<\/p>\n\n\n\n
Op\u0161teprisutna pojava u na\u0161em dru\u0161tvu je odbacivanje zna\u010daja kolektivnih identiteta putem parole \u2013 Nije va\u017eno ko je ko, va\u017eno je kakav je ko na li\u010dnom nivou. <\/p>\n\n\n\n
Sledbenici ideje nacionalizma sa svoje strane posmatraju, dele i ocenjuju ljude isklju\u010divo po tome kom etnosu, ili naciji oni pripadaju. Zapravo obe ove tvrdnje su pravilne, ali svaka na svoj na\u010din.<\/p>\n\n\n\n
Ocenjivanje ljudi kao pojedinaca, apstrahovanih od njihovog mesta u dru\u0161tu, je svojstveno psiholo\u0161koj nauci. Psihologija se bavi pojedincem, njegovim mentalnim sklopom, osobinama, te\u017enjama, ose\u0107anjima itd. Vrednovanje ljudi kao \u010dlanova odre\u0111ene dru\u0161tvene grupe svojstveno je sociologiji, pa i politi\u010dkoj nauci koja je iz nje proistekla. <\/p>\n\n\n\n
Sociologiju ne interesuje izolovani pojedinac i njegova psiholo\u0161ka slika, ve\u0107 samo \u010dovek kao dru\u0161tvena jedinka, kao deo ogromne dru\u0161tvene slagalice. <\/p>\n\n\n\n
Ukoliko se slo\u017eimo da su obe tvrdnje ispravne, nisu obe podesne za analizu politi\u010dkih procesa. U politici nas interesuje psiholo\u0161ki pristup samo na nivou lidera, ako analiziramo mentalni sklop predsednika, premijera, vode\u0107ih generala i dr. Na svim ostalim poljima, psihologija se ne koristi kao deo politi\u010dke analize, jer su tu va\u017ene dru\u0161tvene grupe, njihovo pona\u0161anje i uverenja.<\/p>\n\n\n\n
Kada ka\u017eemo da se ljudi dele na dobre i lo\u0161e to mo\u017ee biti ta\u010dno u psihologiji, ali nema nikakvu vrednost u politici ili politi\u010dkoj sociologiji. Glavnu ulogu u politici igraju dru\u0161tvene grupe \u0161to zna\u010di da se radi o nacijama, verama, rasama, klasama, u novije vreme i o genderu i seksualnoj orijentaciji. U ratovima, glasanju, demonstracijama ne u\u010destvuju izdvojeni pojedinci, ve\u0107 odre\u0111eni delovi dru\u0161tva u skladu sa svojim kolektivnim identitetima.<\/p>\n\n\n\n
Kada se u ratu \u010dine masovni zlo\u010dini njih ne \u010dine zli pojedinci \u010diju prirodu nije mogu\u0107e odgonetnuti, ve\u0107 puki \u010dlanovi dru\u0161tvenih grupa koje su usmerene ka odre\u0111enom cilju, recimo etni\u010dkom \u010di\u0161\u0107enju neke teritorije. Sociolozi i politikolozi upravo tako posmatraju sli\u010dne doga\u0111aje, dok psiholozi mogu raditi sa konkretnim pojedincima koji su vr\u0161ili zlo\u010dine, ali i sa \u017ertvama agresije. Zlo\u010dini ne nastaju iz banalne zlobe indvidua, ve\u0107 su rezultat ustremljenosti dru\u0161tvenih grupa.<\/p>\n\n\n\n
Interesantan primer bi bilo pona\u0161anje sovjetskih vlasti za vreme Drugog svetskog rata koji su isprva dogmatski odbacivale zna\u010daj etni\u010dkog i religioznog identiteta u korist klasne pripadnosti. Sovjetski lideri su svet posmatrali kroz klasnu podeljenost, dok su nacije i religije posmatrane kao instrumenti za manipulaciju radni\u010dkom klasom. Cilj je bio slivanje svih radnika sveta u jednu dru\u0161tvenu grupu, u kojoj \u0107e prestati da postoje svi vidovi razlika, pa na samom kraju i klasna.<\/p>\n\n\n\n
Me\u0111utim, u uslovima nema\u010dke invazije na Sovjetski Savez, bolj\u0161evi\u010dki lideri su primetili da se odre\u0111ene sovjetske nacije odnose manje lojalno prema svojoj dr\u017eavi. Konkretno, balti\u010dki narodi, krimski Tatari, \u010ce\u010deni, Kalmiki, ruski Nemci masovno su prelazili na stranu neprijatelja, dok su Rusi iz istih borbenih jedinica nastavili da pru\u017eaju otpor do poslednjeg trenutka. Bolj\u0161evici su shvatili groznu istinu \u2013 etnos i vera imaju uticaj na dru\u0161tveno pona\u0161anje \u010ditavih grupa sovjetskih gra\u0111ana i ideolo\u0161ko odbacivanje ovih faktora nije razre\u0161ilo probleme.<\/p>\n\n\n\n
Sovjetska vlast je pribegla krajnjim merama, koje su nosile karakter nacionalisti\u010dkog, a ne komunisti\u010dkog vo\u0111stva \u2013 masovnoj represiji, preseljenju \u010ditavih naroda na istok, u Sibir. Decenijama \u0107e se, primera radi, \u010ce\u010deni vra\u0107ati iz zemlje snega i leda u pitomije brdske krajeve svoga doma. Istu \u0107e sudbinu do\u017eiveti i krimski Tatari, koji su suncem spr\u017eene krajolike prinudno zamenili ve\u010dnom zimom.Ra\u010dunica je bila jednostavna, klasna pripadnost nije glavna, etnost i religija imaju ve\u0107u ulogu u dru\u0161tvenom pona\u0161anju ljudi, stoga treba premestiti one nacije koje nisu bile spremne da brane Sovjetski Savez od Nemaca. Izborni rezultati u dr\u017eavama zapadne Evrope pokazuju da i pored propagiranja gendernih i seksualnih identiteta kao glavnih, etni\u010dki i religiozni identiteti imaju veliki uticaj na izborno pona\u0161anje bira\u010da. Otuda i dodvoravanje nacionalistima (koje oni nazivaju populistima) na Zapadu od strane Makrona, Merkelove i D\u017donsona.Dobri i lo\u0161i ljudi zasigurno postoje, ali kada dejstvuju dru\u0161tvene grupe bilo na izborima, bilo u ratu, psiholo\u0161ki pogled gubi svaki zna\u010daj i politi\u010dki lideri obra\u0107aju pa\u017enju isklju\u010divo na socio-politi\u010dke postulate. To je va\u017eilo i za komuniste u Sovjetskom Savezu kada su se suo\u010dili sa realnom opasno\u0161\u0107u gubitka vlasti, to va\u017ei i za nominalno liberalne evropske lidere danas, u doba ekonomske, demografske, identitetske i politi\u010dke krize.U zaklju\u010dku mo\u017eemo re\u0107i da su u politici nebitni samo oni identiteti sa kojima je povezan zanemarljiv deo dru\u0161tva, tada se radi o marginalnim identitetima niskog uticaja.<\/p>\n\n\n\n
\u010cak i hiljadu puta ponovljena mantra \u2013 Postoje samo dobri i lo\u0161i ljudi, nije va\u017eno kojoj naciji pripadaju, ne\u0107e u\u010diniti nacionalni identitet marginalnim. Prihvatati realnost onakvu kakva jeste predstavlja su\u0161tinu zdravog politi\u010dkog i dru\u0161tvenog razmi\u0161ljanja.<\/p>\n\n\n\n
Sociolo\u0161ko razmi\u0161ljanje nam mo\u017ee pomo\u0107i da u budu\u0107nosti izbegnemo masovna stradanja poput onih u Drugom svetskom ratu, putem identifikacije onih dru\u0161tvenih grupa koja su potencijalna pretnja na\u0161oj, dok nas psiholo\u0161ko nojevsko zakopavanje glave u pesak mo\u017ee dovesti do toga da dobrovoljno, po ko zna koji put, stavimo glavu na panj.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Opšteprisutna pojava u našem društvu je odbacivanje značaja kolektivnih identiteta putem parole – Nije važno<\/p>\n","protected":false},"author":25,"featured_media":3265,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3],"tags":[],"class_list":["post-3264","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-ugao"],"yoast_head":"\n