Ово је Србија
говоре гробови ратника
из славног времена.
Од Мишића, преко Степановића
до Леовца и Васојевића,
од Крима, преко мора,
до Кошара и гора.
Вио се барјак српски,
пушка се са бојишта чула,
за одбрану части и људскости,
за живот мајке што је чезнула.
Крв се јунака преливала
преко живих сестриних рана,
преко суза, што је кроз плач изливала
тих крвавих година, дана..
Ту, где се ране јуначке отворише,
то постаде српству вјечно огњиште.
Ово је Србија,
говоре гробови ратника
из славног времена.
Ово је земља хероја,
земља дечијих гласова,
ово је земља неуништивог кроја.
У овим су чизмама дедови за грб гинули
и својим животима
Србију свету васкрснули.
У овом се строју гази
чашћу, знањем и јунаштвом,
а образ се, без поговора чува
и мачем и језиком и братством.
Ово је земља где су деца невина,
под небом бескрајним, своја крила,
због бездушних душмана
пребрзо сакрила.
Ово је земља соколова
што због Његошевог благослова,
Тару и Шар-планину
бесповратно прелетеше
и у Небеско се Царство повратише.
“Славно мрите, кад мријети морате”
и у српске се цркве повратите,
на бојиште српско слетите,
муке српске прекратите.
ЗЕМЉО МОЈА
Земљо моја.
Ту, у Цркви мајка закука.
Остаде јој душа на гробу,
кад га закопаше,
сузе јој земљу залише.
Остаде без чеда свога
што је само једно на свету хтео,
да брани свој крст, отаџбину
и свете земље део.
Плачи Србијо, плачи,
кукај над судбином својом,
што ти земља гута све више крви.
Јадикуј, што бестидници не престају
да поносно дижу главе
због злочина својих, а
јунаци нашег доба савијају
крила, и сузних очију повлаче се
у одаје своје душе, да нико
не чује колику љубав према земљи имају.
Ту где сте их невине убили,
нићи ће нова света места.
Родиће мајка Југовића,
одгојиће Србија новога Милоша,
сестра ће чекати свог Лазара.
Ту где се крв невина пролила,
испреплетала се са старом
крвљу Обилића.
Ту где је мајка Бога молила
нови ће се Косовски бој бити,
јер се Христа и часнога Крста не одричемо,
застава ће се српска над светом земљом
вечно вијорити.
Чуј ме Србине!
Сети се, сети се јунака српских,
устани Србине, да се из руку душманских
не отме још који пуцањ.
Буди се Србине!
Од зла прљавог сачувај свој огањ!
Устани Србијо, да се не понови!
Христа Бога Србијо дозови,
јер бој се за Косово бије,
док год је Срба и Србије!
27.9.2023.
АУТОР: Сара Миликић, Војна гимназија, Београд
Песма „Ка мекшем“ део је пројекта „Мали велики писци“ који удружење „Покрени“ спроводи уз подршку Општине Савски венац са циљем подстицања књижевног стваралаштва код средњошколаца.
Детаље конкурса можете видети на плакату:
„Удружење ПОКРЕНИ, уз подршку општине Савски венац, спроводи пројекат „Мали велики писци“. Циљ пројекта је промоција уметности и књижевности, те афирмација младих писаца.
У ту сврху расписујемо књижевни конкурс посебно за ученике средњих школа из Београда. (Наравно, уколико нам радове пошаљу и ученици из других места у Србији радо ћемо их објавити.) Желимо да их заједничким снагама подстакнемо да пишу и да им обезбедимо медијски простор за њихова дела.
Управо зато, од 15. септембра до 15. децембра ученици нам могу у континуитету слати своје песме и приче на слободну тему. Ученичке радове прегледаће релевантни књижевници, а ми ћемо их у том периоду објављивати редовно на порталу www.pokreni.rs и нашим друштвеним мрежама.
Радове могу слати на info@pokreni.rs или на инстаграм страницу @pokreni.rs. Уз радове је потребно послати и контакт податке аутора, те разред и школу коју похађа.
Након 15. децембра биће организовано заједничко књижевно вече аутора најбољих радова, познатих књижевника и представника издавачких кућа.“
Serbian