{"id":3951,"date":"2021-03-30T18:31:07","date_gmt":"2021-03-30T16:31:07","guid":{"rendered":"https:\/\/pokreni.rs\/?p=3951"},"modified":"2021-03-30T18:31:11","modified_gmt":"2021-03-30T16:31:11","slug":"prolecni-brankovi-dani-jos-jednom-obelezili-rodjendan-velikog-pesnika-branka-radicevica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/prolecni-brankovi-dani-jos-jednom-obelezili-rodjendan-velikog-pesnika-branka-radicevica\/","title":{"rendered":"„Prole\u0107ni Brankovi dani“ jo\u0161 jednom obele\u017eili ro\u0111endan velikog pesnika Branka Radi\u010devi\u0107a"},"content":{"rendered":"\n

Branko Radi\u010devi\u0107 ro\u0111en je 28. marta u Brodu na Savi, to jest u Slavonskom Brodu pre 197. godina. Rodni pesnikov grad na\u017ealost danas ne obele\u017eava uspomenu na Branka i njegove Radi\u010devi\u0107e koji su u vi\u0161e generacija \u017eiveli i stvarali u tom gradu. To institucionalno \u010dini Brankovo kolo ve\u0107 punih pedeset godina u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu.<\/strong> <\/p>\n\n\n\n

\u201eProle\u0107ni Brankovi dani 2021\u201c, po tradiciji su i ove godine zapo\u010deli 15. marta, kada je po starom kalendaru ro\u0111en Branko Radi\u010devi\u0107, a zavr\u0161eni su 28. marta.<\/p>\n\n\n\n

U okviru ovogodi\u0161njih Brankovih dana odr\u017eano je nekoliko manifestacija i iza\u0161le su dve knjige mladih pesnika: „Ma nije mi ni\u0161ta“ Jelene Vujanovi\u0107 i „Ve\u010dna prole\u0107a“ Milana Vi\u0107i\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

A mnogo leta kasnije, 1984. godine, u tada agilnoj Knji\u017eevnoj zajednici Novoga Sada, Nenad Gruji\u010di\u0107 objavio je knjigu \u201eBranko \u2013 pesnik mladosti\u201c (tira\u017e. 5000 primeraka). Iste godine, tada\u0161nja Televizija Novi Sad (u tv-mre\u017ei za celu Jugoslaviju), po scenariju Nenada Gruji\u010di\u0107a (i besednika u emisiji), snimila je na Stra\u017eilovu i u Sremskim Karlovcima celove\u010dernju emisiju \u201eTragom Branka Radi\u010devi\u0107a\u201c. Brankove pesme govorio je dramski umetnik Tihomir Stani\u0107, a re\u017eiser emisije bio Milenko Grgar. Pored nebrojenih Gruji\u010di\u0107evih priloga u \u0161tampi i elektronskim medijima o Branku Radi\u010devi\u0107u, Stra\u017eilovu i Sremskim Karlovcima, mo\u017eemo izdvojiti i jedan dokumentarni iz novijeg vremena, iz serijala \u201eSpomenici Vojvodine\u201c \u2013 \u201eGrob Branka Radi\u010devi\u0107a na Stra\u017eilovu\u201c (RTV, 2011). Tu se Gruji\u010di\u0107 tako\u0111e pojavljuje kao autor scenarija i besednik, u re\u017eiji Milana Belegi\u0161anina.<\/p>\n\n\n\n

Posle prvog izdanja knjige \u201eBranko \u2013 pesnik mladosti\u201c Nenada Gruji\u010di\u0107a, novo izdanje, ve\u0107 naredne, 1985. godine, kod istog izdava\u010da, pojavilo se u 6000 primeraka<\/strong>. Potom je usledilo izdanje pod nazivom \u201eBranko\u201c 1992. godine u Zavodu za ud\u017ebenike i nastavna sredstva u Beogradu, u tira\u017eu od 5000 primeraka, u slavnoj ediciji \u201eIsto\u010dnici\u201c gde su svetlo dana ugledale i knjige o Svetom Savi, NJego\u0161u, Andri\u0107u, Mihailu Petrovi\u0107u Alasu, Desanki Maksimovi\u0107 i drugima. Usledila su kod istog izdava\u010da brojna izdanja Gruji\u010di\u0107eve knjige i dalje u velikom, za dana\u0161nje prilike nepojamnom tira\u017eu. Bilo je i drugih izdava\u010da koji su se na svoj na\u010din prihvatili \u0161tampanja ove knjige.<\/p>\n\n\n\n

Donosimo esej Nenada Grujiu\u010di\u0107a o Branku i njegovoj poeziji, \u201ePesnikovo zdravo i zbogom\u201c, objavljen 27. marta 1999. godine na prvoj strani \u201eKulturnog dodatka\u201c lista Politika. Po kalendarskim pravilima ra\u010dunanja vremena, u pro\u0161lom veku, 27. mart je bio datum Brankovoga ro\u0111enja, a u 21. stole\u0107u to je 28. mart. Esej je iza\u0161ao tre\u0107i dan po po\u010detku bombardovanja Srbije. U \u201eKulturnom dodatku\u201c istoga lista tokom agresije NATO pakta, Gruji\u010di\u0107 je objavio jo\u0161 dva priloga, pesmu \u201eJedna\u010dina ljubavi i smrti\u201c (tako\u0111e, na prvoj strani \u201eKulturnog dodatka\u201c) i esej \u201eSloboda i \u017ertva\u201c, posve\u0107en Kosovu i Metohiji.<\/p>\n\n\n\n

Dan ro\u0111enja Branka Aleksija Radi\u010devi\u0107a obele\u017eamo dakle esejem o Branku \u201ePesnikovo zdravo i zbogom\u201c i \u010duvenom Brankovom pesmom \u201eUkor\u201c, koju je za ovu priliku, i u vi\u0161e ranijih navrata na Brankovom kolu pevala Katarina Popovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n

PESNIKOVO ZDRAVO I ZBOGOM<\/h1>\n\n\n\n

\u017divot i lirika Branka Radi\u010devi\u0107a i dalje jesu intrigantni i novi. Ni\u0161ta se povodom ovoga pesnika ne mo\u017ee podrazumevati. NJegov kratki vek, upravo, jeste eksplozija jedne sudbine \u010dije fakte i prosjaje i dan-danas sabiramo i ose\u0107amo. Kakav to be\u0161e Brankov \u017eivot?<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Pre sto sedamdeset pet godina, u Brodu na Savi, petnaestog marta po starom, a dvadeset sedmog po novom kalendaru, ro\u0111en je veliki pesnik srpskog romantizma. Sutradan, Radi\u010devi\u0107 je kr\u0161ten, dan uo\u010di sv. Aleksija po kojem i dobija ime. Tek u Be\u010du, dvadesetak godina kasnije, on \u0107e prevesti svoje ime sa gr\u010dkog (Alexios – koji brani) na srpski jezik (Branko).<\/p>\n\n\n\n

Pesnikov otac Todor Radi\u010devi\u0107 slu\u017ebovao je u Slavonskom Brodu kao carinik \u201etridesetnik\u201d. Majka Ru\u017ea (Mihajlovi\u0107) poreklom je iz Vukovara gde su se Todor i ona ven\u010dali. Radi\u010devi\u0107i poti\u010du iz \u201eokruga kragujeva\u010dkog\u201d odakle su, pod \u010carnojevi\u0107em, doselili u sremska sela Kupinovo i Klenak. Zna se za Brankovog \u010dukundedu Jeftu, pradedu \u0110or\u0111a i dedu Stevana.<\/p>\n\n\n\n

U \u010duvenu Karlova\u010dku gimnaziju, zajedno sa bratom Stevanom, Branko dolazi 1835. i tu boravi do 1841. godine kada prelazi u Temi\u0161var. U Karlova\u010dkoj gimnaziji bio je najbolji \u0111ak. Nikad nije batinan. Nedeljom je pevao u crkvi. Voleo je izlete na Stra\u017eilovo gde je posmatrao i izu\u010davao biljke i cve\u0107e. Imao je odli\u010dan herbarijum. U Sremskim Karlovcima niko ga jo\u0161 ne zove Branko, ve\u0107 – Aca. U\u017eiva u lepoti Sremskih Karlovaca, u berbama gro\u017e\u0111a, devoja\u010dkim belinama i pesmama.<\/p>\n\n\n\n

Mladi Aca je voleo da ve\u017eba gimnastiku, i druge terao da isto \u010dine. \u010cesto je preplivavao Dunav. Neki smatraju da je u hladnim talasima navukao tuberkulozu, mada su mu od iste bolesti umrli i majka, brat i sestra Amalija. U gimnaziji hvale njegov kaligrafski rukopis.<\/p>\n\n\n\n

U Be\u010du \u0107e, docnije, govoriti da \u017eeli da ide u Italiju da u\u010di slikanje. Svoju prvu pesmu, koja je svojevrsni zametak \u201e\u0110a\u010dkog rastanka\u201d, kao \u0111ak Karlova\u010dke gimnazije, Branko je napisao na nema\u010dkom jeziku koji je tada bio \u0161kolski. Kasnije \u0107e pesmu na srpski jezik prevesti Milan Ka\u0161anin i hvaliti rani talenat. U Temi\u0161varu, pak, 1843. godine, Branko pi\u0161e svoju prvu pesmu na srpskom jeziku, \u201eDevojka na studencu\u201d. U Be\u010du – mnoge druge.<\/p>\n\n\n\n

Tu je zaljubljen u Minu Karad\u017ei\u0107 koju otac ne da Branku. Govorka se da mladi pesnik ima ne\u0161to sa Vukovom \u017eenom Anom Kraus. U Be\u010du u\u010di pravo za koje, u jednom pismu ocu, ka\u017ee: \u201eDragi tatice\u2026 u\u010denje me prava ba\u0161 nezadovoljnim \u010dini; kad pomislim jo\u0161 tri godine zgrozim se\u201d. Ve\u0107 bolesnom pesniku, 1851. godine, knez Mihailo daje stipendiju da u\u010di medicinu, uzalud. Branko izjavljuje da \u017eeli da ode na Kosovo da napi\u0161e \u201eepos\u201d. \u017delja mu se ne ostvaruje.<\/p>\n\n\n\n

Prilikom prenosa Brankovih kostiju iz Be\u010da na Stra\u017eilovo, 1883. godine, jedno \u201evito rebro\u201d nije sahranjeno po drugi put. Nalazi se danas kod \u201eskrivenog po\u0161tovaoca Branka\u201d. Brankovu prvu knjigu pesama hvali njegov \u201epobro\u201d \u0110uro Dani\u010di\u0107, isti\u010du\u0107i da \u201enije nijedan u\u010deni Srbin ovako pjevao kao ovaj Radi\u010devi\u0107\u201d. Jovan Sterija Popovi\u0107, pod pseudonimom J. Zabavi\u0107, sarkasti\u010dno ismejava ovu tvrdnju i dodaje da je to poezija \u201enepokrivene pohotljivosti, nerazborite samopouzdanosti, bestidne grubosti, krajnjega neznanstva o ljudima i stvarima\u201d. Mnogi napadaju Branka. U biblioteku Matice srpske Brankova prva knjiga ne ulazi punih jedanaest godina.<\/p>\n\n\n\n

Kakva je to poezija Branka Radi\u010devi\u0107a? Napisao je svega pedeset \u010detiri lirske i sedam epskih pesama, te dva odlomka epskih pesama. Ostalo je dvadeset osam pisama i jedan odgovor na kritiku. Do danas je napisano \u0161ezdesetak muzi\u010dkih kompozicija na Brankove stihove.<\/p>\n\n\n\n

Ako bismo, pretenciozno, potra\u017eili re\u010di u koje bi, inicijalno, legao sav njegov pesni\u010dki svet, onda su to dve: zdravo i zbogom. Semanti\u010dki krugovi ovih re\u010di obuhvataju lice i nali\u010dje Brankove lirike. Prvi aspekt oli\u010den je u zdravim i vedrim trenucima, a drugi u tmulim i tragi\u010dnim stanjima.<\/p>\n\n\n\n

U re\u010di zdravo sadr\u017ean je dionizijski do\u017eivljaj sveta, sav u ciktavoj jarosti i sjaju, kipte\u0107oj sili erosa. Re\u010d zbogom, pak, nosi himeri\u010dnu opomenu, te\u0161ku, do depresivnih dubina, melanholiju, tamu bolesti, nagove\u0161taj i potom samu smrt. Slave\u0107i \u017eivot, pesnik peva: \u201eOj, izvore, zdravo, zdravo\u2026\/ Zdravo i ti momo tudi\u201d. Ali, odmah dodaje: \u201eZbogom dole, zbogom mirisave\u2026 Zbogom i vi po njima izvori\/ Velja slasti kada \u017eeca mori\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Udivljen lepotom postojanja, razroga\u010denih i plamte\u0107ih zenica, Radi\u010devi\u0107 opeva panteisti\u010dki sjaj sveta: \u201eDivno gora lista\u201d, \u201eLep je dana ogrejak\u201d, zatim, \u201eA uz miris vetri\u0107i uzdi\u0161u\u201d, \u201eSunce sjaje, lice otsjajuje\/ Suknja s\u2019 digla, nona proviruje\u201d, \u201eOna be\u017ei – za njom s\u2019 vini\/ LJubni brate, pipni, \u0161tini\u201d. A onda, poput vinskog pehara, zlatan osmera\u010dki katren koji blista genijalno razvijenom erotskom slikom: \u201eAl\u2019 u tvoji nedri tude\/ Okle snega do dve grude?\/ \u010cudo, sele, divno \u010dudo,\/ Ala bi se mla\u0111an grudo\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Svemu ovome, opet, protivte\u017ea: \u201eSam tu samcit na svetu \u0161irokom\u201d, \u201eO zoro moja, zoro bez osvanka\u201d, \u201eZbogom pesme, zbogom kolo\u201d, \u201eZbogom gore, mesta moja slatka\u201d. Zatim, elegi\u010dno zazivanje kraja: \u201eLisje \u017euti ve\u0107e po drve\u0107u\/ Lisje \u017euto dole ve\u0107e pada\/ Zelenoga ja vi\u0161e nikada\/ Videt ne\u0107u\u201d. A onda, rekvijemski vrhunac: \u201eZbogom \u017eitku, moj prelepi san\u010de\/ Zbogom zoro, zbogom beli dan\u010de,\/ Zbogom svete, nekadanji raju\/ Ja sad drugom moram i\u0107i kraju\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Zdravo i zbogom jesu zglobni zamajci Brankove lirske poezije. Raskr\u0161\u0107a gde se u\u010detvoruju spoznaje. Tu se susti\u010du i prelivaju dan i no\u0107, \u017eivot i smrt. Ozrcaljen muzikom disanja \u017eive krvi, Radi\u010devi\u0107 na najvi\u0161i tron podi\u017ee rituale dru\u017eenja i veselja, te vino, devojke i juna\u010dki ponos: \u201eBra\u0107o mila, zdravo, zdravo,\/ Vina dosta – to je pravo,\/ I momicu belu, jedru,\/ I plameni ma\u010d o bedru\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Ali: \u201eOdoh, bra\u0107o, zbogom meni sada\/ Zbogom bra\u0107o, mo\u017eda za svakada\u201d. Ako bismo tra\u017eili stihove u kojima su \u201ena malom prostoru\u201d kalemljene, a neispisane, re\u010di zdravo i zbogom, onda su to ovi: \u201eAo, dan\u010de, ala si mi beo,\/ Jo\u0161 bi\u2019 dugo gledati te \u2019teo\u201d i \u201eNado moja, nisi valjda pena\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Brankova lirika je rosa i pahulja srpskog jezika, njegov \u201eosmejak\u201d i suza, \u201ecvetak\u201d i \u201evrletak\u201d. Kroz niti ambivalentnog sveta, Branko utkiva u zlatnu strunu duhovnog i religioznog ose\u0107anja. Zahvaljuju\u0107i Bogu na \u010dudesima, na \u201esuna\u0161cu umiljatom\u201d i \u201esilnog groma buci\u201d, on ka\u017ee: \u201eOsim drugog ovde svega\/ Mene stvori iz ni\u010dega\u201d. A zatim, molitveno vape\u0107i, dodaje: \u201eDa mi kako s prava puta\/ Du\u0161a mlada ne zaluta\u201d.<\/p>\n\n\n\n

Ne do\u017eivev\u0161i ni punih trideset godina, Radi\u010devi\u0107 je pokazao da pesni\u010dki talenat ima nadvremensku skalu i meru, i da ni\u010dim nisu ome\u0111eni dometi takvoga dara. Brankova se lirika presijava u uvek novim semanti\u010dkim talasima, na zrncima \u010distog srpskog jezika i ozonskog do\u017eivljaja.<\/p>\n\n\n\n