven Milaković, iz zbornika „Ne damo svetinje“, priredio: Veselin DŽeletović)
Veselin Dželetović
Veselin P. Dželetović rođen je 1962, „na po lule duvana od nebeske Srbije“. Sanjohodi između iluzija i bdi nad Kosmetom.
Član je Udruženja književnika Srbije. Član je Društva novinara Vojvodine i IFJ (Međunarodne federacije novinara). Predsjednik je Udruženja pisaca „Poeta“. Dopisni član Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika. Dobitnik nagrade „Matija Ban“ koju Opština Čukarica dodjeljuje zaslužnim pojedincima za doprinos kulturi.
Dobitnik je specijalnog priznanja Akademije „Ivo Andrić“ i Visokog internacionalnog priznanja Akademije „Ivo Andrić“; Ordena Centralne kozačke vojske Ruske Federacije koji je Veselinu dodijeljen kao borcu za istinu.
Nosilac je ordena „Kosmetska zvezda“ koji mu je dodijeljen od strane policijskih veterana Republike Srbije. Odlikovan je medaljom „Za vernost slovu i delu A.S. PUŠKINA“ . Nosilac je titule „Srpski vitez“ dodijeljene od strane Kulturno-istorijskog centra „Srpska Kruna“. Dobitnik je povelje „Sveti Sava“ za „blagodarna djela podarena srpskom narodu“. Nosilac je „Majstorskog pisma“ za poeziju. Dobitnik je nagrade „Stiški suncokret“ 2018. godine.
Dobitnik je mnogobrojnih povelja i zahvalnica za pjesničku i humanitarnu djelatnost. Živi i radi u Beogradu.
Naslovna fotografija: Youtube
Izvor: Etos
Serbian