ДУХОВНА МОЋ У ВРЕМЕНУ: Промовисан зборник „СТВАРАЛАШТВО НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА“

На 52. Бранковом колу промовисан је Зборник радова „Стваралаштво Ненада Грујичића“, који је штампан поводом „Округлог стола“ на ову тему. Тај „Округли сто“ одржан је у Спомен-библиотеци 21. марта на „Пролећним Бранковим данима 2023“. у знаку 40. годишњице Грујичићевог доласка у Бранково коло и сарадње са Карловачком гимназијом, 45. годишњице изласка песничког првенца „Матерњи језик“ и 50. годишњице објављивања прве песме.

Промоцију зборника „Стваралаштво Ненада Грујичића“ у славној Спомен-библиотеци поздравио је, и пожелео успех, господин Бранко Стојков, директор Карловачке, најстарије српске гимназије, истичући 40. годишњицу успешне и плодне сарадње с Грујичићем и Бранковим колом. Као и на примеру овог зборника, и овогодишњег 52. Бранковог кола, та сарадња у корист ђака и професора гимназије доносила је и доноси значајне резултате који допиру до најшире јавности са великим пијететом према Карловачкој гимназији, њеном значају и мисији кроз време, у досадашње двеста тридесет две године постојања.

Уредник зборника Растко Лончар истакао је да му је задовољство и част што се нашао у прилици да учествује, почев од саме идеје па преко процеса израде, и у финалној фази рада као уредник корисне и важне, квалитетно опремљене и технички одлично урађене књиге од 368 страна, која садржи тридесет четири рада о широкој лепези богатог стваралаштва Ненада Грујичића. Зборник обухвата радове о Грујичићевој поезији, прози, драмама, полемикама, есејима, критикама, публицистици, антологичарском раду и културном прегалаштву.

Зборник радова „Стваралаштво Ненада Грујичића“ доноси следеће радове: Бошко Сувајџић: Сремскокарловачке терцине Ненада Грујичића; Александар Б. Лаковић: Посебност Грујичићеве дебитантске књиге („Матерњи језик“ након четрдесет пет година); Душан Захаријевић: Збивања око песме или словослагач изгубио памет ( Уз четврто издање „Матерњег језика“ Ненада Грујичића); Ранко Рисојевић: И отац и мајка, и свети језик матерњи; Марија Јефтимијевић Михајловић: Раз-говор о души (Аутореференцјални аспекти „Живе душе“ Ненада Грујичића); Маја Белегишанин Ивановић: Апсолут певања и света у  књизи „Сремскокарловачке терцине“; Александра Мариловић: Поема „Покривање куће“ Ненада Грујичића: одбрана самосвијести крајишког човјека; Слађана Миленковић: Стих сонетних венаца Ненада Грујичића у књизи „Пуста срећа“ и у венцу „Цваст“; Милица Миленковић: Сремски Карловци у поезији Ненада Грујичића; Тодор Бјелкић: Поезија као свеопшти мелем (Осврт на Грујичићево стваралаштво за децу); Милутин Ђуричковић: Ненад Грујичић и његов допринос народној баштини: значај књиге „Ојкача“; Милош Кордић: Ојкача, љековито врело српске народне књижевности, Андреа Беата Бицок: Приповедачки дискурс Ненада Грујичића: индивидуални стил и поетичка решења у „Причама из потаје“, „Причама за романе“ и роману „Мужа душâ“, Драгана Лисић: Проза песника Ненада Грујичића (Симбиоза и одјеци других жанрова и тема у прози као кохезивном фактору укупног стваралаштва); Дамир Малешев: Непочин-постеља или запис о  есејима и књижевним критикама Ненада Грујичића; Растко Лончар: Без компромиса и консензуса: полемички радови Ненада Грујичића; Јелена Алексић: Лирска епонимија Ненада Грујичића – хризограмом кодирани језик (О песнику и прегаоцу); Иван Деспотовић: Стварност уметника и уметност стварности у драмама Ненада Грујичића („Читај Тракла“ и „Од нечега се мора живети“); Александра Мариловић: Дезилузија у људској егзистенцији (Осврт на драмски комад „Од нечега се мора живјети“ Ненада Грујичића); Валентина Питулић: Традиционални симболи у стваралаштву Ненада Грујичића;  Јован Попов: О неким формалним аспектима Грујичићеве поезије, Срђан Орсић: Лирски архитекта Ненад Грујичић (Над трима поемама у ккњизи „Вијадукт); Душан Захаријевић: О вечном животу у Богу (О духовној поезији Ненада Грујичића); Светлана Калезић Радоњић: Литерарне особености „Прича из потаје“ Ненада Грујичића; Светлана Калезић Радоњић: Земне опреке седмонебице (О роману „Мужа душа“ Ненада Грујичића); Мирко Вуковић: Camera обscura Ненада Грујичића (Појава парадокса и катарзе у роману „Мужа душа“); Валентина Милачић: Неутрнули принцип чојства и јунаштва (Са књигом „Руку на срце“ Ненада Грујичића); Андреа Беата Бицок: Искуство универзалне димензије песништва у матерњем језику (Поглед на „Антологију српске поезије“ Ненада Грујичића), Славица Гароња Радованац: Репрезентативно и незаобилазно дело (О „Антологији српске поезије“ Ненада Грујичића); Анђелко Анушић: Егзистенцијални кардиограм (Над антологијом српске избегличке поезије „Прогнани орфеји“ Ненада Грујичића); Александра Мариловић: Атлантида избјеглиштва (Антологија „Прогнани орфеји“ Ненада Грујичића); Милан Громовић: Портрет Бранка Радичевића у књижевноисторијским промишљањима Ненада Грујичића и Анђелко Анушић: Културни посленик Ненад Грујичић.

Рецензенти стручних радова у Зборнику су Љиљана Пешикан Љуштановић, Владан Бајчета, Мина Ђурић, Радоје Фемић, Наташа Дракулић Козић, Урош Ристановић и Тијана Копривица. На корицама портрет Ненада Грујичића (1997), рад Оље Ивањицки.

Ненад Грујичић је истакао да је све време своје досадашње каријере био привилегован и ношен стражиловским амблемом и симболом Сремских Карловаца, где своје посебно место заузимају Карловачка гимназија и Карловачка богословије „Свети Арсеније Сремац“. Објаснио је публици значај надахнућа и моћи препознавања стања lucida inttervala, које аутор не сме подразумевати, већ им се мора радосно дати у грађењу дела где постоји стална потрага за најбољим и најлепшим речима за целину песме или других текстова и жанрова. Такође је младима и публици објаснио да у раду на песми, у замени некорисне речи са златном, стваралац мора знати до које линије може да иде у занатској интервенцији, јер ако прекорачи црвену тад наступа деструкција и од коначног резултата нема ништа. Млади и старији су помно слушали и упијали сваку реч.

Растко Лончар је рекао да ће овај зборник бити још један вредан допринос иначе богатој библиографији о делу Ненада Грујичића, као и добра полазишна основа за свако даљње проучавање његовог делатништва из угла и најмлађих научника и критичара, есејиста и песника, којих је било и на пролећњем „Округлом столу“, то јест њихови радови нашли су се и у управо свеже штампаном зборнику „Стваралаштво Ненада Грујичића“ (Бранково коло, 2023).                        

При самом крају Грујичић је говорио и побрао дуготрајан аплауз за своју песму „Сремски Карловци“, написану и објављену пре тридесет година, а која и данас кроз актуелну призму показује уствари своју универзалност и бесмртност.  

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

С Афродите пао малтер, керче куња иза крста,

ни Аполон нема главу, свецу фале четри прста.

Подлокана чучи црква, иза школе вири флаша,

разбијено сто прозора, накресана три бирташа.

Месни бећар плази језик, општинари крију плату,

на отпаду сиротиња: има лајсни на отплату!

Литургијска лети грудва из онога златног века,

мичи око: опомена, може главу да уцмека.

Које ли је ово место? Бог га спусти са небеса!

Што га нису окречили после ратног урнебеса?

Објашњења нека стоје: ко ће коме да верује,

у Мушицком куца Бранко, а векови хује, хује…                                                                                                           

На самом крају промоције, а на рођендан Ненада Грујичића (12. септембар), знатижељној и захвалној публици даривано је двадесет примерака књиге. Била је то незаборавна промоција књиге која је показала своју снагу и смисао у добу деструкције и брзе површности. Она стара максима везана за Сремске Карловце и данас је дошла до изражаја – да тихи духовни разговори имају највећу моћ у времену.

                                                                                                                                         М. Борић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

sr_RSSerbian