OBJEKTIVNO: Kako je zapravo došlo do trenutne situacije na severu Kosova

Republika Srbija je pristala na briselski pregovorni proces još za vreme Tadićeve administracije, kome su danas važniji lokalni izbori na Vračaru od nekih većih tema. Tada je za pregovore bio zadužen Borko Stefanović, koji je sada deo Đilasovog tima i koji je nedavno najavio učešće na izborima.

Pristajanje na briselski proces podrazumeva da se čitav tok života Srba sa Kosova i Metohije reguliše u tom, naizgled, pregovornom procesu. Zaista se radi o nizu diktata koje uglavnom srpska strana treba da ispuni, a sve ostalo je marketing za birače u Srbiji.

➖ Trenutna kriza izazvana je istekom jednog od tehničkih sporazuma Beograda i Prištine o korišćenju registarskih tablica na severu Kosova. Taj sporazum je bio ograničenog roka trajanja i istekao je, a zaključen je 2016. godine.

➖ U međuvremenu se vlast na Kosovu promenila. Hašim Tači koji je bio američki miljenik i sa kojim je Aleksandar Vučić vodio najplodnije pregovore, smenjen je posredstvom Evropske unije, u prvom redu Nemačke i Francuske. Njegov naslednik Aljbin Kurti ima zadatak od EU da koliko-toliko upristoji Kosovo, da ono ne izgleda kao narko raj.

➖ Pored borbe protiv albanske mafije na Kosovu, Kurti ima drugi pristup odnosima sa Beogradom. Tači je težio dobijanju stolice u UN-u i samim tim dobijanja za Kosovo statusa međunarodno priznate države. Kurti razume da se to u ovom trenutku ne može desiti jer vlasti u Srbiji za taj postupak ne bi dobile od EU i SAD-a ama baš ništa.

Kurti rešio da se usredsredi na nezvanične integracije sa Albanijom


➖ Stoga je Kurti rešio da se usredsredi na nezvanične integracije sa Albanijom – infrastrukturne, energetske, kulturne. Jednom rečju, da granica između Albanije i Kosova u potpunosti nestane, iako zvanično Velika Albanija ne dolazi u obzir. NJegove jednostrane poteze treba tumačiti u tom ključu da on nije zainteresovan za pregovore, barem ne u ovom trenutku.

Trenutna kriza na severu Kosova izazvana je Kurtijevim jednostranim potezom, ali i netransparentnošću strategije Republike Srbije na prostoru Kosova i Metohije. Građani Srbije na Kosovu jednostavno nisu dovoljno informisani ne samo o ishodima sporazuma, jer oni to znaju kroz životnu praksu, pa makar i post festum, već i o tome šta će uslediti posle njih.

Konkretno, Srbi na Kosovu nisu znali da će baš danas kosovske specijalne snage da im upadnu u gradove i da krenu da im oduzimaju privremene registarske tablice, koje su koliko juče bile prihvatane kao legalne od istih tih kosovskih vlasti. NJihova prva reakcija je da izađu na demonstracije kako bi zaštitili svoja prava.

Pored sve pompe i jeftinog populizma vlasti iz Beograda im ni na koji način ne mogu pomoći, van briselskog pregovornog procesa, to jest. Jedino što Beograd može je da apeluje na EU, a briselske birokrate će da pozovu na smirivanje tenzija. Sva ostala tehnička pitanja, koja su za Srbe sa Kosova životna pitanja, mogu se rešiti samo za pregovaračkim stolom.

Šta će biti kad završi predstava sa hitnom sednicom Saveta za nacionalnu bezbednost


Doba dugoročnih blokada severa Kosova završeno je 2013. godine potpisivanjem Briselskog sporazuma. Od tog trenutka sever Kosova nije pod kontrolom Republike Srbije (ne govorimo ovde o de jure statusu Kosova i Metohije). Aleksandar Vučić može da napravi još jedan šou u vezi sa datom situacijom, da se posipa pepelom i istovremeno preti, u svom osobitom stilu, ali to nema cilj da se promeni stanje na Kosovu, već da on zbaci krivicu sa sebe.

Kada predstava sa „hitnom sednicom Saveta za nacionalnu bezbednost“ bude završena, ili će se krenuti u novu rundu tehničkih pregovora, ako je Kurti za to zainteresovan i isto mu sugerišu predstavnici EU, ili će Srbi sa severa Kosova preći na kosovske registarske tablice. Oni građani koji izaberu tablice Republike Srbije biće prinuđeni da plaćaju osiguranje, kao da dolaze na svoju teritoriju iz inostranstva.

Naslovna foto: Screenshot/Radio Slobodna Evropa

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian