U praksi gotovo da nema tog krivi\u010dnog dela koje dobije publicitet, a da se u okviru javnog mnjenja ne \u010duje tu i tamo ,,Metak u \u010delo\u2019\u2019 ili ,,Ja bih takve po kratkom postupku\u2019\u2019. Ali, ako malo vi\u0161e za\u0111emo u teorijska razmatranja same smrtne kazne i pitanje njene (ne) efikatnosti mo\u017eemo do\u0107i do razli\u010ditih saznanja, te zauzeti odgovaraju\u0107i stav prema smrtnoj kazni tek nakon uzimanja u obzir svih relevantnih okolnosti i posledica koje ova kazna za sobom vu\u010de.<\/p>\n\n\n\n
Autor: Nikola Nikoli\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n Kada govorimo o smrtnoj kazni ne mo\u017eemo zaobi\u0107i stavove i mi\u0161ljenja poznatog pravnika, politikologa, filozofa i politi\u010dara \u010cezara Bekarija koji je \u017eiveo i stvarao u 18. veku. Bekarija je u svom delu ,,O zlo\u010dinima i kaznama\u2019\u2019 govorio upravo o efikasnosti pojedinih krivi\u010dnih sankcija iz kojih se posebno isti\u010du \u2013 konfiskacija imovine, tortura i smrtna kazna.<\/p>\n\n\n\n Za torturu je govorio da se njome podvrgavaju isklju\u010divo nejaki, neretko nevini koji pod pritiskom fizi\u010dkog napada priznaju i dela koja nisu po\u010dinili, dok oni profesionalni u\u010dinioci krivi\u010dnih dela ne potpadaju pod uticaj torture upravo zato \u0161to su na torturu spremni samim \u010dinjenjem krivi\u010dnog dela, oni u torturi vide kulminaciju de\u0161avanja nakon koje mogu iza\u0107i kao pobednici ne priznav\u0161i u\u010dinjeno delo.<\/p>\n\n\n\n \u0160to se ti\u010de konfiskacije imovine, Bekarija u njoj vidi sankcionisanje najbli\u017eih u\u010diniocu dela, ne samo ka\u017enjavanje u\u010dinioca, iako je ka\u017enjavanje trebalo biti subjektivno i individualno, \u0161irilo se na kolektivno ka\u017enjavanje objektivno nevinih. Danas potpune konfiskacije imovine nema, ali u Bekarijino vreme ovo je povla\u010dilo sa sobom ozbiljne probleme.<\/p>\n\n\n\n U pogledu smrtne kazne Bekarija ne vidi svrhu i \u0161tavi\u0161e smatra je neefikasnom za dru\u0161tvo!<\/strong><\/p>\n\n\n\n Opravdano se postavlja pitanje \u2013 za\u0161to? Zar se na taj na\u010din ne bi suzbio kriminalitet u dru\u0161tvu i do\u0161lo do blagostanja? Da bi se na ova pitanja odgovorilo moramo krenuti putem dedukcije i odgovoriti najpre na pitanje svrhe krivi\u010dne sankcije uop\u0161te. Kod pitanja svrhe krivi\u010dne sankcije op\u0161te dolazimo do nekoliko razli\u010ditih teorija.<\/p>\n\n\n\n Prva teorija jeste utilitaristi\u010dka teorija prema kojoj je svrha kazne resocijalizacija u\u010dinioca krivi\u010dnog dela i suzbijanje kriminaliteta na ovaj na\u010din. Druga teorija jeste retributivisti\u010dka teorija koja u ka\u017enjavanju vidi pravednost i srazmernost. Ova teorija zastupa stav da za svako u\u010dinjeno zlo, zlim treba vratiti. Iz ove dve teorije nastale su apsolutna, kojoj odgovara retributivisti\u010dka teorija, relativna kojoj odgovara utilitaristi\u010dka i me\u0161ovita teorija.<\/p>\n\n\n\n Ono \u0161to se u krivi\u010dnom pravu \u010desto spominje jesu generalna i specijalna prevencija. Ovde valja ista\u0107i da je cilj krivi\u010dne sankcije prema relativnoj teoriji upravo generalna i specijalna prevencija, uz to na\u0161im Krivi\u010dnim zakonikom je izme\u0111u ostalog odre\u0111eno da je prema doma\u0107em krivi\u010dnopravnom zakonodavstvu cilj krivi\u010dne sankcije upravo specijalna i generalna prevencija. Specijalna prevencija se odnosi na u\u010dinioca krivi\u010dnog dela i te\u017ei da deluje na njega da u budu\u0107nosti ne vr\u0161i krivi\u010dna dela, dok generalna prevencija slu\u017ei tome da deluje na dru\u0161tvo prema primeru pojedinca \u2013 u\u010dinioca dela.<\/p>\n\n\n\n Bekarija je smatrao da je kazna efikasna ukoliko je odre\u0111ena, brzo primenljiva i ujedna\u010dena. Odre\u0111ena podrazumeva to da je unapred zakonom odre\u0111ena i da su svi sa njom upoznati, brzo primenljiva kazna, sa druge strane, ostavlja utisak efikasnog pravosudnog sistema i toga da u\u010dinjena krivi\u010dna dela ne prolaze neka\u017enjeno i za kraj ujedna\u010denost kazni podrazumeva to da se za ista krivi\u010dna dela dobija ista krivi\u010dna sankcija. Ujedna\u010denost sankcija u krivi\u010dnom pravu vi\u0161e je vezana za precedentno, anglosaksonsko pravo od evrokontinentalnog kome mi pripadamo.<\/p>\n\n\n\n Dakle, imaju\u0107i u vidu navedeno, koja je svrha smrtne kazne i da li je ona efikasna?<\/p>\n\n\n\n Polaze\u0107i od utilitaristi\u010dke teorija \u010diji je primarni cilj suzbijanje kriminaliteta, resocijalizacija, specijalna i generalna prevencija isti\u010demo da je prema ovoj teoriji smrtna kazna nedopu\u0161tena i neefikasna. Ta\u010dno je da suzbija kriminalitet i ima jako dejstvo vezano za generalnu prevenciju, ali o specijalnoj prevenciji i resocijalizaciji ovde nema ni govora. Sa druge strane, kada govorima o retrubutivisti\u010dkoj teoriji, \u010diji je primarni cilj srazmernost i pravednost, slo\u017ei\u0107emo se da opravdava postojanje smrtne kazne.<\/p>\n\n\n\n Ipak ukoliko uzmemo u obzir Bekarijino mi\u0161ljenje o konfiskaciji imovine, logi\u010dkim tuma\u010denjem dolazimo do analognog zaklju\u010dka da smrtna kazna nije isklju\u010divo subjektivna i individualna, pored toga \u0161to poga\u0111a u\u010dinioca dela, poga\u0111a i \u010dlanove njegove porodice i njemu bliske osobe. U gra\u0111anskom pravu u siguaciji kada ubistvom odre\u0111ene osobe pod odre\u0111enim okolnostima pate i pretrpe ogroman stres njemu bliska lica, takva lica imaju pravo na satisfakciju od ubice.<\/p>\n\n\n\n Uz navedeno treba ista\u0107i da se gre\u0161ke i u pravosu\u0111u de\u0161avaju i da se mnoge isprave povra\u0107ajem u pre\u0111a\u0161nje stanje, restitutio in integrum, ali u slu\u010daju primene smrtne kazne ne mo\u017ee do\u0107i do povra\u0107aja u pre\u0111a\u0161nje stanje, a nov\u010dana satisfakcija \u010dlanovima porodice predstavlja slabu utehu za njihov gubitak.<\/p>\n\n\n\n S obzirom na to da je jedina alternativa smrtnoj kazni do\u017eivotna kazna zatvora, \u017eelim da istaknem da bi do\u017eivotna kazna zatvora vr\u0161ila svoju funkciju odstranjivanja u\u010dinioca dela iz dru\u0161tva, te bi svrha kazne bila opravdana i sa ta\u010dke utilitaristi\u010dke teorija i delimi\u010dno sa ta\u010dke retributivisti\u010dke teorije. Tako\u0111e, ta\u010dno je to da se svi zatvorenici hrane od novca poreskih obveznika, ali da li je taj vrlo mali deo dr\u017eavnog bud\u017eeta vredniji od ne\u010dijeg, bilo \u010dijeg \u017eivota? I da li se mi kao pravedni gra\u0111ani moramo spustiti toliko nisko i biti poput onih koji su smrtnu kaznu mo\u017eda i zaslu\u017eili, jer posredno putem na\u0161ih izabranika u narodnoj skup\u0161tini, mi smo ti koji o svemu odlu\u010dujemo?<\/p>\n\n\n\n O ovome detaljnije mo\u017eete videti u mom video zapisu ,,SMRTNA KAZNA I NJENA (NE) EFIKASNOST\u2019\u2019 na youtube kanalu ,,Res Iudicata\u2019\u2019 gde mo\u017eete ostaviti va\u0161e mi\u0161ljenje o ovom pitanju.<\/p>\n\n\n\n Link: <\/p>\n\n\n\n
\n\n\n\n