Дарко Кузмановић: Трагедија у Београду коју је „нама наша борба дала“

Трагедија у Београду се догодила – мртва су дјеца, заштитар и наравно да, питање шире друштвене одговорности нико од политичара неће поставити јер је све то заправо државна стратегија – „заглупимо их што више“!


Друштва у којима се Кристијан Голубовић и Мирза Хатић третирају као хероји, Станија, Маца дискреција и „жена од султана“ као идеал женствености којем данашње дјевојке масовно теже, „Парови“ и „Фарма“ као врхунац интелектуалног дјеловања, ликови из тих кућних затвора као идоли а, ријалити програми и медији у којима се насиље и линч третирају као забава, управо су ова у којима ми живимо.

Енорман медијски простор даје се криминалцима, нарко – дилерима, старлетама и проституткама на уштрб образовања, културе и спорта.

Промоција криминала, алкохола, кокаина, јефтиности и коцке у медијима, филмовима, пјесмама и музичким спотовима, одавно се већ посматрају као нормалност па чак и пожељан модел понашања.

Џала, Брала, Буба, Омчо и њима слични, идоли су младих који показују исправан пут – како треба а држава, све то нијемо посматра – и подстиче.

Друштва у којима су Ауди, БМW, Ролеx оружје, кеш, криминал, пластичне усне и груди постали све а пристојност, природност, образованост – ништа; у којима је криминалац добар и сналажљив а поштен – будала, уопште не треба да се чуде овом што се данас десило у Београду.

Трагедија у Београду се догодила – мртва су дјеца, заштитар и наравно да, питање шире друштвене одговорности нико од политичара неће поставити јер је све то заправо државна стратегија – „заглупимо их што више“! Сва одговорност ће се наравно, приписати искључиво дјечаку који је БТW и сам био жртва маљољетничке деликвенције. Струка ће опет упозоравати, „мудровати“, „млатити празну сламу“; по ко зна који пут, нико је неће слушати и тако, до неког новог мрака.

Школа је деградирана, ауторитет наставника уништен, родитељи кроје оцјене и дјечије „успјехе“, квалитет наставе је никакав, породичне вриједности се третирају као нешто изопачено и старомодно, брак као ропство, дјецу нам васпитавају „јутјубери“, тик-ток, Инстаграм, Фарма, Парови, криминалци, проститутке и на крају, ми се згражавамо, изненађени смо и постављамо реторичко питање – чему да се надамо(?). – Па, овоме!

Све је то нама дала наша борба…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian