Као производ међународног уговора – Дејтонског мировног споразума, БиХ је настала захваљујући потписима у име и од стране Републике Српске, која је настала 9. јануара 1992. године
Аутор: Алекса Николић, асистент на Правном факултету Универзитета у Београду
Политички директори Управног одбора Савета за спровођење мира (ПИК) састали су се 19. и 20. јуна 2024. године у Сарајеву (ФБиХ). Тим поводом, један од закључака овог тела је да овлашћења тзв. Високог представника остају иста, као и да Република Српска и Федерација БиХ као ентитети нису државе, те да као такви не поседују међународно признање. Правно посматрано, обе тврдње су потпуно неисправне и погрешне.
Најпре, неколико речeница о тзв. Високом представнику. Анексом X Дејтонском мировног споразума је успостављена цивилна компонента у БиХ – Високи представник УН. Њиме је предвиђено да је Високи представник УН орган изабран од стране Савета безбедности УН, по препоруци Савета за спровођење мира, чије се активности своде на пружање економске помоћи, инфраструктурне обнове, успостављање политичких институција и владавине права, поштовање људских права и одржавање слободних избора. Неефективност деловања Високог представника УН био је главни разлог да се Резолуцијом 1144 Савета безбедности УН 1997. године повећају његове надлежности на право измена и допуна устава ентитета, доношење и усвајање закона БиХ, статута градова и општина БиХ, као и лустрацију изабраних политичких представника и смењивање јавних функционера који делују у супротности са Уставом БиХ.
Важно је напоменити да је до сада, приликом именовања Виског представника УН за БиХ, увек испоштована процедура предвиђена Анексом Х Дејтонског мировног споразума. Наиме, сваки од досадашње седморице Високих представника је изабран по адекватној процедури, односно од стране Савета безбедности УН, резолуцијом, по препоруци Савета за спровођење мира.
КРИСТИЈАН ШМИТ
Господин Кристијан Шмит, који се од 2021. године представља као Високи представник, изабран је од стране Савета за спровођење мира, чија улога није изборна – Високог представника бира Савет безбедности УН, а Савет за спровођење мира је саветодавно тело које само предаже (не и бира) кандидате. С тим у вези, са правне тачке гледишта потпуно су исправни и закључци наведени у тачкама 24. и 25. Декларације Свесрпског сабора о заједничкој будућности српског народа према којима се ,,осуђује непоштовање и кршење Дејтонског мировног споразума“ али и ,,сматра непримереним постављање Високог представника супротно Анексу Х Дејтонског мировног споразума“.
МЕЂУНАРОДНИ СУБЈЕКТИВИТЕТ ЕНТИТЕТА
Када је реч о међународноправном субјективитету ентитета, Савет за спровођење мира је, са правне тачке гледано, изнео још неколико неисправних закључака. Наиме, БиХ није производ уставног права, већ међународног уговора, што јасно сведочи о њеном конфедерално-федералном карактеру уређења.
Као производ међународног уговора – Дејтонског мировног споразума, БиХ је настала захваљујући потписима у име и од стране Републике Српске, која је настала 9. јануара 1992. године, пре крвавог грађанског рата, и која је у том рату одбранила свој суверенитет и потврдила међународно признање, потписивањем анекса Дејтонског мировног споразума.
Штавише и Венецијанска комисија Савета Европе је у мишљењу бр. 337 од 2005. године навела да анекси представљају део Дејтонског мировног споразума из чега произилази да су РС и ФБиХ међународно признати субјекти права. Напослетку, чини се да управо ово негирање конфедерално-федералног карактера БиХ утиче на њен опстанак.
Дејтоном је јасно утврђено које су надлежности БиХ, Републике Српске и Федерације БиХ, и свако њихово угрожавање може довести до мирног раздруживања.
Аутор: Алекса Николић, асистент на Правном факултету Универзитета у Београду
Serbian