Шетали смо улицом
Окренула се
Погледала ме
Рекла: „Чини ми се,
Сваким кораком све више
Тонем ти у очи…“
„Будалаштина“ одговарам,
„залети се и скочи“
И, били смо једно
Она је била ја
Али… и ја сам био ја?
Али сам био и она,
Док је и она била она
Није ту било никаквог смисла
Док је време стајало
А простор се мењао
Тротоар је био асфалт-
Не бетон.. чини ми се
На крају је сигурно био
Пласт сена са иглом, или две
Вероватно и без игли
Док га на крају већ није било
Па сам, она, и… ја? падали!
А онда је све стало
Заборавио сам да сам имао сат на руци
Календар у џепу и време око себе
Нисам знао да је новембар
На пола сата сигурно
Знао сам где се крије враг, овај пут,
Пољубила ме је
Рекао сам, тоном
Као да отривам да знам
Шта не бих смео
„Много се правиш светица“
Шетали смо даље
Неком стазицом, без циља
Ту негде, на ливади пуној цвећа
У очима била му је буна
Сигурно
У срцу цела гунгула
Надао се да није очигледно
А на уму му би само једно
„Само не да памет изгубим,
Све ми се чини, нисам баш нормалан,
Само, кад је љубав упитању,
Био би барем ред,
Да се тако понашам, нормално!“
И онда је даље гледао у њу
Румено лишће је, као,
Крило румене образе, који су, као,
Крили радознале очи
Очи уверене да их нико не примећује
А она је знала
А он се плашио да зна, да она зна
Намигнула му је
Пошао је ка њој
На уму још исто
„Само не причај брзо
Само не млати рукама
Само се не смеј прегласно“
Причао је пребрзо,
Није баш млатио, али јесте
Сликао речи рукама,
И јесте се смејао мало непријатно,
И ако кажем да ту није било још чега,
Лагао бих
Допао јој се, чинило јој се,
Расло јој је то као грозд
Под кожом, од пете пут чела
Плашила се, заљубиће се
Цоктао бих, опет
Сваки пут изненађен
„Боже, глупог ли цвећа..
Зар се младости плаше?“
У љубичастом
Пурпурно цвеће ли цвета
Горким корацима тужних срца
Оних којима у сржи
Фали много више од пар лепих сећања
Пурпур ли цвета
На ливади где
Дуга коса над дугом хаљином
Чезне за оним којег више нема
Пурпур ли ниче
Куда ципеле и сако
Сами, залуталих мисли
Међ дрвећем ходају
Љиље ли газе
Срца огрејана гордим им ватрама
Топлих пољубаца
Над ливадама и шумама
Аутор: Павле Јовановић, разред 4-3, Филолошка гимназија, Београд
Објављени радови су део пројекта „Мали велики писци“ који удружење „Покрени“ спроводи уз подршку Општине Савски венац са циљем подстицања књижевног стваралаштва код средњошколаца.
Serbian