Prošla su dva dana od izbora u Nemačkoj i situacija se polako smiruje dok vodeći političari i javnost sabiraju utiske i analiziraju kako su glasali Nemci. Socijaldemokrate i njihov kandidat Olof Šolc uspeli su da osvoje najveći broj glasova, ali je nemački parlament fragmentisaniji nego ikada ranije. Spekulacije o potencijalnim koalicijama već su otpočele, nagađa se hoće li to biti „Semafor“ ili „Jamajka“, ali jedino što se u ovom trenutku može reći sa sigurnošću je to da će pregovori potrajati mesecima
Autor: Aleksa Paunović
Kako su Nemci glasali?
Konačni rezultati pokazuju da je SPD ostvario tesnu pobedu, osvojivši 25,7% glasova za partijske liste, nešto više od 24,1% koliko je osvojila koalicija CDU/CSU. Ovo predstavlja vidljiv pomak za Socijaldemokrate u odnosu na prošle izbore, ali i veliki pad za Demohrišćane koji su u istom periodu izgubili gotovo 9%, odnosno oko pet miliona glasova. Ovo je ujedno i najlošiji rezultat ove partije u njihovoj dugoj i slavnoj istoriji koja seže do prvih izbora nakon Drugog svetskog rata 1949. godine.
Zeleni su osvojili 14,8% glasova, a u njihovoj izbornoj centrali je bilo kako slavlja tako i razočarenja. Sa jedne strane ovo je najbolji rezultat koji su Zeleni ikada ostvarili, a njihov rezultat je i značajno popravljen u odnosu na prethodne izbore. Sa druge strane, to je dosta slabije od rezultata koje su Zeleni očekivali na osnovu istraživanja javnog mnjenja, koje su im i nakon relativno slabe završnice u predizbornoj kampanji predviđali nekoliko procenata više od onoga što su na kraju ostvarili.
Slobodne demokrate (FDP) mogu biti zadovoljne nakon ostvarenih 11,5%, što je blagi napredak u odnosu na 2017. godinu. Alternativa za Nemačku je napravila mali korak unazad osvojivši 10,3% glasova, te su tako pali sa trećeg na peto mesto u parlamentu, dok je partija Levice prošla još gore i sa svojih 4,9% jedva uspela da obezbedi parlamentarni status.
Početak koalicionih pregovora
Ipak, to što su izbori u Nemačkoj gotovi ne znači i da je došao kraj političke drame. Sada je na red došao jednako kompleksan posao formiranja koalicije, koji bi ovaj put mogao biti teži nego ikada ranije. Tokom izborne večeri i Olaf Šolc i Armin Lašet su izavili da imaju legitimitet da formiraju narednu vladu, mada je Šolc u tome bio daleko ubedljiviji. Međutim, ključevi koalicije se trenutno ne nalaze ni kod jednog od njih.
Ko posle izbora drži najviše moći?
Troje ljudi koji će imati presudan uticaj u formiranju naredne vlade nesumnjivo će biti lider FDP-a Kristijan Lindner i lideri Zelenih Analena Berbok i Robert Habek. Njihove dve partije neophodne su i Demohrišćanima i Socijaldemokratama za formiranje većine, što će ujedno biti i prva tropartijska vlada u posleratnoj istoriji Nemačke. Lindner je neposredno nakon izbora i izjavio kako ove dve partije, koje zajedno imaju približno isti broj glasova kao CDU/CSU i SPD pojedinačno, zaslužuju veću i značajniju ulogu u narednoj vladi.
Iako su FPD i Zeleni odlučili da prvo razgovaraju jedni sa drugima pre nego što počnu pregovore sa liderima dve velike partije, to ne znači da između njih nema značajnih razlika. FDP se deklariše kao liberalna stranka, ali po mnogim ekonomskim pitanjima ona je okrenuta udesno, a važi i za stranku koja je najbliža velikim kompanijama i protivi se povećanjima poreza. Samim tim za njih bi Demohrišćani bili prirodniji koalicioni partner od Socijaldemokrata, koji su u predizbornoj kampanji najavili povećanje poreza za najbogatije.
Sa druge strane, Zeleni su partija bliža levici, mada ne u istoj meri kao što je to slučaj sa većinom drugih zelenih partija u Evropi. Iako su Zeleni deo nekoliko uspešnih koalicija sa Demohrišćanima na pokrajinskom nivou (poput Baden Virtemberga), za njih bi SPD ipak bio preferirani koalicioni partner. Dok će Lindner i njegove Slobodne demokrate želeti da za sebe obezbede izuzetno značajno ministarstvo finansija, Zelene će verovatno najviše zanimati ekologija i spoljni poslovi.
Nemačka između „Semafora“ i „Jamajke“
Pošto su ove dve manje partije praktično obezbedile svoje učešće u narednoj vladi, pitanje je samo ko će je voditi. Da li Nemačku čeka “Semafor” koalicija između SPD-a (crveni), FDP-a (žuti) i Zelenih, ili tzv. “Jamajka” koalicija u kojoj bi SDP zamenili Demohrišćani. U ovom trenutku deluje da je Olaf Šolc u prednosti, kako zbog većeg broja glasova koja je njegova partija osvojila, tako i zbog daleko veće lične popularnosti. To usmerava čitav nemački politički establišment ka „Semafor“ koaliciji i istiskivanju Demohrišćana u opoziciju. Upravo bi nepopularnost Armina Lašeta mogla da zaplaši potencijalne koalicione partnere, koji ne žele da se identifikuju sa njim i njegovom vladom.
Možda ne bi bilo na odmet naglasiti da je matematički moguća i tzv. “Velika koalicija” (Große Koalition) između Demohrišćana i Socijaldemokrata. Nju je Olaf Šolc odbacio još tokom kampanje, a i stavovi dva lidera daleko su udaljeniji nego što je to bio slučaj u doba Angele Merkel. Ipak, ona se nikada ne može u potpunosti odbaciti, bar dok formiranje neke druge ne postane potpuno izvesno.
Izborne zanimljivosti
Za kraj, nekoliko zanimljivosti. Za početak, ovo je prvi put od kako u Nemačkoj ponovo uvedeni izbori nakon Drugog svetskog rata da su dve vodeće nemačke partije (CDU/CSU i SPD) u zbiru osvojile manje od 50% glasova. Takođe, njihova podrška je daleko veća među starijim glasačima, dok su se mladi u većoj meri opredelili za Zelene i Slobodne demokrate. To pokazuje velike promene u stavovima građana, kao i činjenicu da se mladi Nemci sve manje pronalaze u politici velikih partija. Ipak, to verovatno neće imati veliki uticaj na izborne rezultate, bar ne u skorijoj budućnosti, zato što je broj penzionera i ljudi koji se penziji približavaju u Nemačkoj daleko veći od broja mladih ljudi.
I izborna geografija pokazala nam je nekoliko zanimljivih promena. Podrška Demohrišćanima je opala na čitavoj teritoriji Nemačke, ali verovatno nigde toliko drastično kao istoku. Tamo je Alternativa za Nemačku uspela da ostvari izuzetno dobar rezultat, osvojivši najviše glasova u čak dve pokrajine, Tiringiji i Saksoniji. Zeleni su najbolje prošli u velikim gradovima poput Berlina i Hamburga, Demohrišćani su najviše glasova osvojili samo na tradicionalno konzervativnom i katoličkom jugu dok su Socijaldemokrate najbolje prošle na severu Nemačke.
Autor: Aleksa Paunović
Izvor: Kompasportal.rs
Naslovna fotografija: politico.eu
Serbian