Nakon par dana, i nakon što su se strasti koliko toliko smirile – situacija u Francuskoj je jasna: U drugom krugu predsedničkih izbora su Emanuel Makron i Marin Le Pen. Prvi je osvojio oko 28% i 9.700.000 glasova a Marin oko 24% i 8.100.000 glasova. I jedni i drugi su nešto pojačali rezultat nego pre 5 godina u prvom krugu.
Autor: Stefan Simić
Šta dalje sledi?
Makrona je podržao ceo establišment, ukljuujući i Sarkozija čija je Republikanska stranka doživela fijasko. Melanšon (komunista) nije direktno podržao Makrona, ali je 3 puta u svom obraćanju poručio svojim biračima da NE SMEJU glasati za kandidata „ekstremne desnice“. Idalgo (gradonačelnica Pariza i Socijalistkinja), Žado (Zeleni) i Pekres (Republikanci) su već pozvali svoje pristalice da podrže Makrona. Pomenuti su doživeli katastrofalne rezultate na izborima pa je pitanje koliko će to zaista uticati na krajnji ishod drugog kruga.
Što se tiče podrške Le Pen, za sada su je od kandidata javno podržali Zemur 7% ( oko 2.5 miliona glasača) i Dupon-Enjan 2% ( oko 750 000 birača ). Međutim, u čemu je kvaka? Na prošlim izborima, pobednika je (između ostalog) odlučila podrška tada i dalje jake Republikanske stranke i njihovog kandidata Fijona koji je zvanično podržao Makrona.
Sada, toga nema – Melanšon je treći igrač sa skoro 22% glasova i vrlo moguće da će njegovi birači odlučiti. Sa jedne strane, javno je rekao da ne treba dati glas Marin, sa druge – istraživanja pokazuju da će svaki četvrti ili čak svaki treći kandidat Melanšona dati podršku Marin Le Pen. U svakom slučaju očekuje nas dosta neizvesniji drugi krug nego pre 5 godina.
Marin Le Pen i pomeranje ka centru
Ovo ujedno i definitivno znači kraj tradicionalne francuske političke scene gde su decenijama glavne uloge igrale stranke levog (Socijalisti) i desnog (Repulikanci) centra. Marin Le Pen je u kampanji imala apsolutno drugačiji pristup nego pre 5 godina, pa je akcenat bio na fiskalnoj politici, socijalnom zakonodavstvu, penzionom sistemu, kupovnoj moći…i mnogim drugim temama koje načelno nisu vezane za „desni“ narativ, pa je shodno tome došlo do pomeranja ka centru, i dobijanju većeg broja glasova. Makron je sa druge strane više nastupao kao evropski a ne francuski lider, i dobar deo kampanje potrošio na priču oko Ukrajine, i izazovima koji čekaju EU.
Pre 5 godina, jedan od razloga za fijasko Marin Le Pen bila je završna debata u kojoj se maltene osramotila. Sada, 5 godina kasnije – u završnu debatu će ući dosta sigurnija, iskusnija i potkovanija. Ta debata sledi 20. aprila i možda će biti prekretnica drugog kruga.
Makron favorit – Ima li Le Pen šanse
Iako je Makron objektivno favorit, pogrešno bi bilo reći da Le Pen nema šanse. Ima, daleko više nego pre 5 godina ali potrebno je i dalje mnogo toga da se poklopi da bi „šansa“ prerasla u „realnu opasnost“. Njena eventualna pobeda bi bila horor za EU birokratiju i njihove jurišnike, iako suštinski ne bi tu bilo Bog zna kakvih tektonskih promena. Ali na simboličkom nivou, svakoga sa nacionalnom svešću od Lisabona do Moskve – njena eventualna pobeda bi trebala da raduje.
Serbian