Šta je intelektualac? – Kod nas je proglašavanje nekoga intelektualcem zasnovano najčešće na nečemu što je neko pričao da je taj neki uradio. Intelektualcima ljudi u Srbiji smatraju sve one koji imaju ispred svog imena „prof. dr“. Intelektualcima smatraju i one koji su članovi Mense. Čak smatraju intelektualcima i političare i sve akademike.
Zadivljujuće je kako se kod nas lako neko proglasi intelektualcem, a živimo u zemlji u kojoj niko nikoga neće pohvaliti kako treba. Kada ovde za nekoga hoće da kažu da je pametan, ne kažu tako, već: „Nije glup!“ Nakon svake pohvale, slede tri pokude uvedene u izlaganje sa „ali“.
Milan Ružić
Šta je zaista intelektualac?
Intelektualac je onaj čovek koji poseduje širok spektar znanja, što bi trebalo da je dokazao u okviru svoje profesije i dodatnog javnog delovanja. Nije najvažniji koeficijent inteligencije, niti akademsko zvanje, kao ni broj pojavljivanja u medijima.
Znanje, analitičnost, nezavisnost, kritika, rešenje
Najvažnije za intelektualca jesu znanje, analitičnost, nezavisnost, kritika u korektivne svrhe i iznalaženje potencijalnog rešenja za probleme naroda kom pripada. Ako neko nema sve ovo, tačnije, ako mu išta od ovih pet stvari nedostaje, onda to nije intelektualac koji nam je potreban.
Dosta je više proglašavanja intelektualcima svih članova SANU. Preko glave nam je ljudi koji pričaju iste stvari na anacionalnim televizijama sa nacionalnim frekvencijama u emisijama u kojima su glavne zvezde voditelji. Previše puta smo bili svedoci da su nam političari samo kupljene glave spremne da rade za onoga ko najviše ponudi, pa ih ne bismo smeli mešati sa intelektualcima, jer, čim su u politici, nedostaje im barem jedna od gorenavedenih komponenti, a to je nezavisnost. Dovoljno smo proglašavali intelektualcima ljude koji od svega što rade samo dobro vladaju rečima. Broj pregleda nečijih intervjua na Jutjubu ne govori ništa o tome da li je neko intelektualac ili nije.
Od intelektualca se očekuje da svojim radom doprinosi svom narodu i da mu nudi rešenje za probleme koji taj narod sputavaju u normalnom životu. Stari Grci su svoje intelektualce za vreme ratova sklanjali na ostrva kako bi neko mogao da obnovi državu nakon rata.
Kod nas postoji mnogo ljudi koji su zaista oni koje možemo nazvati intelektualcima, ali su oni obesmišljeni i njihovo delovanje je od strane vlasti i političara uopšte obesmišljeno i podređeno predizbornim kampanjama koje nikada ne prestaju. Umesto da deluju za dobrobit svog naroda, oni uspevaju da budu obmanuti i dovedeni u službu nekolicine veštih političara.
I danas vidimo mnoge pametne ljude koji bi mogli biti nosioci preporoda naše kulture i nacionalnog identiteta koji su posvađani među sobom zbog nekih ličnih razloga, a ego im ne dozvoljava da odustanu od tih svađa sa istomišljenicima, misleći da bi povlačenjem ispali kukavice, već su još istrajniji u prepirkama čiji je jedini rezultat to da sebe lišavaju statusa intelektualca, tačnije, onoga u koga narod gleda iz rupe u koju su ga oterali političari koji loše tumače istorijske prilike i funkcije sa kojih deluju.
Mnogi su se intelektualci povukli sa pozicija na kojima su jedino mogli da pomognu i učlanili se u stranke misleći da će tako nešto učiniti. Greška!
Onaj ko zna da radi svoj posao, treba da radi taj posao i kroz njega da utiče na stvaranje svesti o opštem dobru svog naroda kako bi se iz razvijenog nekada rasplamsao plamen primenjivosti te svesti u više i konkretnije svrhe.
Ali, umesto toga, srpski intelektualci dozvoljavaju da budu poništeni od strane onih ljudi koji im nisu ni do kolena. Ukoliko su sebi dozvolili taj položaj, da li su zaista intelektualci?
Sve u svemu, ovde bi svi sve i odmah da menjaju ne razumevajući da su nam potrebne glave koje će primeniti znanje u cilju ispravljanja sistemskih grešaka, a to traje.
Međutim, naši ljudi misle da su statiranje u kadru kod Marića, razbijanje nacionalnog intelektualnog jezgra na račun ega i političko umesto naučnog delovanja uslovi da vas neko naziva intelektualcem. Nažalost, njima više od tog naziva i ne treba. To mogu biti šesti, sedmi, i koji već znak znak da nije u pitanju intelektualac.
Kod nas je retorika pobedila delo, i Jutjub je pobedio amfiteatre.
Ovo će biti jedina zemlja u kojoj su intelektualci kao stubovi nacionalnog identiteta iskorišćeni za maline, a ne za kuću.
Autor: Milan Ružić, pisac
Preuzeto sa: Iskra.co
Serbian