{"id":3912,"date":"2021-03-26T11:31:48","date_gmt":"2021-03-26T10:31:48","guid":{"rendered":"https:\/\/pokreni.rs\/?p=3912"},"modified":"2021-03-26T11:37:47","modified_gmt":"2021-03-26T10:37:47","slug":"ako-mislite-da-su-gusle-black-metal-i-njegosevska-epika-nespojivi-gavranovi-ce-vas-razuveriti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/26\/ako-mislite-da-su-gusle-black-metal-i-njegosevska-epika-nespojivi-gavranovi-ce-vas-razuveriti\/","title":{"rendered":"Ako mislite da su gusle, black metal i njego\u0161evska epika nespojivi, GAVRANOVI \u0107e vas razuveriti"},"content":{"rendered":"\n

Autor: Rastko Lon\u010dar<\/span><\/em><\/p>\n\n\n\n

Gusle \u0107e, tako, za mnoge biti ili \u201esvetinja\u201c ili \u201eprimitivni instrument\u201c, ali \u2013 u oba slu\u010daja \u2013 ne\u0161to \u0161to se ne dira, ili, u \u0161ta se ne dira, ali na svu sre\u0107u tu su Gavranovi.<\/strong><\/em><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n
\"\"
FB stranica Gavranovi<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Sad, koliko moje slu\u0161ala\u010dko iskustvo dopu\u0161ta, mislim da sam se prvi put susreo sa guslama u zabavnoj muzici, \u201eneironi\u010dno\u201c \u2013 da se pomognem tom, danas u velikoj meri neizbe\u017enom epitetskom prolaznicom koja bezmalo i oslikava vreme koje je moralo do\u0107i nakon, ironi\u010dno,gvozdenog \u2013 kod Indeksa, u \u201eBoju na Mi\u0161aru\u201c. Ne sasvim uspela me\u0161avina kojoj je pridodat i zvuk \u0161argije i psihodeli\u010dnih klavijatura, i Davorin Popovi\u0107 koji peva nazalnije nego ina\u010de, ali svakako pomena vredna pojava, ne bez svojih \u010dari.<\/a><\/p>\n\n\n\n

U neko doba su i Idoli na \u201enajbolji Ex YU\u201c album svih vremena poku\u0161ali da uvrste i \u201eMiroslavljevu \u0107irilicu\u201c i pravoslavno pojanje u \u0161aperoidnom balkanskom dada loncu, a potom je i Rambo Amadeus repovao \u201eSmrt popa Mila Jovovi\u0107a\u201c. Kragujeva\u010dki Tornado je poku\u0161ao da ostvari sintezu vizure Kosovskog mita u \u201ehevi-metal\u201c izdanju Baneta Kerca sa, je li, hevi metalom, a sa osrednjim \u2013 ali prijatnim za \u010duti \u2013 rezultatima. Vizant je, tako\u0111e, poku\u0161ao da uklju\u010di pravoslavno pojanje, ali uz krajnje dogmati\u010dno i neinventivno inventarisanje srpskih svetinja. Aca Seltik je sa Despotom na\u010deo pri\u010du koja bi trebalo tek da do\u017eivi pun potencijal, a Sa\u0161a Trajkovi\u0107 je poduhvatom \u201eSerbon\u201c, sa pojavom gardiste cara Du\u0161ana i sonornim glasom za sada jo\u0161 uvek ostao \u201eonehit wonder\u201c. 357 je imao sjajnih trenutaka, ali su stali u potpunoj raspr\u0161enosti izme\u0111u vatri na Severu i seoskih paljevina. Naposletku, u me\u0111uvremenu se \u010ditav niz bendova pojavio koji su poku\u0161ali da dopru do iskona slovenstva u Srbalja, ali koji od Arkone i Rastka Petrovi\u0107a kao da ni\u0161ta nisu bili u stanju da nau\u010de.[1]<\/p>\n\n\n\n

Uop\u0161teno govore\u0107i: mnogo pasti\u0161a, mnogo koketiranja sa razli\u010ditim \u017eanrovima \u2013 od ska do paganskog metala \u2013 ali premalo su\u0161tinske autenti\u010dnosti i pesni\u010dke virtuoznosti da se iznese ono \u0161to bi, po Todoru Manojlovi\u0107u, spadalo u tradiciju, a ne \u010distu doktrinu.<\/p>\n\n\n\n

Upravo takav stav, \u010dini mi se, u velikoj meri gajimo prema odre\u0111enim \u010diniocima sopstvene kulture, a usled i komercijalisti\u010dkog devalviranja svega \u0161to bi trebalo da bude izvorno na\u0161e, te masmediologizacije umetni\u010dkih sadr\u017eaja i stava op\u0161teg ironizovanja stvarnosti, a apriornog odustajanja od na\u010dela stvarala\u010dke etike kao takve. Gusle \u0107e, tako, za mnoge biti ili \u201esvetinja\u201c ili \u201eprimitivni instrument\u201c, ali \u2013 u oba slu\u010daja \u2013 ne\u0161to \u0161to se ne dira, ili, u \u0161ta se ne dira.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Sredstvo izraza u ostvarivanju umetni\u010dke istine bi trebalo da bude ograni\u010deno jedino i isklju\u010divo onim kodom koji podrazumeva da ni\u0161ta ne treba da strada ili bude povre\u0111eno zarad tog cilja,[2] a \u010demu umetnici neretko pribegavaju da podsete dru\u0161tvo na op\u0161tu otupelost \u010dula.[3]<\/p>\n\n\n\n

Na svu sre\u0107u, pojava Gavranova podrazumeva (samo) bo\u017eanstven amalgam gusala, blek metala i njego\u0161evske etike u pesni\u010dkom izrazu.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\"\"
Youtube printscreen<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Za\u0161to su Gavranovi uspeli vi\u0161e od drugih?<\/h2>\n\n\n\n

Za\u0161to su Gavranovi, konkretno, uspeli, a svi prethodno pobrojani ili nisu (jo\u0161) ostvarili puni sjaj, ili naprosto nisu uop\u0161te mogli da se podignu sa nivoa kurioziteta sa sjajnim potencijalom? Razlog je jednostavan za uo\u010diti \u2013 zbog odabira te\u017eeg, puta spremnosti da se radije iskoristi pun potencijal sopstvenog, nego ostvari tek osrednja, komercijalna uspe\u0161nost tu\u0111eg, a na prostorima kulturnog koda koji je nau\u010den, i pre podrazumeva jednostrano usvajanje, nego \u0161to dopu\u0161ta dijalog.<\/p>\n\n\n\n

U opisima obeju pesama do sada objavljenih, postoji i prepev na engleski \u2013 prepev koji nudi sli\u010dno ili isto zna\u010denje, ali u potpunosti li\u0161en konotativnog, jezgrovitog, desetera\u010dkog egzistencijalnog principa koji pr\u0161ti pobunom protiv svih sapetosti, ljudskim samo stvorom osmislivim.<\/p>\n\n\n\n

Dve ukupno objavljene pesme \u2013 \u201ePjevanija prva\u201c i \u201ePjevanija druga\u201c \u2013 sve su ono \u0161to Svetozar Brki\u0107 poku\u0161ava da do\u010dara kao \u201eprostore teskobe u Gorskom vijencu\u201c i sve ono \u0161to je mo\u017eda jedini mogu\u0107i na\u010din za izlazak iz kolektivne histerije izazvane \u2013 nikada nestrpljivije ispra\u0107enom \u2013 prethodnom godinom. Ne zabrinjava toliko \u010dinjenica da je na planetarnom nivou bilo toliko pome\u0161anih recepcija pojave novog virusa, niti da su sve politi\u010dke vrhu\u0161ke postupale na dijametralno razli\u010ditim polovima[4] \u2013 od najave op\u0161te propasti i distopi\u010dnih stvarnosti do odve\u0107 suludog ignorisanja \u010dinjeni\u010dnog stanja \u2013 koliko \u010dinjenica da se \u010dovek sa poplavom podataka, \u201eme\u0111u se se\u201c zava\u0111enim stavovima borio ni\u010dim drugim do li ironijom, kao poslednjim uto\u010di\u0161tem polovi\u010dnih, li\u010dnosti oblikovanih na virtuelnom prostoru koji je u potpunosti bezbedan za imenovanje svake izjave stavom, do te mere da vi\u0161e ne prepoznaje koncept bilo kakve eti\u010dnosti.<\/p>\n\n\n\n

Gavranovi su ne samo izbegli zamke op\u0161tih mesta i stalnih epiteta \u2013 tako svojstvenih onima koji se stihoklepanjem dive poezijom ostvarenoj umetni\u010dkoj istini \u2013 nego i u potpunosti resemantizovali slovensku antitezu, a pritom sasvim bezbedno i uspe\u0161no ostvarili polifoniju naizmeni\u010dnosti epskog deseterca i simetri\u010dnog osmerca <\/strong>(\u201ePjevanija prva\u201c). <\/p>\n\n\n\n

U prvoj se pesmi \u2013 da li simboli\u010dno objavljenoj 29. februara \u2013 suo\u010dava pojedinac, jedno ni\u010dim definisano, te samim tim i univerzalno \u201eja\u201c, sa mrakom koji pada na o\u010di i koji \u2013 kao i kod LJubomira Simovi\u0107a \u2013 zaklanja stvarnosni, a otvara du\u0161evni vid. Takvo \u201eJa\u201c ne \u017eeli da ostane u mi\u0161joj rupi, i podr\u0161ku dobija od principa maj\u010dinskog \u2013 onog koji sa sasvim drugog stanovi\u0161ta govori ono u \u0161ta \u0107e pojedinca, zarad zarade, danas upirati da ubede svi osrednji \u201etreneri \u017eivota\u201c \u2013 \u201eAko nijesi to \u0161to jesi \/ \u0161to si onda, ko si, \u0111e si?\u201c<\/p>\n\n\n\n

Odista, ovo je vreme poreme\u0107eno i \/ pre svega zbog krajnje frivolno shva\u0107enog pojma slobode. Da se ne\u0161to vratimo D\u017doniju \u0160tuli\u0107u,[5] mislim da bismo mogli da ostvarimo daleko jednostavnije koegzistiranje, no ostavimo utopijsko na stranu do daljnjeg, a Henriji Osmi neka se \u017eene do besvesti, ako ve\u0107 uzimaju za pravo \u2013 a pre\u0107utkivanje im to pravo daje \u2013 da se prema ljudskim du\u0161ama pona\u0161aju kao prema recikla\u017enom materijalu.<\/p>\n\n\n\n

„\u0160to zna le\u0107et znade i da pada“<\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n

\u201e\u0160to zna le\u0107et znade i da pada\u201c (ili, kako je pisao Gunduli\u0107, \u201eTko bi gori, eto je doli\u201c), i pad kao takav jeste neminovnost uslovljena \u2013 ukoliko isklju\u010dimo dijalekti\u010dnost ljudskog postojanja i \u017eivimo u iluziji da postojanje nema drugog pada do onog kardiogramskog, te da smo savr\u0161eni kakvi jesmo \u2013 ako ni\u0161ta, na\u0161om kona\u010dno\u0161\u0107u. Ipak, kod Gavranova, pad se \u017eeli da je \u201eu slavu svojijeh visina\u201c, pad dostojan leta i pad koji ne isklju\u010duje mogu\u0107nost ponovnog uspona, a koji je najavljen upravo stihom sa prizvukom eshatolo\u0161ke istinitosti NJego\u0161em oblikovane<\/strong>: \u201eNema smrti do Sudnjega dana\u201c<\/strong>. \u201eRasutog se skupit u gromadu\u201c, pre nego biti u izvesnoj meri (p)lutaju\u0107i \u0161obi\u0107evski junak (\u201eRasut u komade \/ vezan samo pjesmom \/ sebi i \u017eivotu tra\u017eim smisao i lijek\u201c), i \u201eustat ve\u0107i, ja\u010di, bolji, novi \/ le\u0107et jopet \u0111e ga vuku snovi\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Nil desperandum \u2013 geslo Kornvelovog Ri\u010darda \u0160arpa i njegovih Izabranih ljudi \u2013 i najo\u010diglednija istina koja nije samim tim manje istinita jer se mora da ponavlja \u2013 ve\u0107 pre svedo\u010danstvo o ljudskoj nedokazanosti \u2013 jeste, i mo\u017eda i mora da bude osnovni \u017eivotni credoili Vjeruju, jo\u0161 od Horacijevih Oda do Duleta Savi\u0107a u \u201eMunjama\u201c (\u201eAko ne danas \u2013 sutra, ako ne sutra \u2013 prekosutra\u201c), a naro\u010dito je potrebno u vremenu koje je mrvilo du\u0161e i onima koji pamte (malo)gra\u0111anski raspad Jugoslavije i NATO agresiju, a nekmoli onima koji takva iskustva imali nisu i kojima je 2020. bila do sada najve\u0107e \u017eivotno isku\u0161enje.<\/p>\n\n\n\n

\n