Климатске промјене представљају сложен и вишедимензионални изазов чији се ефекти огледају у порасту просјечних температура, учесталијим екстремним временским догађајима, деградацији земљишта и нарушеном биодиверзитету. Међу бројним мјерама за ублажавање тих ефекта, пошумљавање и обнова шумских екосистема истичу се као ефикасни природни механизми за смањење концентрације гасова са ефектом стаклене баште и за унапређење климатске отпорности екосистема.
Статистика шума у Србији
Шуме покривају значајан дио територије Србије — процјењује се да је око 31–32 % укупне површине под шумом, што је слично свјетском просјеку, али знатно ниже од европског просjека од око 46 % (екологија.гов.рс, „Дан шума“). Иако званична статистика указује на стабилну покривеност шумом, подаци о губицима шумског покривача упозоравају на значајне изазове: у 2023. години Србија је изгубила највећу површину дрвенастог покрова у посљедњих 20 година — око 7.900 хектара — што се приписује нелегалној сјечи, пожари и другим факторима (Serbian Monitor, „Who is devastating Serbian forests?“).
Стручне процјене указују да земљи недостаје око 200 милиона стабала у циљу постизања препорученог минималног удјела шумског покривача од 41 % територије, што представља око 10.000 км² шума које би допринијело здравијем окружењу и бољој отпорности на климатске промјене (NALED Србија, „Србији недостаје 200 милиона стабала“).
Шуме у функцији ублажавања и адаптације
Шуме су витални елементи угљеничног циклуса — апсорбују угљен‑диоксид из атмосфере, складиште угљеник у биомаси и земљишту, те тако доприносе смањењу концентрације гасова са ефектом стаклене баште. Поред тога, они регулишу водни баланс, стабилизују земљиште и утичу на локалну климу и биодиверзитет, што их чини незаобилазним ресурсом у климатским стратегијама.
Пошумљавање, обнова деградираних површина и повећање покривености шумом представљају приоритетне интервенције у Националном плану управљања простором, са циљем да се удјел шумског покривача повећа до 41 % до 2050. године (екологија.гов.рс, „Дан шума“).
Укључивање заједнице и индивидуална улога
Резултати истраживања из пројекта „До тебе је“ указују да постоји све веће интересовање појединаца за конкретне природне мјере у борби против климатских промјена, посебно када су им доступне практичне информације и могућности за учешће. Акције пошумљавања, едукација грађана о значају очувања шума и промовисање одговорног понашања представљају важне стратегије за дугорочно очување природних ресурса.
Закључак
Пошумљавање није само еколошка мјера — то је и друштвено‑економска инвестиција у стабилније климатске услове, очување биодиверзитета и бољи квалитет животне средине. Са подацима који указују на значајне годишње губитке шумског покривача и потребу за повећањем пошумљавања, постаје јасно да је интегрисано планирање, укључујући укључивање појединаца и локалних заједница, неодложно за постизање одрживих резултата.
Овај текст је резултат истраживања спроведеног за потребе пројекта „До тебе је“, који се бави улогом појединца и заједнице у заштити животне средине и прилагођавању климатским промјенама. пројекат је подржала Општина Савски Венац.