Da nije bilo onih učenih ljudi, ,,od pera“, mnogi istorijski spomenici, burna i draga sećanja ne bi bili danas među nama. Kao slikari vični slikanju, neimari vični gradnji, seljaci vični poslovima na polju, tako su istoričari, često puki pisci i svedoci događaja, zaslužni za ukupno znanje o velikoj prošlosti koje posedujemo. Akti, zakoni, tablice, dokumenti, povelje, žitije – to su učitelji o starim danima i začecima svega što nas okružuje. U tom pogledu, istorija se svrstava u najznačajnije nauke i opravdano nosi titulu ,,učiteljice života„. Istorija je neraskidiva nit koja se čvrsto vezuje za ljudsko biće. Svaki čovek je učesnik svoje bitke, nesvesno ispisujući povesne stranice svojim zapaženim delima.
Izvesno je da čovek nenamerno zanemari pozamašnu ulogu izreka kao živog predanja, kome se ne pridaje odgovarajuća pažnja.
,,Izreke su spomenik duhovnosti i mudrosti naroda, sjaj i lepota jezika, njegova misaona i metaforična bujnost, oštroumnost, vrcavost duha, moć zapažanja, reskost u zaključivanju i razotkrivanju životnih istina, nagomilano životno iskustvo“. – Đoko Stojičić
Svetska istorija obiluje podacima od neprocenjive važnosti. Pomoću tih delića svedočenja, omogućeno nam je da istražujemo prošlost i tumačimo uzroke i posledice svih civilizacijskih tekovina valjano i trezveno. Istorija je u dugovečnoj potrazi za istinom naišla na vernog saveznika, od koga crpi neprocenjive informacije za našu svest i shvatanje isprepletane mreže krivudavih puteljaka – ljudskog bića. Uprkos ostalim izvorima za kojima poseže, narodne izreke, usmene umotvorine najslađe ćelije pameti, neprimetno postaše najbolja rasveta istorije; jarka boja koja osvetljava ono najnepristupačnije, ta udaljena morska dna i pećine ispunjene tamom. U pitanju je energija sa beskonačnom tačkom napajanja. To je jedino odgovorno i ispravno, još od dana kada su pravda i istina na istoj strani. Neki bi rekli: ,,Od pamtiveka“!
Usmeno blago našeg naroda
Pored svih pisanih dela, poezije i proze, narodne izreke zauzimaju značajno mesto u srpskom jeziku kao vrlo inspirativan, nadahnjujući element, nepresušni izvor usmenog blaga našeg naroda. Najčešće su to kratke rečenice, sintagme ili reči koje sažeto izražavaju duh epohe, vremena i učestvuju u formiranju najlepšeg narodnog bogastva. Premda kratke, one su rečite zato što neposredno iskazuju piščevo mišljenje, potpomažu i oplemenjuju razgovor i živopisno dočaraju ljudske misli. To su verni svedoci najvažnijih događaja u istoriji, a za mnoge se ne može pouzdano utvrditi kome ili čemu svoj nastanak duguju. To su usmena dela koja se prenose ,,s kolena na koleno“, generacijama i najčešće ne podležu izmenama. Prkose vremenu i traju za svagda.
Često gubimo iz vida koliko su narodne izreke utkane u sve segmente života. One neprestano izvlače pouke iz života, gotovo prepričavajući mnoštvo priča iznova. Istinu govoreći, one najverodostojnije predstavljaju čovekovo iskustvo. Poput duhovnog spomenika, sa sobom nose svu oštroumnost, čvrstinu i mudrost srpskog naroda. Srpski jezik prednjači po broju izreka i spada među najbogatije jezike sveta; Đoko Stojičić, uvaženi književnik i novinar, u svojoj knjizi ,,Srpske narodne izreke“ izložio je 27.356 izreka!
Brojni srpski pisci, pesnici i književnici rado su isticali celokupan značaj ovih usmenih dela, kojima su se služili upotpunjujući svoja dela.
Velikani o poslovicama
Vuk Karadžić je svojevremeno govorio kako se u poslovicama i izrekama ,,nalazi velika mudrost i nauka za ljudski život na ovom svetu“, dok istoričar književnosti, prof. Miroslav Pantić u njima vidi ,,najsuštastveniji izraz narodnog duha“.
Ivo Andrić je izneo vrlo blagonaklon stav o narodnim izrekama: ,,Ništa lepše ni dublje, ni beznadnije od narodne mudrosti u drevnim izrekama i stihovima! Ona je svirepa fatamorgana naše savesti, ne čujemo je i ne shvatamo dok god ne učinimo protivno od onoga što ona uči, ali tada se odmah javlja da zajedno s nama nariče nečujno nad onim što smo ludo i nepovratno izgubili.“
Nekoliko vekova ranije autor čuvenog dela ,,Don Kihot“, Migel de Servantes, kaže: ,,Nema poslovice koja ne bi bila istinita jer su sve te uzrečice uzete iz samog iskustva, a iskustvo je roditelj svakomu znanju“.
Na kraju, Đoko Stojičić (o kome će biti reči), načinivši sadržajnu zbirku srpskih narodnih izreka, piše:
,,Izreke su najlepši primer lepote kratke književne forme. U književnosti nije ostvaren veći naboj sadržaja i značenja sa najmanjim brojem reči kao u izrekama“.
Izreke kao duhovi prohujalog vremena
Kao duhovi prohujalog vremena, one teku svojim koritom nadahnjujući nadolazeće generacije. Odsečne u kazivanju, prikazuju širu i preciznu sliku raznih povesnih trenutaka. U dosluhu sa stvarnošću, to su ubedljive slike najdubljih misli, najsvetlijih momenata i najgorih sunovrata ljudske civilizacije. Dočarati jačinu ovog usmenog književnog fenomena – težak je i mučan zadatak. Silne kao Ahil, Obilić, Aleksandar Veliki, ali u svom, nesvakidašnjem svetu. Bore se ljudskom oku nevidljivim, pak ubojitim oružjem. Služe se sredstvima otrežnjujućih fraza, koje san pretvaraju u javu. Laži krate i seku u korenu, govoreći da su u laži kratke noge. Njihovu moć je teško premašiti.
Nije lako zaključiti o važnosti izreka; nosioci su vremenskih prilika, branioci od zaborava i ne arče neizmernu snagu koju im Bog nadenu. Ipak, najbliži opis njihove suštine i značaja za srpski narod jeste da su ,,blago nebrojeno jezika srpskog naroda – najvažnijeg oslonca narodne samobitnosti.“
,,Ako je pustiš u kuću, uneće vatru.“
(Zla žena.)
,,Ako kantar ne valja, budi ti kako valja.“
,,Ako jezik ne izlaja, glava ne izmaja.“
,,Ako su kod Turaka krvave ruke do lakata, u poturice su krvave do ramena.“
,,Ako u selo, Turci, ako u polje, vuci.“
,,Ala volim ovaj režim, drugi radi, a ja ležim.“
,,Alal majci koja te rodila!“
,,Bog na nebu, a car na zemlji.“
,,Bogu Božije, vragu vražije.“
,,Bogu dušu, zemlji telo.“
,,Bolje dvojica, nego sam Radojica.“
,,Bolje je biti bez drugog, nego bez sebe.“
,,Bolje u najam, nego u zajam.“
,,Borio se četrdeset leve.“
,,Boriti se na krv i nož.“
,,Bos čovek, gotov đavo.“
,,Vadili ga iz balege!“
,,Veže lik na oputu.“
(Siromašan.)
,,Da joj usta zatvoriš, progovorila bi na lakat.“
,,Danas vola, sutra praziluk.“
(Danas bogat, sutra beda.)
,,Dan pod dan, biće i Vidovdan.“
,,Devojka ko lađa.“
,,Za svađu i za ljubav treba dvoje.“
,,Kao izvajana.“
(Zgodna žena.)
,,Muško, pa mu ime Persa.“
Kraja nema, lista ide u nedogled…
Iz tog razloga neupitno moramo čuvati ovu divnu, izdašnu jezičku formu. Njena dobra su neprocenjiva, nemerljiva. Ako treba definisati buduće vreme i sve prilike koje bi nas snašle, koje utoliko zavise od svakog čoveka, složićemo se – ,,Što će biti, biće!“
Serbian 