Dešavanja u Zrenjaninu prethodnih dana, tačnije na gradilištu fabrike Linglong, šokirala je one koji su imali pristup tim informacijama. Tako bih opisao situaciju da nisam pročitao tekst pod nazivom „Lažne suze Druge Srbije“ doktoranda FPN-a Danila Babića. Upravo je taj tekst povod za pisanje svojevrsnog odgovora jer to smatram svojom dužnošću kao građanina Republike Srbije, takođe i kao kolege politikologa.
Luka Vučinac, politikolog
Nјegov tekst je objavljen na portalu „Novi Standard“, a preneo ga je i portal „Pokreni“.
Autor tog teksta vodi jednostranu polemiku sa „Slučajnim Srbima“ ili, po datoj definiciji u tekstu, delom srpskog društva koji pripada takozvanoj „Drugoj Srbiji“ zbog njihovog nedavnog „antikineskog sentimenta“. Sam pokušaj definisanja dela srpskog društva je već vrlo problematičan, ali o ovome biće reči nešto kasnije.
Cinizam nije argument
Na početku teksta otkrivamo nekolicinu stvari koje se provlače kroz celokupan tekst. Prva jeste da je kolega Danilo cinična osoba i ukoliko bi taj cinizam primenio na njegov tekst, onda bih ga ocenio kao tekst koji je poslat na konkurs za sledećeg gosta emisije „Hit Tvit“ i to kao leteća izmena Miroljubu Petroviću. Međutim, ovaj tekst neće ulaziti u motive autora, već će se baviti konkretnim „argumentima“ i ciljevima njegovog teksta.
Drugo što se može primetiti jeste da tekst obuhvata gotovo sve trenutno najvažnije teme u Srbiji. Izuzetno je čudno da je kolegi Danilu promakla vest iz Zrenjanina jer on tu vest opisuje kao „ …srčanu kampanju povodom radničkih prava vijetnamskih radnika“. Nažalost, ova „srčana“ kampanja nije uopšte o radničkim pravima jer je situacija u kojoj se nalaze vijetnamski radnici mnogo bliža opisu radnog logora. Ukoliko bih se potrudio da nađem opravdanje za ovaj pogrešan opis situacije, to bi možda bio nedostatak infromacija ili nedostatak znanja, a prosto ne znam šta je gora situacija za jednog doktoranda Fakulteta političkih nauka, Univerziteta u Beogradu.
Nastavljajući dalje u opisivanju kampanje „medija u vlasništvu Junajted grupe“, autor piše sledeći pasus koji je neophodno preneti u celini iz mnogobrojnih razloga:
„Na različite akcije o zaštiti prava životinja i kućnih ljubimaca smo već oguglali, već odavno su mnogo značajnije postale teme o uslovima života u azilima za pse nego u domovima za nezbrinutu decu ili decu ometenu u razvoju. Takođe, sveprisutna je i „vruća tema“ u vidu klimatskih promena i druga „zelena skretanja“, koja su uvek morbidno prožeta maltuzijanskom teorijom o prenaseljenosti planete. I, dok borci za očuvanje planete kuju planove o smanjenju broja „zlih indijskih krava“ koje svojim metabolizmom zagrevaju Zemlju, mršteći se na sebične Afrikance koji se bez potrebe rađaju u tolikom broju, prema nezvaničnim podacima, broj kućnih ljubimaca u Novom Sadu se utrostručio u prethodnoj deceniji, jer, navodno, svaki četvrti Novosađanin ima svog krznenog prijatelja.“
Tvrdnje za kafanske rasprave
Ukoliko vam je ovaj pasus konfuzan, indirektan pa čak i pomalo komičan on ima svoj cilj i primenu. Gorepomenuti pasus je pokušaj da se obesmisli, na kraju krajeva, borba građana Srbije za čistim vazduhom, zemljom i vodom. Veoma slično prethodnoj temi koja se bavila radničkim „pravima“ Vijetnamaca u kineskoj kompaniji kao i trećoj temi koja obrađuje situaciju u Poljskoj. Šokantnan jeste sam pokušaj da se obesmisli nekoliko vrlo ozbiljnih tema. Autor teksta vrlo dobro razume, na primer, da prava životinja nisu međusobno isključiva sa pravima deteta, a ove tvrdnje ne bi prošle ni u kafanskim raspravama. Taktika je vrlo jednostavna, pronađe se meta, izvrti se par neistinitih mantri, iznesu se apsolutne gluposti u kombinaciji sa par složenica, a onda se najčešće vraća u prošlost prilikom čega se, u zavisnosti od teme, optuže komunisti/ liberali/ Brisel/ CIA/ NASA/ Vatikan/ Turci itd. Jedan od razloga zašto je pasus citiran u celini jeste zbog toga što predstavlja školski primer te taktike, a da biste otkrili ko je na kraju kriv, morate pročitati ceo tekst. Ono što je sigurno, to je da ovaj tekst nije napisan u Tašmajdanskom parku ili bašti nekog kafića.
Nazivanje pomoći vijetnamskim radnicima „antikineskim sentimentom“ je čisto vređanje inteligencije jer apsolutno je nevažno odakle je kompanija. Da li je borba protiv Rio Tinta u stvari antiaustralijski sentiment? U trenutku kad se većina Srbije guši u smogu, a multinacionalne korporacije kruže oko doline Jadra kao lešinari u ubeđenju da će namamiti još korumpiranih političara autor krivi, „Slučajne Srbe“? Ono oko čega se slažemo jeste da Srbija nije kolonija i upravo zato ona neće biti nova Papua Nova Gvineja. Takođe, u momentima gde pokušava da se utvrdi istina o statusu vijetnamskih radnika u Srbiji, kriva je Junajted grupa? Predstavljanje teme prava žena kao nametanje abortusa iz hira ne zaslužuje nikakav komentar, uostalom, ostavimo to koleginicama da ocene.
Činjenično stanje jeste da trenutno postoje ozbiljni problemi u Srbiji, ali i ozbiljni pokušaji „mazanja očiju“ građana. Ti pokušaji uopšte ne doprinose našim interesima, a žalosno je kada to pokušavaju najobrazovaniji među nama, šta god bila individualna motivacija. Zašto bi neko sa doktorskih studija političkih nauka napisao tekst gde pokušava da obesmisli trenutno najvažnije teme u Srbiji?
„Njihov cilj nije borba za civilizacijske vrednosti, prava vijetnamskih radnika, poljskih ili srpskih žena. Cilj je neprestano podrivanje srpske političke pozicije koja se polako odmiče od Zapada i dalje razaranje društvenog tkiva.“
Pošto se stiče utisak da ti „Slučajni Srbi“ žele bezuslovno zlo Srbiji, možda je bolje definisati šta se smatra zlom po vrednostima koje Srbija i Srbi imaju. Verujem da smo u mogućnosti da se složimo oko sledećih vrednosti pa da onda kroz iste donosimo odluke za kolektivno dobro. Recimo, to što su neki narodi bili ili jesu robovlasnici je njihova sramota, a u Srbiji ne postoji nikakvo opravdanje, da bilo ko, bio on Vijetnamac ili Srbin bude rob. Dalje, dolina Jadra je verovatno jedna od najznačajnijih regija kroz našu istoriju i uništavanje iste od strane Rio Tinta, Kineza ili Evropske unije je apsolutno nedopustivo. Naposletku, mislim da je neophodno kolektivno obnoviti znanje iz istorije i vrednosti za koje su naši preci morali živote polagati jer smo neke očigledno zaboravili zarad „viših ciljeva“ i „političkih pozicija“.
Luka Vučinac, politikolog
Naslovna foto: fokus.ba
Serbian