Жири за додјелу књижевне награде „Станко Ракита“ за прво издање књиге за дјецу објављене на српском језику у 2024. години, одлучио је да добитник овог значајног признања буде Бранко Стевановић за књигу пјесама Нешто лично и томе слично, која је објављена у издању Библиотеке „Димитрије Туцовић“: Међународни фестивал хумора за децу, Лазаревац.
Подсјећамо да је Удружење књижевника Републике Српске – Подружница Бања Лука, у току септембра 2025, расписало конкурс за књижевну награду „Станко Ракита“ која се традиционално додјељује за прва издањa књиге за дјецу, објављене у претходној години. На овогодишњи конкурс приспјела је 21 књига аутора који пишу за дјецу на српском језику, у различитим жанровима. Право предлагања књиге за награду имали су издавачи, удружења и аутори.
Жири за додјелу књижевне награде „Станко Ракита“ за 2024. годину радио је у саставу: Златко Јурић (предсједник), Јелена Глишић (члан) и Јово Чулић (члан).
Зашто баш Бранко Стевановић?
Књига Нешто лично и томе слично Бранка Стевановића је збирка аутентичних, хумором прожетих, духовитих и поучних пјесама које су у интертекстуалној вези са најзачајнијим токовима српске књижевности за дјецу и младе: од Јована Јовановића Змаја, преко Бранка Ћопића и Душка Радовића, до Љубивоја Ршумовића.
Ова књига се издваја у односу на друге својом цјеловитошћу, суптилном поетичношћу и хармоничношћу употребе свих елемената пјесничког језика.
Књига Нешто лично и томе слично је компактна збирка пјесама у којој се лирски субјекат обраћа млађим читаоцима и то из њихове перспективе, посматрајући свијет као зачудан, шаренолик и маштом испуњен амбијент у коме је све могуће, у коме владају доброта, другарство и несташлуци.
У Стевановићевој књизи се налазе и пјесме које се заснивају на игри ријечима и смислом („Свашта“), духовите и хуморне пјесничке слике („Длака у јајету“), ћопићевски сјетне и шеретске пјесме („Дедине пустоловине“), поучне али не досадне пјесме („Непознате речи“), шаљиве и ироничне пјесме („Ђаво да ме носи“), осјећајне и љубавне пјесме („Незаљубљеност“), сатиричне пјесме („Песма о краватама“)… Управо наведене пјесничке карактеристике и примјери пјесама говоре о поступку који веома вјешто користи Бранко Стевановић и досљедно ријечима обликује свијет у коме се препознаје скоро свако дијете. Његова поезија говори о љепотама природе, о одрастању и непрестаном учењу, о другарству и игри, о сновима и племенитим осјећањима, о тајнама душе и непресушној дјечијој машти, дакле, говори о смислу постојања и суштини живота.Стевановић у овој књизи изражава и свој аутопетички став према књижевности, поезији и стваралачком поступку. Проналажење инспирације и мотива који би били подесни за пјесму је понекад једноставан и природан чин, а у неким случајевима то је мукотрпно трагање за темама, пјесничким сликама и ријечима којима би се исказао унутрашњи поглед на човјека и свијет који га окружује. Једна од изузетних пјесма је „Пелцер“ у којој лирски субјекат настоји да пробуди пјесму у себи и наводи карактеристике какве би требала да има успјешно написана пјесма, а то су да буде „потпуно без мана, / занимљива, умна, / разиграна“.
Свјестан стваралачких мука, пјесник исказује немогућност да се напише пјесма и, парадоксално, ипак, настаје пјесма о пјесми и стваралачком чину: „Избледеше / мотиви ми бивши / стваралачку / жељу оставивши, / прошла јесен, / издале ме риме, / дрхтурих у себи / током зиме, / сада шљапкам / по пролећној киши, / не чекај ме, / сама се напиши“. И у овом примјеру, пјесник је на веома сугестиван начин, ритмично и мелодично, исказао стваралачки процес, трагање за мотивом и поступком настајања пјесме у којој је све могуће. Иако је написана у духу дјечије књижевности, ова пјесма, као и многе друге, отворена је за све читаоце и у томе је посебан значај књиге Нешто лично и томе слично.
Универзалност умјетности и књижевности, дакле, и ове суптилне поезије за дјецу, показује да свако стваралачко дјело излази из својих формалних и жанровских оквира, и на тај начин говори о човјеку и цивилизацији. Таква поезија је намијењена и дјеци и одраслима, и свима онима који имају потребу за естетским доживљајем свијета.
„Нешто лично и томе слично“
Лауреат књижевне награде „Станко Ракита“ за 2024. годину, пјесник Бранко Стевановић, својом новом књигом Нешто лично и томе слично, као и цјелокупним досадашњим пјесничким опусом, показује да веома успјешно пјева о души дјетета али и о племенитом човјеку у коме је сачуван хумани, узвишени и чисти доживљај и дјечији поглед на живот, природу и свијет у коме живимо. И, док год постоји бар један овакав дјечији пјесник, тада све има свој смисао, и има љубави која ће опстати и спасити свијет.
Бања Лука, 5. 12. 2025.
У име чланова жирија: Златко Јурић
Извор текста и фотографије: Удружење књижевника Републике Српске
Serbian