Aktuelni predsednik Hrvatske Zoran Milanović ovih nedelja izaziva reakcije ne samo na prostoru bivše Jugoslavije nego i u Austriji i Ukrajini. Povodi za reakciju su razni, ali ipak su to tradicionalne reči i problemi koji razdvajaju region decenijama: Bosna, Srebrenica, fašizam, Vukovar, zločini nad Srbima (porodica Zec), ali krenimo redom.
Iako je Dejtonski sporazum potpisan pre 26 godina, odnosi između tri naroda u Bosni i Hercegovini ni dan danas nisu u skladu sa očekivanjem međunarodne zajednice. Srbi su dobili Republiku Srpsku i 49% teritorije ali su u godinama nakon Dejtona izgubili veliki deo značajnih ovlašćenja koja su imali. Vojska Republike Srpske je ukinuta, tkz. bonskim ovlašćenjima Visoki predstavnik je uticao na unutrašnju politiku Republike Srpske itd. Bošnjaci nisu dobili unitarnu Bosnu kao što su želeli na početku rata i na sve to u svom entitetu dobili su Hrvate koji žele osnivanje svog entiteta tkz. Herceg Bosne. Trzavice između Hrvata i Muslimana su nastale još tokom odbrambeno-otadžbinskog rata u BiH kada su Zapadne sile morale da se uključe i mire Bošnjake i Hrvate. Do dan danas svaka politička kriza utiče na sva tri naroda a najnovija je izazvana postavljanjem nelegitimnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, kog ne priznaju Rusija, Kina i Republika Srpska.
Susret Dodika, predstavnika Srba u BiH i Milanovića, ali i Dragana Čomića, predsednika HDZ-a u BiH i Vučića i kasnije njihove izjave izazvale su veliki strah u zvaničnom Sarajevu.
,,Hvala Milanoviću što to tako i tretira. Mi (RS) to govorimo već dvadeset godina. BiH je jedina kolonija danas u Evropi i podržavam način na koji se on (Milanović) direktno odnosi prema pojavama”, rekao je Dodik a preneo Jutarnji list.
,,Razgovarali smo o svim regionalnim i pitanjima od interesa za naše narode”, izjavio je Aleksandar Vučić posle susreta sa Čomićem u Beogradu
Izjave Milanovića o Srebrenici samo su podgrejale i onako već zapaljivu atmosferu u Sarajevu – “Ja sam rekao da Srebrenica nije isto što i Holokaust i Jasenovac. To je težak zločin s elementima genocida, to je rekao i sud, ali nijedan sud ne može biti sveto pismo”, a izjavu je preneo Indeks.hr
Nije se dugo čekalo na reakciju Sarajeva. Član Predsedništva BiH DŽaferović rekao je u petak da su Milanovićeve izjave ,,sramotno i nedopustivo”, prenosi Al DŽazira.
U međuvremenu, Enver Bijedić, predsednik Socijaldemokrata Bosne i Hercegovine podneo je Tužilaštvu BiH krivičnu prijavu protiv predsednika Hrvatske Zorana Milanovića zbog, kako je naveo, grubog umanjivanja zločina (tkz. prim. aut.) genocida u Srebrenici koji su srpske snage počinile u julu 1995. godine, navodi Radio slobodna Evropa.
Medijski rat Milanovića i „Baščaršije“
Medijski rat izjavama između Milanovića i, kako on kaže ,,baščaršije”, odnosno zvaničnog Sarajeva prenele su se i na priču o Vukovaru. ,,Je li Vukovar genocid? Mi nikada ne govorimo u Hrvatskoj da je to genocid vjerojatno zato jer imamo neku mjeru” izjavio je Milanović i u celu priču uveo Milorada Pupovca, predstavnika Srba u Hrvatskoj za kog je rekao da je ,,etno biznismen”, što je ponovljena izjava za predsednika Veća bošnjačke nacionalne manjine u Hrvatskoj Armina Hodžića.
,,Džaferović je sponzor mudžahedina koji je u Vukovar došao provocirati Srbe” izjavio je Milanović na konferenciji za štampu i ovim došao na kritiku ne samo predstavnika Bošnjaka i Srba nego i domaće javnosti, ali i veterana ,,domovinskog rata” i antifašista odnosno udruženje VEDRA. Na istoj konferenciji je pomenut slučaj porodice Zec koja je mučki ubijena u Zagrebu 1991. od strane pripadnika MUP-a hrvatske koja je tek sticala nezavisnost. Pošto se navršava 30 godina od ovog strašnog zločina, poslanica opozicionog GLAS-a u hrvatskom saboru Anka Mrak Taritaš zahteva da Aleksandra Zec dobije ulicu u Zagrebu. Prvi put poštu ubijenima odaje i gradonačelnik Zagreba ali hrvatski predsednik ima drugačiji stav.
,,Obitelj Zec je bila pozvana u Vladu, dobila je odštetu, što još treba. Sad vas moram pitati direktno – šta još treba?”, prenosi RTS.
Vest koja poznavaoce prilika u Hrvatskoj nije začudila bila je da je hrvatski predsednik Zoran Milanović odlikovao učesnike ,,Hrvatskog proleća“ (Maspoka). Ordenom kralja Dmitra Zvonimira s lentom i Danicom, za, kako je navedeno, izuzetan doprinos nezavisnosti i celovitosti Republike Hrvatske, kao i izgradnji i napretku hrvatske države, prenosi RTV. Odlikovanje ljudi koji su se borili za rasturanje i secesiju Jugoslavije a posledice tog čina su ratovi, izbeglice, žrtve na svim stranama i materijalna šteta koja se meri u stotinama milijardi dolara. U ovakvom trenutku dok je situacija u Bosni i Hercegovini teška, a ni odnosi sa drugim susedima nisu na visokom nivou, nije racionalan potez, te mnogi Milanovića optužuju da je nacionalista i da se dodvorava njima.
Što se tiče Austrije i Ukrajine, Milanović je povodom izjave da je uvođenje karantina za nevakcinisane fašizam, a odmah posle toga se ambasador Hrvatske u Austriji poziva na razgovor, ovde diplomatski gafovi nisu završeni. Gomila se vojska Ukrajine kod Donbasa gde je stacionirano pola ukrajinske armije i prebačena vojna tehnika. Kao odgovor, Rusija je aktivirala kretanje sa druge strane granice i stavila jasnu poruku da će reagovati ako ruski narod bude ugrožen. U ovaj ukrajinsko-ruski sukob, Hrvatska je uspela da se uvuče bar rečima. Naime, tokom posete premijera Hrvatske Andrije Plenkovića, Milanović je rekao da je odlazak u Ukrajinu „obično šarlatanstvo“. Ono dolazi u momentu kada „Rusija zvecka oružjem“. Zbog ove izjave oglasio se i predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski, koji je hrvatskom predsedniku poručio:
„Da je više od 100.000 vojnika na granici s Hrvatskom, predsednik Milanović posetu ukrajinskog premijera Zagrebu ne bi nazvao šarlatanstvom, već manifestacijom solidarnosti i prijateljstva“, smatra Zelenski a prenosi Nova S.
Šta je dovelo do svega ovoga?
Broj Hrvata u Herceg-Bosni se konstanto smanjuje, prema popisu iz 1991. bilo ih je (u celoj BiH) 760.852, odnosno 17.38% celokupnog stanovništva, da bi ih prema popisu iz 2013.godine bilo 544.780 odnosno 15,4 %, ali pojedine procene katoličkih organizacija idu i na to da Hrvata u Bosni ima 380 hiljada i da se godišnje iseli 10 hiljada ljudi. Na ovo treba dodati i to da je predstavnik Hrvata u BiH izabran glasovima Bošnjaka i da Hrvati ne priznaju Željka Komšića kao svog predstavnika te se njihov glas ne čuje u Sarajevu.
Što se tiče Hrvata u Hrvatskoj, veliki odlivi stanovništva u zemlje EU, ekonomska kriza izazvana Kovidom19 i slabim turističkim sezonama ovih godina, prodaja skoro svih važnih fabrika pa čak davanje i auto-puteva pod koncesiju dovode do toga da narod u Hrvatskoj ne vidi perspektivu. Iako su plate veće u odnosu na Srbiju, mladi ipak odlaze i tom zaustavljanju se ne vidi kraj. Na ovo treba dodati i dugoročne pretnje Mađarske i Italije koje gledaju da zauzmu prazne Slavonske predele i obalu Dalmacije.
Naravno, ovo nije ni izvodljivo niti moguće da se desi u narednim godinama ali sve češće isticanje mapa gde se pojedini delovi Hrvatske nalaze u drugim državama dovodi do zabrinutosti Zagreba. Ovo zahteva da se hrvatsko društvo podešava (pod uticajem Hrvatske obaveštajne službe i medija) ka tome da se nađe granica između hrvatskog nacionalizma i jugoslovenstva. Tako Milanović napušta obeležavanja operacije Bljesak zbog isticanja ustaških simbola ali daje ordenje maspokovcima, a u isto vreme se uz jake policijske snage obeležava ustanak u Srbu ali se i Oslobođenje Vukovara (u Hrvatskoj pad Vukovara) uz ustaške simbole i medijsku kampanju predstavlja kao ,,hrvatski Staljingrad”. Svesni da uz ovakvu demografsku sliku neće doživeti kraj veka i da ih kao i nekoliko puta pre samo Srbi mogu spasiti, društvo se namešta u pomirljive tonove i saradnju sa Srbima u Bosni i Hercegovini radi sopstvenog opstanka. Odvajanje od ustaške politike možemo videti u dokumentarcu o NDH koji se emitovao na HRT-u, ali vidimo i kako jedan crtani film može izazvati burne reakcije u regionu.
Autor: Aleksa Dobrijević,