МИЛИЦА БАКРАЧ: КАД УСНИ ВОЈНИК

А када усни војник вјеран роду и хљебу

Усни и поље трава и сунчев зрак на небу


Чуваркућа се склупча уз хладан прагов камен

Ћуте војникови преци и на грудима знамен


На крстачама слова и на гранама птице

И чутурица празна без капи шљивовице


Перо у десном џепу зелене војне блузе

Дуванкеса у предњем и у очима сузе


Кад усни војник српски који испрати браћу

Ћути кошница пчела у роју и у саћу


Једино море плаво пучини рапорт поје:

„Отишао је витез, стигао међу своје…“


Милица Бакрач

Деда Ђорђе

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian