Kao trgovcu po struci, poznat mi je način sagledavanja stvari i stanja kako bi se stekao uvid gde se trenutno nalazimo i šta je potrebno učiniti za dalje. Koja je polazna tačka narednog dana, meseca ili godine. Da bismo to utvrdili, potrebno je da se uradi inventar. Shodno rezulatatu istog, znamo čime raspolažemo i kakve su nam šanse za uspešno poslovanje u budućnosti. Stvar je proste matematike i donosi jasnu sliku koja nas neće prevariti, osim ukoliko sami sebe ne ubedimo u suprotno.
Piše: Borislav Kosanović, autor romana „Grumen podno Prokletija“
Osvanuo je 28. novembar 2021. Nedelja, toplija nego inače za ovo doba godine, sunčana i naizgled vedra. Ukoliko bi je građani Srbije iskoristili za inventarisanje stanja u društvu, mislim da bi vrlo brzo došli do slike koja bi ukazala da njihova „firma“ neće još dugo raditi i da je vreme da se gasi svetlo. Fajront. A inventar bi pokazao sledeće.
Šta bi pokazao inventar?
Srbija je zemlja u kojoj se običnom građaninu naplaćuje kazna za nenošenje maske u prodavnici, apoteci, banci itd. dok istovremeno vladajuća struktura okupi 25.000 ljudi u zatvorenom prostoru, nebitno je da li su vakcinisani ili ne, jer i jedni i drugi prenose, oboljevaju i umiru od virusa kome smo izloženi drugu godinu za redom, a da bi dodatno začinila muku građanima koje nepoštuje, to sve prenosi televizija čoveka čiji je sin bahatom vožnjom ubio devojčicu na pešačkom prelazu i za to nije odgovarao, jer je tata velikom vođi ostavio televiziju na raspologanju 24 časa dnevno za trovanje i sluđivanje sopstvenog naroda.
Srbija je zemlja u kojoj je u zatvoru vođa klana koga je proizvela vlast koja ga je uhapsila, ali njegovi huligani i dalje verno služe i izlaze iz mraka svaki put kada je to potrebno kako bi se disciplinovao narod koji nije glup, pokvaren i pokoran. Zahvaljujući tome, ukoliko u Srbiji ne želite da vam neko zatruje zemlju na kojoj sadite kukuruz ili pšenicu, ukoliko ne želite da vam neko zatruje reku na kojoj pecate i odmarate i ukoliko ne želite da vam neko zatruje vazduh koji udiše vaše dete, imate ekskluzivno pravo da vam se o trošku države čekićem kao u NDH razbije lobanja, štanglom polomi noga ili polupa vozilo za koje jedva plaćate održavanje i registraciju.
Šta su sve prodali?
Inventar dalje pokazuje da osim što su nam prodali 80% izvorišta čiste vode, osim što je donesen zakon kojim sutra može neko da vam sruši kuću i kaže nemate pravo da se bunite, osim što je donesen zakon po kome sutra milion glupih, ucenjenih i pokvarenih može da se odrekne Kosova i Metohije, jer je tako naređeno, a oni neće uključiti mozak koji nemaju i osim što narod nema nikog do sebe da se od toga odbrani, imamo i ono (još nije određen pol) što će nas na nacionalnoj televiziji nazvati falangama i fašistima, jer lobanjom ili cevanicom krvnički nasrćemo na štanglu mlade i nedužne osobe koja je srećna u zemlji kakvu su stvorili, a mi joj tu sreću kvarimo.
Inventar pokazuje da opštinskim, gradskim, pokrajinskim i republičkim institucijama trenutno rukovodi 80% onih koji su po ubrzanom kursu kao njihovi praoci 1945. prikupili diplome kako bi se što pre uvalili u fotelje i poveli nas putem blagostanja, pa su kao takvi gospodari naših života ili su bar umislili da jesu, svakog građanina Srbije koji je valjda dužan da pred njima klekne da bi imao pravo na minimalnu platu, mesto deteta u vrtiću ili zaposlenje jedva odškolovanog akademskog građanina.
Inventar je dosadan i dugo traje ukoliko se radi kako Bog zapoveda. Kada se završi, otkrije sve do detalja i onda znamo vredi li dalje poslovanje.
Podeljena Srbija
Ono što je najvažnije, inventar je pokazao da je Srbija duboko podeljena zemlja. Postoji vlast, bahata i neobrazovana, spremna da skupi milion i kusur sličnih sebi i da im udovolji na štetu preostalih skoro 6 miliona građana. 28. novembra 2021. Probudili smo se u takvoj Srbiji, u kojoj će se sve gore navedeno i ogroman deo ne navedenog, braniti štanglama, čekićima, bagerima i mecima (ne sumnjajte) do zadnje kapi naše krvi i zato ostaje samo jedno pitanje – da li ova firma može da nastavi da posluje ili joj sledi gašenje svetla?
U bilo kojoj opciji joj sledi gašenje svetla, samo je pitanje koliko logoraši u sopstvenoj državi mogu da izdrže, pa da produže agoniju ili, ukoliko se logoraši odluče na proboj i rizik spašavanja po cenu života koji svakako više nemaju, možda se firma i održi ukoliko se otpuste vlasnik, direktor, knjigovođa i svaki truli radnik koji je potkradao firmu.
Zato je pitanje svih pitanja koje analiza inventara donosi, nakon svega što je popis dokazao, hoćemo li i dalje da sedimo u kući? Hoćemo li i dalje da sedimo u kući koja sutra možda više neće biti naša? Hoćemo li i dalje da sedimo u kući koja sutra možda neće biti naša u podeljenoj državi? Hoćemo li i dalje da sedimo u kući koja sutra neće biti naša u podeljenoj državi koju su prodali bez našeg pitanja?
Ili ćemo izaći i pokazati da se u Srbiji ipak pita narod?!