Kakve nam instrukcije daju umrli i kako se đavo sapliće o sebe otkriva nam pjesnik Rade Šupić

Rade Šupić, mladi pjesnik čija je druga zbirka izašla prije prve, kako je nedavno rekla Slađana Bušić, voditeljka jedne humanitarne književne tribine na kojoj smo zajedno učestvovali. Pjesme uvijek govori napamet i nikada ne čita sa papira. Njegova druga zbirka nosi krajnje neobičan naziv: Po instrukcijama umrlih.

Kakve nam instrukcije daju umrli i kako se đavo sapliće o sebe otkriva nam on u narednim redovima, a nakon kratkog intervjua pročitajte i nekoliko Šupićevih pjesama.

Ko je Rade Šupić?


– Apsolutno Niko. A samim tim, postoje predispozicije da se postane Nešto.
Potom iz nečega u ništa, i obratno, kruga radi.


Šta je za tebe poezija?


– Poezija je bolovati od Amnesie in litteris, a ipak se sećati pesme.

Ili može ovako: biti u Snu smešnog čoveka, ili uopšte u snu.
A ipak, preživeti, sebe.


Kakve instrukcije nam daju umrli?


– One koje nam ne daju živi.


Izbor iz poezije Radeta Šupića


ULICA HIPERBOREJSKA DRVO DO REKE
GRANA 220

Moja domovina je jedna poljana
gde utopija nije odbačena kao mogućnost
Tu smo posle ručka
grlili drvo masline
i predviđali
da li će ga neko sutra voleti

Onda je došao nastanak sveta
jer neko se ozbiljno
igrao Boga
Naša domovina je bila mrtva
a mi smo dobili kartu za iseljenje

Zato smo ovde
Zato pišemo poeziju


ONA JE TU DA IGRA I ZAVARA PROLEĆE

Bio bih sâm i nevidljiv kao Godo
jutro bi cvetalo kao tikve u onoj knjizi
zahvalan i nezahvalan zbog života
Zbog mogućnosti pisanja
koje mi je tako olako dato na korišćenje
Zbog albino blokova
u zidovima mladalačke sobe
u kojima se nastanila duša jednog pretka
Zaboravljena od mrtvih
a kamoli od živih
Tako nesigurna ušla je u poeziju
kao da zaista nema drugog izbora
Kao da tamo unutra
ne postoje pravi prijatelji
ventili za ispoljavanje
vlastite nesreće


RADE ŠUPIĆ I RELIKVIJE SMRTI

U svakoj mojoj pesmi
pronalazim malog Boga

koji se lakše izbriše nego
prašina

Još uvek nisam izoštrio glas
da zaurla posle
mene

iz svakog predela
nove smrti
iznova shvatam

da nisam stvaran

Jer i Ovo je već prošlost

i surovo
poniženje


RADE ŠUPIĆ I DVORANA TAJNI

Mora da se vreme sleglo na dnu
peščanog sata

mora da su nepokretne stvari
prohodale
u Herbertovoj glavi

Mora da je kanulo malo vode
sa sednice
koju predsedava Bog

a neko pao sa trona

Mora da je sve to
kada se težina sveta sabila
u kutiju

ili se đavo
prosto sapleo
o sebe

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian