Често се у овој земљи говори да струка ћути, да је недовољно ангажована и неспособна, да живи у својој зони комфора и да не жели да се „укључи“.
Међутим, мало ко се од критичара „инертности“ струке запитао колико је данас заправо тешко бити професионалац и говорити истину, нарочито када су у питању друштвена и политичка догађања.
Прије више од 2000 година велики филозоф Платон је рекао да „нико није омражен више од оног који говори истину“.
Нико није омражен више од оног који говори истину
Данас, баш као и у вријеме старих Грка, када објективно анализирате ствари, долазите у опасност да вас дефинитивно један а често нити један политички блок односно, систем размишљања и тумачења стварности „не може смислити“ јер, у овом друштву, скоро нико о себи не воли чути истину, нарочито ако је у питању критика која се, по аутоматизму третира као напад на властиту личност.
Они који имају шта да кажу, ћуте или су заћутали јер је њихово мишљење постало небитно и ирелевантно за постојећу друштвену стварност у којој живимо. Стручњаци и истински интелектуалци се због тога што јесу, од стране оних којима се не свиђају, свакодневно називају плаћеницима, страним агентима, сорошевцима и хохштаплетима док права истина у суштини, лежи у њиховом страху од (не)знања и бољег од себе.
Хиперпродукција глупости и ријалитија
Хиперпродукција глупости и ријалитија учинила је да се рационалност и интелигенција третирају као „паметовање“, „пресипање из шупљег у празно“ и „млаћење празне сламе“. У таквој ситуацији интелектуалци и стручњаци радије бирају да се повуку у властите одаје и живе сами са својим знањем, него да буду дискриминисани, омаловажавани и понижавани од стране неуке масе, разних страначких ботова, идолопоклоника, подкапацитираних политичара и на крају, што је најтрагичније – самих институција.
Нисам сигуран да је ити једно друго друштво осим нашег у стању да, на тако ефикасан начин, чопоративно омаловажава и обезвређује мишљење и знање сјајних љекара, архитеката, професора, политиколога, филозофа(…) а да се онда, тако цинично и хињски, исто то друштво, чуди што струка одлази и што су паметни заћутали а будале проговориле.
■Ништа није онакво каквим се представља и све је онакво каквим га је створио народ. Сам себи!■
AD ACTA
Politikolog