Mladi, Rio Tinto i blokade, referendum o pravosuđu, 100 evra za mlade, izbori u aprilu, što da ne i Novak Đoković. Gotovo da se svakog dana pojavi neka tema koja podeli društvo, o kojoj svako ima mišljenje ili bi svako trebalo da ima mišljenje i tako ukrug
Gde su tu mladi ljudi? Koliko smo aktivni, a koliko apolitični – apolitičnost, zvezda među rečima u poslednje vreme? Kako se informišemo? I na kraju: koje vrednosti stoje iza naših odluka da budemo aktivni članovi društva ili da nemo posmatramo svoje živote – sa strane, kao da se ne radi o našim životima?
Koliko smo zainteresovani za politička dešavanja?
Jedna jaka trojka. Dobar ili dobra, tako bi nas ocenili u školi. Prosečan odgovor mladih na pitanje Koliko ste zainteresovani za politička dešavanja? je 3,42. Ovo je podatak iz KOMS-ovog Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji iz 2021. godine. Zainteresovano je nešto preko polovine ispitanika (52,2%), dok je odgovor da uopšte nisu zainteresovani dalo 11,7% ispitanika.
Kako mladi nisu nikakva homogena grupa, naprotiv – mladi su prilično raznolika grupa ljudi i ono što nas u ovoj priči povezuje jeste samo da imamo između 15 i 30 godina. Imajući ovo u vidu, treba naznačiti razlike u odgovorima na postavljeno pitanje o zainteresovanosti za politička dešavanja.
Razlika postoji na tri nivoa: starosnom, polnom i geografskom. Zainteresovanost za politička dešavanja rasla je sa godinama ispitanika, što je i prirodno. Mladi muškarci pokazali su da zainteresovaniji od mladih žena za ono što se dešava na ovom polju. I na kraju, mladi iz regiona Beograda zainteresovaniji su od svojih vršnjaka iz ostalih regiona – Vojvodine, Istočne i Južne Srbije, Centralne i Zapadne Srbije.
Milica Borjanić, koordinatorka programa Krovne organizacije mladih Srbije, pojašnjava da razloge za razlike u odgovorima, kada govorimo o geografskom aspektu, pronalazimo upravo u nejednakoj zastupljenosti mladih na mestima gde se donose odluke u gradovima i manjim lokalnim sredinama, kao i u dostupnosti usluga koje se mladima pružaju u različitim sredinama.
Mladi u gradovima imaju mnogo više informacija i mogućnosti da se uključuju u različite procese, dostupnije prostore za mlade, različite sadržaje u zavisnosti od interesovanja i tako dalje.
– U manjim sredinama mladi najčešće nemaju informacije o mehanizmima koji su im dostupni da bi se uključili u procese donošenja odluka, a još češće je situacija da su obeshrabreni da tako nešto i učine – dodaje Milica.
Kako se informišemo?
Naša sagovornica dalje pojašava da u Srbiji trenutno vlada trend sistemskog obeshrabrivanja mladih na lokalnom nivou da se informišu o lokalnim politikama i učestvuju u menjanju svoje zajednice.
Pored toga što je bitno da mladi budu konsultovani i uključeni kada kreiramo neki dokument ili meru, donosimo odluku, bitno je i da mladi budu na mestima gde se odluke donose. Upravo mladi ljudi znaju potrebe svojih vršnjaka i najbolje mogu zastupati svoje interese.
Možda upravo ovaj trend obeshrabrivanja pojašnjava kako se informišemo o svetu oko nas. Izveštaj kaže da su to najčešće društvene mreže (78,1%), zatim preko veb-portala, nešto manje od polovine ispitanika to čini preko porodice i prijatelja (46,3%). Televizija koju je većina mladih „sahranila“ nalazi se na začelju sa 43,4%.
Koje teme nas zanimaju?
Kada se informišemo, o čemu se tačno informišemo? Mladi su rekli da su to korupcija i kriminal (51%), ekologija (50,6%), ekonomske teme (48,6%) i nacionalne teme – Kosovo, situacija u regionu i spoljna politika (45,6%). Jasno je da postoji jaka veza između onoga što su aktuelne teme i onoga što nas interesuje.
Mladi temu zaštite životne sredine ocenjuju kao drugu najvažniju temu u Srbiji zbog čega ne treba da nas čudi što je upravo veliki broj mladih nezadovoljstvo brigom države o životnoj sredini iskazao upravo na protestima održanim ovim povodom – ovime nas Milica dovodi do odgovora na pitanje – odakle tako puno mladih na prethodnim i tekućim protestima?
Ukoliko ne omogućimo mladima da iskazuju svoje mišljenje insitucionalnim putem oni će to učiniti na druge načine, kao što je građanska neposlušnost ili protesti. Mirni protesti su jedan od legitimnih načina za izražavanje stava povodom relevantnih društvenih tema i način na koji se uspostavlja društvena kultura čiji je osnov ostvarenje dijaloga i razmena mišljenja o pitanjima od značaja za građane i građanke Republike Srbije.
Vratimo se na Izveštaj. Manje interesovanje pokazujemo kada je u pitanju suočavanje sa prošlošću (22,7%), evropske integracije (21,8%) i lokalna politika (17,1%).
Šta su naše vrednosti?
Da li vrednosti koje negujemo, a često im dodajemo epitet „prave“, imaju veze sa temama koje nas zanimaju? Da li su meni i tebi iste vrednosti i prave vrednosti? Hajde da vidimo šta su, pa neka svako proceni za sebe.
Od 2017. godine od kada izdajemo Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih, primećujemo određene trendove u stavovima mladih kada su u pitanju vrednosti. Iako većina mladih veruje u demokratiju i da je demokratija najbolji oblik vladavine, postoji značajan procenat koji paradoksalno veruje u jakog vođu, što je karakterističnije za centralni i zapadni deo Srbije.
– Mladi najviše vrednuju ličnu slobodu i odsustvo korupcije, što se jasno povezuje sa njihovim stavom da im je, pored višeg standarda života, važan i dostojanstven život koji pronalaze izvan granica naše zemlje – ovako dalje Milica uokviruje podatke.
Kada se pozicioniramo geopolitički, tada smo stava da Srbija treba da balansira između Istoka i Zapada u spoljnoj politici, dok ka EU imaju dominantno neutralan stav. Sa druge strane tradicionalno je većina mladih protiv ulaska Srbije u NATO, dok je stav prema uvođenju obaveznog vojnog roka podeljen.
Ono što je bila novina tokom 2021. godine jeste da je zaštita životne sredine došla u fokus mladih, te da je zainteresovanost mladih za ovu temu naglo porasla. Iako je i ranije bila visoko ocenjena kao važna za mlade, tema zaštite životne sredine je prioritizovana upravo u svetlu skorašnjih dešavanja i iskazivanja nezadovoljstva mladih povodom politika države u ovoj oblasti.
Bilo bi izuzetno teško i nezahvalno donositi zaključke o tome da li su mladi apolitični ili ne. Da bismo izabrali bilo šta, prvo moramo da znamo šta nam se nudi. To najčešće nije slučaj. Kada ne znaš koje su ti opcije na raspolaganju, tad se ograđuješ rečima „ne zanima me“.
Možda u jednom trenutku vrednosti koje gajimo, koliko god se one razlikovale od osobe do osobe, budu prepoznate kao motiv da se pokrenemo i umesto „ne zanima me“ kažemo „hajde da vidim šta ja mogu da uradim“.
Autor: Lazar Simić
*Tekst je nastao u okviru projekta “MLADI: Savez za medijsku pismenost i digitalni značaj, projekt za podršku omladinskog građanskog učešća kroz medijsko i digitalno prisustvo”, koji se sprovоdi uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, a koji sprovodi Institut za medije i različitosti u saradnji sa Krovnom organizacijom mladih Srbije, Lokal presom, Novim Magazinom i Institutom za medije i različitosti – Zapadni Balkan.
Izvor: krug.rs
Može Vam se dopasti
Одржана трибина ,,Изборни процес између политике и кампање”
ISTRAŽIVANJE: Stavovi mladih o ideološkim pravcima u Republici Srbiji
Dijana Radović (SPS): U fokus stavljam pitanja koja mogu olakšati svakodnevni život ljudi
Milan Ljutovac: Mi smo javni servis naših komšija, Batajnica treba da bude opština (INTERVJU)
Aleksandar Ljubomirović: POLITIKA nije izabrati LAKŠI PUT, već onaj koji je ISPRAVAN (INTERVJU)