Nenad Milkić u intervjuu za Report.rs: „Pisanje je potreba da se od zaborava otrgnu pojedini događaji ili ljudi, da se ispriča neispričano, da se rečima probudi svest uspavanih.“
Danas razgovaram sa Nenadom Milkićem, autorom poznate trilogije „Mi smo branili Košare“ i romana „Zovem se Dunja“.
Nenade, započeo bih ovaj razgovor pitanjem: kada i kako se rodila tvoja ljubav prema pisanju?
Pisanje je pre svega potreba, a tek onda zadovoljstvo i ljubav. Potreba da se od zaborava otrgnu pojedini događaji ili ljudi, da se ispriča neispričano, da se rečima probudi svest uspavanih. Ponekada reči toliko stoje na duši da je prosto neophodno podeliti ih sa drugima. Ljubav dolazi sa godinama pisanja, i nije uvek srećna, kao što ni svaka druga ljubav nije.
Nažalost, još uvek nisam pročitao trilogiju „Mi smo branili Košare“, ali po rečima prijatelja, radi se o knjigama koje teraju suze na oči. Koliko je bio veliki izazov da tu tragediju pretočiš na papir? Da li je hrabrost tih odvažnih vojnika inspirisala i tebe da budeš istrajan do samog kraja poslednjeg dela trilogije?
Ono što su ti momci uradili u proleće 1999. godine jeste jedan od najsvetlijih primera herojstva moderne srpske istorije. Međutim, njihova borba nije prestala sa poslednjim ispaljenim metkom ili poslednjim odjekom zvona nakon sahrane nekog od saboraca. Na nama kao narodu, ali i svakom pojedincu ponaosob, jeste da tekovine njihove borbe očuvamo i nastavimo njihovim stopama. Upravo ta njihova hrabrost i jeste bila i biće uvek neicrpan izvor istrajnosti u svemu što radim.
Prošle godine je objavljen tvoj novi roman „Kosti“ koji je deo serijala „Pogrom“. Da li ponovo možemo očekivati trilogiju? Voleo bih ako možeš da našim čitaocima predstaviš „Kosti“?
KOSTI su izašle u decembru 2020. godine i naišle su na veoma dobar odjek. Knjiga je, štaviše nagrađena Godišnjom nagradom Udruženja književnika R. Srpske. Nit romana oko koje se gradi cela priča jeste stradanje Srba u Sarajevu 1992-96. godine, sa naglaskom šta je rat i koliko surov može biti.
Inače, KOSTI su tek početak četvoroknjižja Pogrom, kroz koje prateći porodicu Kovačević pratim i stradanje srpskog naroda tokom devedesetih u različitim krajevima gde kao narod živimo ili smo nekada živeli.
Dotakao bih se i romana „Zovem se Dunja“, koji govori o deci koja se nikad nisu rodila. S obzirom da nisam pročitao ni tu knjigu (ispraviću i tu nepravdu), moram da te pitam na koji način si pristupio knjizi? Da li si se potrudio da budeš neutralan ili si pak odabrao stranu koja podržava ili ne podržava abortus?
DUNJA je napisana davno, sa mnogo manje iskustva i stvaralačke umešnosti. Ipak, i tada, kao i sada, držim se pravila da pisac nema prava da zauima bilo koju stranu, već da se strogo drži načela objektivnosti gde se iz ugla različitih priča i sudbina prikazuje određeni problem, u ovom slučaju pitanje abortusa, uz potpunu slobodu i ostavljanje prostora čitaocima da sami zauzmu stranu za ili protiv.
Da li imaš književnog uzora koji je uticao na tebe dok si se gradio kao pisac?
Neko sam ko čita različite žanrove i zavisno od trenutka nešto volim da čitam više ili manje. Ipak, ako moram da odaberem prvog među jednakima, onda neka to bude Stevan Jakovljević i njegova Srpska trilogija.
Gde pronalaziš inspiraciju tokom pisanja: u knjigama drugih autora, okolini ili na nekim drugim mestima?
Često umem da kažem da je inspiracija izgovor za lenje ljude. Prosto kada osetim potrebu da nešto ispričam ili zauzmem određeni stav, nemam problem da to i uradim. S tim da uvek treba imati u vidu da to nosi i određenu dozu odgovornosti jer svakog od nas prati određeni broj ljudi. Zbog toga poruka koju šaljemo pisanjem mora biti jasna, nedvosmislena i sa čistim etičkim i moralnim načelima.
Koje knjige rado preporučuješ svima?
Uz već pomenutu Srpsku trilogiju, tu je i Knjiga o Milutinu. Te dve i najčešće poklanjam drugima. Takođe, volim da preporučim ruske klasike, pre svih knjige koje je pisao Dostojevski.
Koji je tvoj životni moto?
Još nisam došao do njega. Moto je nešto što život iskleše sa gomilom nedaća i problema koje donosi sa sobom i sa svakim novim doživljam rastemo i menjamo se.
Ali u svom tom menjanju na osnovu iskustva treba se držati najosnovnih principa: da nikad nikom ne učimo ništa loše, da budemo dobri ljudi, ali i da branimo srpstvo na svim poljima gde je ono ugroženo.
Da li radiš na nekom novom projektu?
Radi se u ovom trenutku na nekoliko projekata različitih žanrova, s tim da je nastavak Pogroma prioritet. Nadam se da će u 2022. godini biti objavljene dve moje nove knjige o čemu će čitaoci biti blagovremeno obavešteni.
Hvala na izdvojenom vremenu za ovaj razgovor. Želim ti mnogo sreće i uspeha u daljem radu.
Hvala Vama. Srdačan pozdrav Vama i Vašim pratiocima.
Izvor: Marko Veljković, Report.rs, Foto: Nenad Milkić
Serbian