Kao \u0161to je \u0160panski gra\u0111anski rat poslu\u017eio kao ogledalo za raspored sila u Evropi tog doba, jermensko-azerbejd\u017eanski konflikt 2020. godine je pokazao novu ravnote\u017eu sila u regionu ju\u017enog Kavkaza. <\/p>\n\n\n\n
Naravno, vojnim ekspertima svaki ve\u0107i sukob dveju konvecionalnih snaga, \u0161to je u savremenom svetu jo\u0161 uvek retkost, predstavlja dragocen slu\u010daj za prou\u010davanje. Istra\u017eiva\u010dima iz oblasti me\u0111unarodnih odnosa i politi\u010dke teorije bitne su prve svega dve teme iz pomenutog vojnog sukoba: aktuelnost me\u0111unarodnog prava naspram efikasnosti mre\u017ee savezni\u0161tava i odnos izme\u0111u uspe\u0161nosti demokratije i diktature u stanju rata.
Jermenija i Srbija stoje na razli\u010ditim stranama me\u0111unarodnog prava kada su njihovi teritorijalni konflikti u pitanju. Karabah je po, su\u0161tinski protivre\u010dnim, zakonima me\u0111unarodnog prava deo suverene azerbejd\u017eanske teritorije. Protivre\u010dnim, jer se koncepti samoopredeljenja i o\u010duvanja dr\u017eavnog suvereniteta nikako ne mogu primiriti van staromodnog kolonijalnog konteksta. Kosovo i Metohija je deo Srbije u skladu sa istim normama me\u0111unarodnog prava. Pa ipak, me\u0111unarodno pravo nije igralo presudnu ulogu ni u konfliktu oko Karabaha, ni kada je u pitanju kosovska kriza. Oba problema se re\u0161avaju van okvira me\u0111unarodnih institucija, a naro\u010dito Ujedinjenih nacija i sa njima povezanih institucija.<\/p>\n\n\n\n
To dovodi do jednog zaklju\u010dka \u2013 me\u0111unarodno pravo, nastalo posle velikih zlo\u010dina u Drugom svetskom ratu, a strukturirano za vreme Hladnog rata, vi\u0161e ne postoji. Poslednje decenije pro\u0161log veka bili smo svedoci kako Sjedinjene Dr\u017eave kao tada jedina preostala supersila naru\u0161avaju me\u0111unarodno pravo po svom naho\u0111enju i bez ikakvih sankcija. Koliko se svet od tada promenio, pitanje je da li u boljem smeru ili ne, mo\u017eemo videti u slu\u010daju Karabaha. Mesec i po dana trajao je, po svim merilima, istinski i obiman rat izme\u0111u dve dr\u017eave. Nijedna me\u0111unarodna institucija nije se ume\u0161ala, nije bilo mirotvoraca UN-a na liniji razgrani\u010denja, strane nisu prisiljene da prekinu ratna dejstva i da dozvole da me\u0111unarodne sudske instance re\u0161e ovaj teritorijalni spor.<\/p>\n\n\n\n
Rat u Karabahu je re\u0161en vojnim putem, kao da je 1912. godina i hri\u0161\u0107anske armije zajedni\u010dkim silama izbacuju oslabelu Osmansku imperiju iz Evrope. Me\u0111unarodno pravo je va\u017enije sa ta\u010dke gledi\u0161ta presti\u017ea i odnosa sa drugim dr\u017eavama. Nije uputno da se jedna zemlja pona\u0161a onako kako su se Sjedinjene Dr\u017eave ophodile sa ostatkom sveta. Razume se da preterano agresivna politika iznu\u0111uje konstruisanje mre\u017ee savezni\u0161tava ili pojavu novih sila na me\u0111unarodnoj sceni kako bi moglo da se parira dr\u017eavi agresoru. U Karabahu je sve teklo kao da se Drugi svetski rat nikda nije ni desio, kao da me\u0111unarodne instance uop\u0161te i ne postoje, budu\u0107i da je to odraz realnosti, onda je i pravilan postupak u spoljnopoliti\u010dkom smislu.
Odnos sila je jednostavan \u2013 Azerbejd\u017ean se uklopio u mre\u017eu savezni\u0161tava obnovljene Turske, dok je Jermenija poku\u0161avala da balansira izme\u0111u savezni\u0161tva sa Rusijom, koja nije nameravala da se direktno me\u0161a u konflikt, i sumnjivih signala od strane Sjedinjenih Dr\u017eava da je u zamenu za neoliberalne reforme politekonomskog sistema mogu\u0107e stupiti u njenu sferu interesa. Po\u0161to je Azerbejd\u017ean u velikoj meri ostvario svoje ciljeve, a Jermenija nije, postaje jasno da je pozicioniranje u okviru efikasne mre\u017ee savezni\u0161tava klju\u010dno za opstanak dr\u017eave male mo\u0107i. Me\u0111unarodno pravo i institucije nisu u stanju nikoga vi\u0161e da za\u0161tite.<\/p>\n\n\n\n
Prakti\u010dno govore\u0107i, Jermenija je pro\u0161la sli\u010dno kao Gruzija 2008. godine koja je tako\u0111e ra\u010dunala na pomo\u0107 Amerike koja nije stigla. Uzaludno je jermenski lobi \u0161irom sveta vodio uspe\u0161nu PR kamapnju za podr\u0161ku svoje strane u ratu, uzaludno je bilo nacionalno jedinstvo jermenskog naroda koji je kao jedan bio spreman da se \u017ertvuje na boji\u0161tu. Marketing je bitan, kao i sloga, ali je u spoljnoj politici mnogostruko va\u017enije na koga se male dr\u017eave mogu osloniti. Ako je odgovor na to pitanje 90-ih bio jasan, SAD su bile jedini igra\u010d u gradu, sada se u raznim regionima sveta ravnote\u017ea menja.
Na Kavkazu se mo\u0107 Zapada pokazala minornom, jedini uticajni akteri na Kavkazu su Rusija, u opadanju, i Turska, u usponu. Dok je Azerbejd\u017ean napravio savezni\u0161tvo sa Turskom, postepeno se naoru\u017eavao, Jermenija je poslednjih nekoliko godina bila zauzeta unutra\u0161njim \u010distkama, usmerenim protiv vo\u0111a prethodnog re\u017eima koji je sve svoje nade polagao u Rusiju i koji je na taj na\u010din uspeo da zadr\u017ei Karabah dugi niz godina. Sada\u0161nji jermenski re\u017eim je slao signale Zapadu da je spreman na preorijentaciju u zamenu za zapadnu podr\u0161ku u legitimizaciji jermenskog prisustva na teritoriji Azerbejd\u017eana. Sjedinjene Dr\u017eave, naravno, podr\u017eavaju svaki re\u017eim koji je spreman da im se pribli\u017ei, ali jednostavno nisu imale dovoljno sna\u017ean uticaj da sprovedu tu tranziciju u delo.<\/p>\n\n\n\n
Jermenija je sede\u0107i na dve stolice uspela da propadne kroz procep i da bude pu\u0161tena niz vodu i od strane nemo\u0107ne Amerike, i od nezainteresovane Rusije. Azerbejd\u017eanski re\u017eim je uspostavio jasan odnos sa svim svojim saveznicima i partnerima, u koje spada i Rusija, i ta se strategija otvorenih karata i ustremljenosti ka cilju pokazala uspe\u0161nom. Primetimo da Azerbejd\u017ean nije poku\u0161avao da se dodvorava Americi, ne samo zato \u0161to ga u tome umnogome zasenjuje jermenski lobi, ve\u0107 i zato \u0161to je liderima regiona dobro poznata \u010dinjenica da Sjedinjene Dr\u017eave puno obe\u0107avaju, ali da ni\u0161ta na Kavkazu nisu u stanju da ispune. Re\u017eim Alijeva se tako\u0111e nije obra\u0107ao Rusiji, znaju\u0107i da njoj pre svega odgovara nepromenjeno stanje.<\/p>\n\n\n\n
Ukoliko do\u0111e do promene u ameri\u010dkoj spoljnoj politici smenom predsednika, Turska i Rusija \u0107e opet pribli\u017eiti pozicije jer \u0107e se na\u0107i pod velikim pritiskom nove ameri\u010dke administracije. Druga tema kojom se bavimo jeste odnos izme\u0111u demokratije i diktature na spoljnom planu. Jermenski re\u017eim je ovaj rat predstavljao kao sukob liberalne demokratije i diktature kulta li\u010dnosti Alijeva. Ovo je, naravno, bilo plasirano kao propaganda na Zapad, kako bi se pridobili sentimenti zapadnih dru\u0161tava i elita, \u0161to je u velikoj meri urodilo plodom, ali se nije transponovalo u realnu pomo\u0107 na terenu.<\/p>\n\n\n\n
Ako uzmemo da je ovo zaista bio sukob demokratije i diktature, po ko zna koji put se pokazuje naprednost drugog tipa vladavine. Mo\u017eemo pretpostaviti da diktatura vremenom degradira i ne predstavlja najbolji sistem vladavine u doba mirnog razvoja, ali za periode kada treba da bude vra\u0107ena neka teritorija, kada treba da se zaustavi anarhija u dru\u0161tvu, ona predstavlja jedini ispravan model. Sve se svodi na to da je demokrata Pa\u0161injan izgubio rat, a diktator Alijev je u njemu pobedio. \u010cija je sad vladavina u pitanju \u2013 demokratskog gubitnika ili autoritarnog pobednika?
Sve iznesene tvrdnje se odnose na diktaturu koja nije kontrolisana spolja. Diktatura u satelitskoj dr\u017eavi donosi korist samo onima koji kontroli\u0161u diktatora. Za silu koja upravlja satelitskom dr\u017eavom jedino je bitno da centralizovana kolaboracionisti\u010dka vlast \u0161to efikasnije iznosi resurse, kapital i radnu snagu iz sopstvene dr\u017eave. Stoga neokolonijalni Zapad u regionima koje kontroli\u0161e pru\u017ea bezrezervnu podr\u0161ku autoritarnim re\u017eimima, dobar primer za to su Balkan i dr\u017eave Vi\u0161egradske grupe. Azerbejd\u017ean, s druge strane, nije turski protektorat, dok bi jermenski re\u017eim drage volje pristao na to da postane zapadna kolonija, jedino \u0161to je ameri\u010dki doma\u0161aj prekratak.<\/p>\n\n\n\n
Na kraju, ako u Jermeniji bude izveden vojni pu\u010d ili dr\u017eavni udar kroz nasilnu smenu vlasti, to jest ako Jermenija u poslednjem trenutku postane diktatura, ona se mo\u017ee odlu\u010diti na opciju \u201esve ili ni\u0161ta\u201c. Ova mogu\u0107nost podrazumeva masovnu upotrebu celog arsenala kojim raspola\u017ee Jermenija, u cilju pro\u0161irenja ratnih dejstava. To bi fakti\u010dki zna\u010dilo da Jermenija ulazi u otvoreni rat sa Azerbejd\u017eanom, \u0161to bi prisililo Rusiju i Tursku da reaguju, svaka sa svoje strane. \u010cak i u ovom hipoteti\u010dkom slu\u010daju, diktatura se pokazuje uspe\u0161nijom od demokratije u stanju rata.<\/p>\n\n\n\n
P.S. Na ilustraciji jermenski nacionalisti nezadovoljni demokratskom kapitulantskom politikom jermenskog re\u017eima u zgradi vlade.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kao što je Španski građanski rat poslužio kao ogledalo za raspored sila u Evropi tog<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":3220,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[4],"tags":[378],"class_list":["post-3217","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stavovi","tag-jermenija"],"yoast_head":"\n