Odnos prema Kosovu za mene predstavlja i sveukupan odnos prema sopstvenoj istoriji, tradiciji i duhovnosti. Ali, ujedno, nečiji odnos prema Kosovu govori nam i kakav je taj neko u svojoj svakodnevici.
Odnos prema Kosovu za mene predstavlja i sveukupan odnos prema sopstvenoj istoriji, tradiciji i duhovnosti. Ali, ujedno, nečiji odnos prema Kosovu govori nam i kakav je taj neko u svojoj svakodnevici.
Da li je pravdoljubiv ili nije? Je li spreman da strada za neke više ideale? Da li zaista veruje u vaskrsenje i život večni ili samo u ovozemaljske, prolazne stvari? Je li sposoban da istrpi bol? Da li se olako predaje ili je spreman na celoživotnu borbu i nošenje svog krsta bez roptanja?
Veruje li u neobjašnjivo i iracionalno – rečju, veruje li u čuda; da li mašta i je li sanjar kao i svi naši romantični heroji ili je samo snob u odelu? Da li je slobodoljubiv ili samo pokoran? Saoseća li sa mukom svog bližnjeg ili brine samo o sebi? Kakav je njegov odnos prema mitu i bajci – i hoće li sutra uspavljivati decu uz priču o Bošku Jugoviću, o vilama i zmajevima, ili uz tuđe mitove koji će nas načini i tuđim ljudima?
I zato mi je svaki Kosovac po opredeljenju, ma gde on zaista živeo, a nosi Kosovo i Metohiju u svom srcu, neko s kim u trenutku mogu da osetim bliskost, gotovo rođačku, pa da se sa njim nasmejem, proveselim, napijem. A sa onima što grakću o realnosti, porazu, mračnoj prošlosti i svetloj budućnosti – nikad ne budem više od poznanika.
Jer, zapravo, odnos prema Kosovu nije (samo) odnos prema precima, nego način na koji ćemo vaspitavati i podizati svoju decu. Tema broj 1 koja se tiče naše budućnosti.
Serbian