Čovek koji je oživeo najbolje stranice naše prošlosti, sportski novinar koji nam je ispričao ko smo, autor besplatne knjige Gvozdeni puk i istoimenog sajta – Darko Nikolić, svoje znanje i istraživanje istorijskih dokumenata, priča i arhiva nesebično deli sa svima nama.
Za govor Majora Gavrilovića smo svi čuli, ali Darko nam je našao i veličanstveni govor majora Rafajlovića. Podelio je sa nama neverovatne priče o poštenju požrtvovanju i stanju duha naših vojnika na Krfu u Prvom svetskom ratu, priče koje se ne uče u školama, a trebale bi. Od nedavno, on isto to radi i na Tik Toku, a reakcije mladih su neočekivano dobre. U čemu je „tajna“ njegovih priča, šta one znače za sve nas i kako je uspeo toliko „klinaca“ zainteresovati za našu istoriju otkrio nam je u ovom intervjuu.
Autor ste knjige „Gvozdeni puk“. Za one koji ne znaju, šta je ova knjiga za Vas, a šta za sve nas?
– Mene je malo više zanimalo o našoj istoriji nego što su nas o tome učili, pa sam iz te znatiželje počeo da istražujem i, tom prilikom, otkrio neke nestvarne stvari. A kada sam ih otkrio u tolikoj meri da bi to prevazišlo nekakav feljton u novinama, kojem bi mogao da posvetim kao novinar, shvatio sam da em ima dovoljno materijala za knjigu, em mi se učinilo da bi, ako je napisano kako treba, to moglo da zainteresuje i nove generacije.
U toj knjizi, koja je odštampana zahvaljujući divnim ljudima i njihovoj podršci mojoj ideji da se „Gvozdeni puk“ štampa I besplatno deli, nalaze se, zapravo, recepti naših predaka za lepši život. Mislio sam da će to biti klasičan ratni roman, ali… od 13 poglavlja, ako se ne varam, samo četiri su o ratnim dešavanjima. Ostalo su divna svedočanstva onih čiji smo, o tome kakvi bismo mogli da budemo, kada bismo stvarno poželeli da budemo bolji. I da budemo bolje.
Od nedavno objavljujete kratke video snimke i na Tik Toku. O čemu govorite u tim snimcima?
– U pitanju su kratke emisije, od tri do pet minuta, o zanimljivim detaljima iz naše istorije. Kako je predmet mojih istraživanja bio period od 1912. do 1918. godine, ti snimci su upravo o ljudima i događajima iz te epohe. Tragične, ali i veličnastvene. Strašne, ali i vrlo poučne.
U prvoj emisiji je, „rečnikom mladih“, objašnjeno šta je uopšte puk, u drugoj ko je bio Srbin kome je strana vojska klicala na Solunskom frontu, a da za njega današnji Srbi uglavnom nisu ni čuli, u trećoj je bilo reči o većem srpskom groblju iz Prvog svetskog rata od Zejtinlika, a za koje takođe mnogi ne znaju, i tako redom…
Stalno čujemo da je Tik Tok mreža za „klince“ i da tamo prolaze samo šaljivi i površni sadržaji. Ipak Vaše poučne objave dostižu i preko 100.000 pregleda. Je li Vas to iznenadilo? Jesmo li prerano osudili mlade?
– Ne volim generalizacije, ali mislim da se možemo složiti da u ovom društvu, verovatno i u drugim modernim društvima, nije mali broj predrasuda. Možda na Tik Toku stvarno „prolaze“ samo šaljivi, površni sadržaji, ali to je možda zato što dosad nije bilo nekih drugačijih.
Ne znam čega sve na toj društvenoj mreži ima, tek pre neku nedelju sam tamo svratio i… Da, kada vidim da je kratak snimak o „čuvenom Srbinu za kog današnji Srbi i ne znaju“ imao preko 100.000 pregleda, onda se na trenutak zapitam: s kakvom sam to predrasudom pristupio TikToku? Da mlade to ne zanima? Pa, eto lepog dokaza da mlade, a oni čine ogromnu većinu tamošnjih korisnika, i te kako zanima naša istorija. Samo je potrebno naći način na kojim će im se ona učiniti interesantnom.
Nisam učitelj, nastavnik ili profesor, prosto sam im preneo ono što je meni bilo zanimljivo. I, izgleda da svi mi i jesmo, bez obzira na godine, „sličnih gena“, čim nas takve stvari, događaji i ličnosti iz pomeute epohe, tako ganu.
Kažu da je istorija učiteljica života. Kako da kao društvo budemo malo bolji đaci?
– Mislim da bi bilo pogrešno istoriju izučavati kao nabrajanje kada se I šta desilo. Jer, ako bi se „boljim đacima“ nazvali samo oni što nešto znaju da izdeklamuju, recimo godine, događaje i ličnosti, nisam siguran da će, bez konteksta, oni umeti da ponove ili bar oponašaju najveličanstvenija dela iz naše istorije.
Da bismo, kolektivno, bolje savladavali ono najkorisnije istorijsko gradivo iz postojanja našeg, ali i drugih naroda, možda bismo, kada nešto lepo saznamo, mogli malo i da se pokrenemo? Ako mislimo da će se promena u našim životima desiti sama od sebe… Pa, da, Božja čuda postoje i u takvom obliku, ali uglavnom je i za njih potrebna ona početna iskra: molitva, trud, milosrđe, neodustajanje…
Mora da se krene ka Dobru, da bi se susret s njim desio. Samo znanje nije presudno, naročito ako je isprazno, ako pored materijalno-istorijske horizontale, od „šta je bilo“ do „šta bi moglo da bude“, ne postoji i duhovna vertikala.
O znanju sam najlepšu lekciju čuo od blaženopočivšeg patrijarha Pavla kada sam, kao klinac na kratko bio gost u njegovom kabinetu, a on me upitao „A kakav si ti đak?“. Ja onako, sav ponosan što mogu da obradujem i majku koja je tu bila, kažem „Odličan“, a patrijarh Pavle kaže: „Pa, lepo. Lepo. Ali, upamti: život ti ne zavisi od znanja, nego od ponašanja“.
Iz naše istorije bismo baš te lekcije možda i prve trebali da učimo. Kako su se naši preci ponašali. I kad im je bilo lepo, ali i kada ih stisne muka. Zato i pišem to što pišem. Em su teme divne, em su, zaista, važne.
Više ovakvih tekstova čitajte u sekciji Lični primer.
Predloge lepih priča i ljudi koji su vama lični primer a čija priča treba da se čuje šaljite na info@pokreni.rs.
Doktorand na Fakultetu političkih nauka, pesnikinja i osnivač pokreni.rs.
Nekoliko godina iskustva u oblasti političkog marketinga i odnosa sa medijima
Potražite me na Facebooku, Instagramu i Linkedinu
Neka bude borba neprestana, neka bude što biti ne može
Serbian