{"id":3959,"date":"2021-03-30T23:43:44","date_gmt":"2021-03-30T21:43:44","guid":{"rendered":"https:\/\/pokreni.rs\/?p=3959"},"modified":"2021-03-30T23:43:46","modified_gmt":"2021-03-30T21:43:46","slug":"dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/","title":{"rendered":"Dr Jasmina \u0106iri\u0107: Tragi\u010dna sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji"},"content":{"rendered":"\n

Pi\u0161e: Gordana Radisavljevi\u0107-Jo\u010di\u0107<\/em><\/p>\n\n\n\n

Foto: Had\u017ei Marko Vuji\u010di\u0107, Jasmina S. \u0106iri\u0107, privatna arhiva<\/em><\/p>\n\n\n\n

Na teritoriji sada\u0161nje Republike Severne Makedonije ostalo je, posle raspada Jugoslavije i progla\u0161enja Republike Makedonije, \u00a0preko 50 sa\u010duvanih (od 800) srpskih srednjovekovnih zadu\u017ebina nemanji\u0107kih i onih koje su zidali oblasni gospodari.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

O ovim \u201czabravljenim\u201d biserima na\u0161eg duhovnog i kulturnog blaga razgovaramo sa dr Jasminom S. \u0106iri\u0107<\/strong>, docentom Filolo\u0161ko-umetni\u010dkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i spoljnim saradnikom Instituta za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu.  Ona je glavni inicijator nau\u010dnog skupa  \u201cKral\u0458 Milutin i doba Paleologa: Istorija, knji\u017eevnost, kulturno nasle\u0111e\u201d <\/em>i jedan od  najboljih poznavalaca srpske srednjovekovne kulture 14. veka, posebno zadu\u017ebina kralja Milutina kojih je i najvi\u0161e u Severnoj Makedoniji.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Uspeli ste da obi\u0111ete neke od manastira koje je prisvojila nepriznata Makedonska pravoslavna crkva.<\/strong> Kakva je situacija sa hramovima Srpske pravoslavne crkve u Severnoj Makedoniji?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

-Srpska srednjovekovna ba\u0161tina koja se danas nalazi u Republici Severnoj Makedoniji \u017ertva je trijumfa izvitoperenih shvatanja. Uistinu je tragi\u010dna sudbina srpskih hramova jer sve one velike, umne, duhovne ideje na\u0161ih vladara i vlastelina preto\u010dene u zidove od opeke i kamena, pokrivene freskama, danas ne razumemo adekvatno jer su neretko \u017ertve poni\u0161tenja srpskog identiteta.<\/p>\n\n\n\n

Otuda, nije nimalo jednostavno odgovoriti na Va\u0161e pitanje zbog slojevitosti problematike koja je ni\u0161ta drugo nego rana koja se nikada nije zacelila. Poku\u0161a\u0107u da Vam koliko mogu pojasnim stvari, kako bi Va\u0161i \u010ditaoci makar ovla\u0161 razumeli zamr\u0161enost odnosa, kao i problem nomenklature i lo\u0161eg stanja spomenika.<\/p>\n\n\n\n

Najpre neophodno je pojasniti kako je do\u0161lo do gubitka srpskog identiteta. Nakon propasti srpske srednjevekovne dr\u017eave Nemanji\u0107a i njihovih ro\u0111aka-nasednika oblasnih gospodara Brankovi\u0107a, smrti despota \u041aonstantina Dejanovi\u0107a i kralja Marka 1395., veze sa mati\u010dnom Crkvom su bile prekinute. \u041aasnije je srpsku i slovensku svest naroda vodila Pe\u0107ka patrijarhija. Va\u017eno je imati u vidu da je kult slovenskih svetitelja Sv. \u0106irila i Metodija, \u041alimenta, Nauma, Sv. Joakima Osogovskog, Sv. Prohora, Sv. Gavrila Lesnovskog i Sv. Jovana Rilskog po\u010deo o\u017eivljavati upravo Sveti kralj Uro\u0161 II Milutin, obja\u0161njava dr Jasmina S. \u0106iri\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Crkva Uspenja Bogorodi\u010dinog, manastir Matei\u010d, Foto Jasmina S. \u0106iri\u0107<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Najve\u0107i udarac na srpski identitet<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

-Posebno te\u0161ka okolnost za Staru Srbiju i spomenike na ovoj teritoriji zadala je Velika seoba 1690. godine, kada uz jaku helenizaciju po\u010dinje i islamizacija srpskog \u017eivlja. Bez dr\u017eave i crkve, narod je opkoljen i u okru\u017eenju uticaja Islama, helenstva i kasnije najve\u0107eg neprijatelja \u2013 bugarizovanja  osnivanjem raskolni\u010dke paracrkve Bugarske egzarhije<\/strong> (od 1872\/1878). Upravo je to bio najve\u0107i udarac na srpski identitet.<\/p>\n\n\n\n

Nave\u0161\u0107u samo kratku epizodu vezanu za Hram Svetog Dimitrija u Markovom manastiru. Tamo je 1869. za igumana postavljen monah i zograf Dionisije iz Carigrada, koji je pod izgovorom da popravlja fresko-slikarstvo prekre\u010dio povorku \u017eivopisanih likova u zoni stoje\u0107ih figura za koje je smatrao da predstavljaju povorku Nemanji\u0107a, a zatim preko njih naslikao ptice i zmije. Prva zona \u017eivopisa tog Hrama bila je u fokusu i za vreme posete ruskog konzula Jastrebova, u \u010dije vreme su svi natpisi ve\u0107 bili o\u0161te\u0107eni od strane egzarhista. Freske su ponovo po nalogu skopskog egzarhijskog mitropolita Maksima prekrivene. To se dogodilo 1894. godine kada je cela prva zona \u017eivopisa, od zapadnog portala do oltarske pregrade premazana masnom bojom, dok su u oltarskom prostoru prebojene one figure za koje su bugarski egzarhisti smatrali da prikazuju srpske svetitelje.<\/p>\n\n\n\n

Dok prema Grcima, Turcima i Arnautima postoji lingvisti\u010dko-verska ,,prepreka\u201d pojavom Bugarske egzarhije proces asimilacije postaje veoma jednostavan, \u010dak ubrzan. Srbi su upravo posredstvom potiranja i ni\u0161tenja srpskog identiteta sakralnih spomenika uvideli da je Egzarhija sredstvo bugarizacije. Ovu bugarsku (bugara\u0161ku) matricu kasnije su preuzeli komunisti, naro\u010dito od vremena osnivanja VMRO (1925.) od strane Kominterne, zatim Drezdenskog kongresa i davanju prava makedonskog naroda na odcepljenje (1928.) sve do formiranja posebne nacije (1934.godine nimalo slu\u010dajno u godini atentata u Marseju), ka\u017ee dr Jasmina S. \u0106iri\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\"Ostecenja-u-crkvi-Uspenja-Bogorodicinog-manastir-Mateic.-jpg\"<\/a>
Grafit nastao 2001.godine prilikom upada albanskih ekstremista u crkvu, freska na kojoj je prikazan Sveti Apostol Pavle, foto: J. Kila, fotografija u javnoj upotrebi<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Sloboda tek 1912.<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

-Srpstvo je svoju pr\u00e2vu slobodu do\u017eivelo tek 1912. godine kada ponovo dobija svoju dr\u017eavu i Crkvu. To je na primer posvedo\u010deno i u Letopisu hrama sv. \u0110or\u0111a u Starom Nagori\u010dinu<\/strong> u kojem je re\u010deno da ,,u Starom Nagori\u010dinu postoji vrlo lepa moderno ure\u0111ena osnovna \u0161kola koju je podigao 1926. godine Njegovo Veli\u010danstvo Kralj Aleksandar I Ujedinitelj. To je sa hramom druga Kraljevska zadu\u017ebina, sa kojom se nagori\u010danci ponose. Crkva je sa \u0161kolom versko \u2013 nacionalno \u2013 prosvetni rasadnik u St. Nagori\u010dinu\u201d. Zanimljivo je da su nagori\u010danci posvedo\u010dili da su za svo vreme robovanja ostali ,,nepokolebivi sinovi svoje nacije\u201d i da za njih ne postoje ve\u0107i ideali nego \u0161to su Srpstvo, Vera, Slava.<\/p>\n\n\n\n

Oni su zapamtili i 1912. godinu \u0161to je izme\u0111u ostalog tako\u0111e zabele\u017eeno u Letopisu: ,,Kralj Petar I Oslobodilac do\u0161ao je 1912. da oslobodi Nemanji\u0107ku Ju\u017enu Srbiju od petstogodi\u0161njeg ropstva. Na \u010delu Srpske vojske bio je njegov sin, onda prestolonaslednik Aleksandar I. Na prolazu kroz Staro Nagori\u010dane vite\u0161ki komandant stao je pred hram, smerno se prekrstio, u\u0161ao unutra s vojskom, pomolio se svetom velikomu\u010deniku \u0110or\u0111u da pobedi petvekovnog neprijatelja<\/strong>. Posle trodnevne krvave bitke mnogobrojni ljudstvom i naoru\u017eaniji neprijatelj bio je pobe\u0111en. Kosovo je osve\u0107eno, lanci ropski raskinuti, neprijatelj petvekovni vra\u0107en u Aziju, pitanje srpske prevlasti re\u0161eno za uvek. Tu je srpska vojska sa svojim komandantom prinela blagodarnu molitvu Bogu za pobedu\u201d.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/a>
Aleksandar I Karadjordjevic, Kumanovo, fotografija u javnoj upotrebi<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Proces poni\u0161tenja srpskog identiteta<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

U ovom periodu od 1912. sve do 1941. godine ura\u0111eno je zaista mnogo na izgradnji do tada nepostoje\u0107ih modernih gra\u0111evina, unapre\u0111enju privrede, prosvete, kulture, obnovljeni su stari i izgra\u0111eni novi spomenici, crkve, memorijali. Prvi put su prou\u010dena brojna dela srpskog srednjeg veka, osnovan je \u010duveni Muzej Ju\u017ene Srbije u kojem zavidne aktivnosti ima teolog i arheolog Radoslav Gruji\u0107, osnovano je Skopsko nau\u010dno dru\u0161tvo, Filozofski fakultet u Skoplju na kojem su predavali velikani poput Svetozara Radoj\u010di\u0107a, zatim Vladimira Mo\u0161ina, France Mesesnela, Anice Savi\u0107 Rebac i dr. U ovom intervalu popisano je detaljno stanje crkava, arhitekture, fresaka. Ti izve\u0161taji su dragoceni i danas, posebno jer su objavljeni u onovremenoj nau\u010dnoj periodici, pri\u010da dr Jasmina S. \u0106iri\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Ceo proces poni\u0161tenja srpskog identiteta zape\u010da\u0107en je nakon 1941. godine odlukama partijskog skupa ,,bez kvoruma\u201d (Jajce 1942.i 1943.), odlukama ASNOM 2. avgusta 1944. u okupiranom manastiru Sv. Prohora P\u010dinjskog i naposletku Ustavom NFRJ od 29. novembra 1945. Dakle, narod bez dr\u017eave i svoje crkve, kroz vi\u0161edecenijsku etni\u010dko-versku-lingvisti\u010dku mimikriju pogubio je \u010dvrste veze svog porekla. Poreklo se jasno ogleda kroz obi\u010daje (krsna slava \u2013 porodi\u010dna i seoska\/gradska litija, prisustvo srpskog epskog pesni\u0161tva), toponimiju (sela \u041aosovo, Srbjani, Srbinovo i sl.).<\/p>\n\n\n\n

\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Veliki pritisci na SPC<\/h3>\n\n\n\n

Na Saboru SPC odr\u017eanom 23. maja 1966. konstatovano da je Ustav Makedonske pravoslavne crkve usagla\u0161en s preporukama Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve iz 1959. godine.<\/p>\n\n\n\n

U odluci je istaknuto: ,,Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve konstatuje da je Makedonska Pravoslavna Crkva time sprovela svoju organizaciju i da i dalje ostaje u jedinstvu sa Srpskom Pravoslavnom Crkvom preko srpskog patrijarha, tako \u0161to \u0107e se u svom delovanju upravljati u saglasnosti s tim Ustavom \u010dije odredbe, koje su sada formulisane po preporukama Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, se ne mogu menjati bez saglasnosti Svetog arhijerejskog sabora Srpske Pravoslavne Crkve\u201d. Izlo\u017een velikim pritiscima oko statusa MPC Patrijarh German je zatra\u017eio hitan prijem kod Josipa Broza. Zanimljivo, Tito je kratko odgovorio: ,,Ne \u017eelim da se mije\u0161am u crkvene stvari.\u201d<\/em><\/p>\n\n\n\n

\"Ostecenja-u-crkvi-Uspenja-Bogorodicinog-manastir-Mateic-foto-Jasmina-S-Ciric.jpg\"<\/a>
Deo nekada\u0161njeg konaka sa natpisom albanskih ekstremista (U\u010cK), manastir Matei\u010d, foto: Jasmina S. \u0106iri\u0107<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Zakasnele diplomatske inicijative<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

-Razlog za\u0161to Vam ovo pominjem je da se sve navedeno dodatno komplikuje novonastalom okolno\u0161\u0107u: od 27. marta 2020. godine Republika Severna Makedonija je dr\u017eava \u010dlanica NATO. Kulturna ba\u0161tina je na taj na\u010din dobrovoljno predata u ruke onima koji \u0161tite\u0107i vlastiti nacionalni interes istresaju balast pro\u0161losti koja ih optere\u0107uje na deponiju zaboravljene istorije. Taj proces i dalje traje.<\/p>\n\n\n\n

U savremenoj perspektivi ovaj problem se uslo\u017enjava samim tim \u0161to pripadnici vladaju\u0107ih struktura u Republici Severnoj Makedoniji trasiraju puteve krupnih ustupaka Albancima zarad \u010dlanstva u NATO i u Evropskoj Uniji. Na primer, ustanovljenje albanskog kao jednog od zvani\u010dnih jezika. Redovno su takve odluke silom administrativnih i politi\u010dkih pritisaka nametane stanovni\u0161tvu koje koristi \u0107irili\u010dno pismo, uz povremene, nedore\u010dene poku\u0161aje da se navodno za\u0161tite interesi kulturne ba\u0161tine. Diplomatske inicijative su na\u017ealost pre\u010desto zakasnele, tako da je status srpske kulturne ba\u0161tine izme\u0111u \u010deki\u0107a i nakovnja, zaklju\u010duje dr Jasmina S. \u0106iri\u0107.<\/p>\n\n\n\n

\"Ostecenja-u-crkvi-Uspenja-Bogorodicinog-manastir-Mateic-foto-Jasmina-S-Ciric-1.jpg\"<\/a>
Izgled freske Loza Nemanji\u0107a na severnoj srani zapadnog zida hrama, stanje enterijera hrama, 2012.godine, foto Jasmina S. \u0106iri\u0107<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Preimenovali imena srpskih svetitelja<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

-Svedoci smo da je \u010dak i pro\u0161le godine preduzeta izmena natpisa uz likove srpskih srednjovekovnih vladara<\/a> u crkvi Svetog Joakima Osogovskog<\/strong>. Podseti\u0107u, na ulazu u manastirski hram, na ju\u017enom i severnom zidu umesto originalnih natpisa iznad likova svetitelja Sv. Car Uro\u0161, Sv. Car Lazar, Sv. Kralj Milutin, Sv. Stefan De\u010danski, Sv. Nikodim \u2013 arhiepiskop srpski i Sv. Stefan Prvoven\u010dani preslikani su novi natpisi: Sv. Car Vladimir Kievski, Sv. Car Jovan Milostivi, Sv. Car Konstantin Veliki, Sv. Ni\u0107ifor Foka, Sv. Konstantin Kavasila, arhiepiskop ohridski i Sv. Car Justinijan Prvi.  Veoma je va\u017eno pomenuti da je navedena izmena natpisa sprovedena bez dozvole Uprave za za\u0161titu kulturnog nasle\u0111a Ministarstva kulture Republike Severne Makedonije.  Ovo je samo pokazatelj koliko nas istina mora \u010duvati od neistina!<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Tako je u popularnoj kulturi marginalizovan pomen imena kralja Milutina i kraljice Simonide u poznatom i toliko puta publikovanom natpisu nad portalom crkve Sv. \u0110or\u0111a u Starom Nagori\u010dinu. Kao posledica delovanja egzarhata, pre gotovo jednog veka tragalo se za zemnim ostacima Mihaila \u0160i\u0161mana u pomenutom Hramu. Politika zaboravljanja rezultovala je i gubicima memorije koja se vezuje za ime Stefana De\u010danskog koji se uo\u010di bitke sa bugarskim carem Mihailom \u0160i\u0161manom 1330. godine molio ispred ikone Sv. \u0110or\u0111a Pobedonosca na severnoj strani ikonostasa ovog hrama.<\/p>\n\n\n\n

Naime, De\u010danski je odlaze\u0107i u boj sa Bugarima zajedno sa svojom vlastelom najpre posetio zadu\u017ebinu njegovog oca crkvu Svetog \u0110or\u0111a Pobedonosca u Staro Nagori\u010dane u kojoj se zavetovao svetitelju svetom ratniku, a posle toga se pomolio i u kultnom mestu Svetog Joakima Sarandapovskog. Iako na slavnu pro\u0161lost srpskog srednjovekovnog dru\u0161tva, vladara i velmo\u017ea, podse\u0107aju hramovi koji se u ve\u0107oj ili manjoj meri mogu dodati listi ugro\u017eenih spomenika od izuzetnog nacionalnog zna\u010daja, svedoci smo da se u modernoj istoriografiji hramovi skopske Svete Gore neretko pominju jedino kao spomenici od univerzalnog zna\u010daja, podse\u0107a dr Jasmina S. \u0106iri\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Oslobo\u0111enje Ju\u017ene Srbije<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

-Dakle, suo\u010davamo se sa okolno\u0161\u0107u da od ustanovljenja 1870. do danas Bugarska egzarhijska crkvena organizacija nastoji na procesu koji se u istorijskoj nauci naziva damnatio memoriae<\/em>. Ta\u010dnije, izuzev problema sa albanskim ekstremistima \u0161to je problem za sebe, suo\u010davamo se vi\u0161e od jednog veka sa \u010dinjenicom da se tendenciozno bri\u0161e srpsko nasle\u0111e, istinita pro\u0161lost hramova, bri\u0161e se slavljenje krsne slave kao srpskog obi\u010daja. Posebno bih istakla brisanje po\u0161tovanja srpskih svetitelja, me\u0111u kojima naro\u010dito dominira brisanje se\u0107anja na Svetog kralja Stefana De\u010danskog.<\/p>\n\n\n\n

\u010citav poduhvat motivisan je duhom stare egzarhijske teze o etni\u010dki bugarskom karakteru ne samo dana\u0161nje Republike Severne Makedonije nego i pojedinih oblasti Srbije, \u010dak i Gr\u010dke. Naro\u010dito, kultura zaborava, doprinela je okolnosti i zaboravljanju oslobo\u0111enja Ju\u017ene Srbije<\/strong>. Podseti\u0107u, da ne bi bilo zabune, pod Ju\u017enom Srbijom, podrazumevaju se predeli koji su posle balkanskih ratova oslobo\u0111eni od petovekovnog Otomanskog ropstva i Londonskim i Bukure\u0161kim ugovorom, 1913. godine, prisajedinjeni Kraljevini Srbiji i Kraljevini Crnoj Gori. O osloba\u0111anju ove teritorije svedo\u010de brojni izvori, fotografije. Fotografska gra\u0111a ujedno svedo\u010di o stanju ovih crkava. S tim u vezi, zadovoljstvo mi je da, u svojstvu recenzenta, najavim da je u pripremi reprint knjige Spomenica 25 godina od oslobo\u0111enja Ju\u017ene Srbije. <\/em>U predgovoru knjige navedeno je da je Ju\u017ena Srbija kolevka na\u0161e duhovnosti iz vremena Nemanji\u0107a, da je puna spomenika i razli\u010ditih tragova srpskog identiteta o kojem \u0107e Va\u0161i \u010ditaoci imati prilike da se uvere.<\/p>\n\n\n\n

\"Vreme-1.novembar-1926.godine-strana-3.-scaled.jpg\"<\/a><\/figure>\n\n\n\n

Dramati\u010dno stanje u Matei\u010du<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Naposletku valja re\u0107i da je najdramati\u010dnije stanje u crkvi u Matei\u010du<\/strong>. U selu Matei\u010d (Op\u0161tina Lipkovo) na padini Skopske Crne Gore, terra sacra<\/em> Nemanji\u0107a, nalazi se manastir sa crkvom posve\u0107enom Uspenju Bogorodice. To je vrlo verovatno crkva Bogorodice Crnogorske koja se pominje u hrisovulji kralja Milutina darovanoj Sv. \u0110or\u0111u Gorgu 1300. godine. Prema biografiji cara Uro\u0161a IV koju je napisao patrijarh Pajsije, na njenom mestu je car Du\u0161an zapo\u010deo izgradnju hrama Uspenja, koji je zavr\u0161ila carica Jelena sa Uro\u0161em. Manastir je u XV veku postao izuzetno zna\u010dajan kulturni centar, posebno jer je u njemu \u017eiveo Isaija Srbin, srpski kompozitor, poznati himnograf koji je napisao i kompoziciju ,,Polijelej Servikos\u201c.<\/p>\n\n\n\n

Zadu\u017ebina carice Jelene i cara Uro\u0161a IV, manastir Uspenja presvete Bogorodice u selu Matej\u010de<\/strong>, tokom ratnih sukoba izme\u0111u regularnih vojno policijskih snaga vlade u Skoplju i paravojnih grupacija pobunjenih ekstremista Albanaca 2001., pretvoren je u teroristi\u010dki \u0161tab i lokaciju za pohranjivanje arsenala albanskog naoru\u017eanja. U tom periodu u oru\u017eanim sukobima razru\u0161en je i manastirski konak koji je godinama ranije slu\u017eio kao de\u010dje odmarali\u0161te. Devastirani su i delovi crkve, o\u0161te\u0107ene freske, \u010dak je prekopavan i pod u oltarskom delu. U hramu su albanski teroristi mu\u010dili i maltretirali deo lokalnog pravoslavnog srpskog \u017eivlja iz Matej\u010da, koje je danas etni\u010dki u potpunosti o\u010di\u0161\u0107eno od pravoslavnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

\"Ostecenja-u-crkvi-Uspenja-Bogorodicinog-manastir-Mateic-foto-Jasmina-S-Ciric-2.jpg\"<\/a>
O\u0161te\u0107enja u crkvi Uspenja Bogorodi\u010dinog, manastir Matei\u010d, foto Jasmina S. \u0106iri\u0107
snimak<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Reagovalo se pre\u0107utno<\/strong><\/h3>\n\n\n\n

Od  2001. godine na situaciju u manastiru Matei\u010d reagovalo se uglavnom pre\u0107utno iako je re\u010d o spomeniku kulture koji je najugro\u017eeniji od svih hramova na teritoriji Republike Severne Makedonije. Razvla\u010denje cigle i drugog gra\u0111evinskog materijala u okvirima manastirske porte se nastavilo, a manastiru koji je sredinom XIV veka u\u017eivao status Vrta Majke Bo\u017eije, oduzet je u potpunosti status Domostroja Spasenja.<\/p>\n\n\n\n

Dvadeset godina posle toga, ostala je samo opustela Crkva, iako je re\u010d o manastiru koji\u00a0 je remek delo Bogom nadahnutog stvarala\u0161tva svojih ktitora, kada su okru\u017eenje tvorevine Bo\u017eije ukrasili jedinstvenom arhitektonskom celinom sazdanom u Njenu slavu.\u00a0 Duboko verujem da je na nama danas da ispravimo vi\u0161edecenijsku nepravdu i manastir ponovo uzdignemo ka nebu Svete Skopske Crne Gore kakvom ju je na\u010dinio jo\u0161 srpski kralj Milutin, upozorava dr Jasmina S. \u0106iri\u0107.<\/p>\n\n\n\n

Izvor: Mediasfera.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić Foto: Hadži Marko Vujičić, Jasmina S. Ćirić, privatna arhiva Na teritoriji sadašnje<\/p>\n","protected":false},"author":47,"featured_media":3960,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[77,498],"tags":[581],"class_list":["post-3959","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura","category-prenosimo","tag-manastiri"],"yoast_head":"\nDr Jasmina \u0106iri\u0107: Tragi\u010dna sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji – Pokreni<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Na teritoriji sada\u0161nje Republike Severne Makedonije ostalo je, posle raspada Jugoslavije i progla\u0161enja Republike Makedonije, preko 50 sa\u010duvanih\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Dr Jasmina \u0106iri\u0107: Tragi\u010dna sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji – Pokreni\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Na teritoriji sada\u0161nje Republike Severne Makedonije ostalo je, posle raspada Jugoslavije i progla\u0161enja Republike Makedonije, preko 50 sa\u010duvanih\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Pokreni\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2021-03-30T21:43:44+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2021-03-30T21:43:46+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Doc.-dr-Jasmina-S.-Ciric-foto-Hadzi-Marko-Vujicic.3-1.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"990\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"656\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Redakcija Pokreni\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Redakcija Pokreni\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"13 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Redakcija Pokreni\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251\"},\"headline\":\"Dr Jasmina \u0106iri\u0107: Tragi\u010dna sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji\",\"datePublished\":\"2021-03-30T21:43:44+00:00\",\"dateModified\":\"2021-03-30T21:43:46+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/\"},\"wordCount\":2569,\"commentCount\":0,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/03\\\/Doc.-dr-Jasmina-S.-Ciric-foto-Hadzi-Marko-Vujicic.3-1.jpg\",\"keywords\":[\"manastiri\"],\"articleSection\":[\"Kultura \u017eivi\",\"Prenosimo\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/\",\"name\":\"Dr Jasmina \u0106iri\u0107: Tragi\u010dna sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji – Pokreni\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/03\\\/Doc.-dr-Jasmina-S.-Ciric-foto-Hadzi-Marko-Vujicic.3-1.jpg\",\"datePublished\":\"2021-03-30T21:43:44+00:00\",\"dateModified\":\"2021-03-30T21:43:46+00:00\",\"description\":\"Na teritoriji sada\u0161nje Republike Severne Makedonije ostalo je, posle raspada Jugoslavije i progla\u0161enja Republike Makedonije, preko 50 sa\u010duvanih\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/03\\\/Doc.-dr-Jasmina-S.-Ciric-foto-Hadzi-Marko-Vujicic.3-1.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/03\\\/Doc.-dr-Jasmina-S.-Ciric-foto-Hadzi-Marko-Vujicic.3-1.jpg\",\"width\":990,\"height\":656},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/03\\\/30\\\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430\",\"item\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Dr Jasmina \u0106iri\u0107: Tragi\u010dna sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/\",\"name\":\"Pokreni\",\"description\":\"Pozitivni primeri i aktuelne teme iz druga\u010dijeg ugla\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#organization\",\"name\":\"Generacija koja mo\u017ee\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/01\\\/Artboard-8@3x.png\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/01\\\/Artboard-8@3x.png\",\"width\":1214,\"height\":330,\"caption\":\"Generacija koja mo\u017ee\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"}},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251\",\"name\":\"Redakcija Pokreni\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Redakcija Pokreni\"},\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/author\\\/redakcija-pokreni\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Dr Jasmina \u0106iri\u0107: Tragi\u010dna sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji – Pokreni","description":"Na teritoriji sada\u0161nje Republike Severne Makedonije ostalo je, posle raspada Jugoslavije i progla\u0161enja Republike Makedonije, preko 50 sa\u010duvanih","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Dr Jasmina \u0106iri\u0107: Tragi\u010dna sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji – Pokreni","og_description":"Na teritoriji sada\u0161nje Republike Severne Makedonije ostalo je, posle raspada Jugoslavije i progla\u0161enja Republike Makedonije, preko 50 sa\u010duvanih","og_url":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/","og_site_name":"Pokreni","article_published_time":"2021-03-30T21:43:44+00:00","article_modified_time":"2021-03-30T21:43:46+00:00","og_image":[{"width":990,"height":656,"url":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Doc.-dr-Jasmina-S.-Ciric-foto-Hadzi-Marko-Vujicic.3-1.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Redakcija Pokreni","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Redakcija Pokreni","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"13 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/"},"author":{"name":"Redakcija Pokreni","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/person\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251"},"headline":"Dr Jasmina \u0106iri\u0107: Tragi\u010dna sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji","datePublished":"2021-03-30T21:43:44+00:00","dateModified":"2021-03-30T21:43:46+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/"},"wordCount":2569,"commentCount":0,"publisher":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Doc.-dr-Jasmina-S.-Ciric-foto-Hadzi-Marko-Vujicic.3-1.jpg","keywords":["manastiri"],"articleSection":["Kultura \u017eivi","Prenosimo"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/","url":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/","name":"Dr Jasmina \u0106iri\u0107: Tragi\u010dna sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji – Pokreni","isPartOf":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Doc.-dr-Jasmina-S.-Ciric-foto-Hadzi-Marko-Vujicic.3-1.jpg","datePublished":"2021-03-30T21:43:44+00:00","dateModified":"2021-03-30T21:43:46+00:00","description":"Na teritoriji sada\u0161nje Republike Severne Makedonije ostalo je, posle raspada Jugoslavije i progla\u0161enja Republike Makedonije, preko 50 sa\u010duvanih","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/#primaryimage","url":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Doc.-dr-Jasmina-S.-Ciric-foto-Hadzi-Marko-Vujicic.3-1.jpg","contentUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Doc.-dr-Jasmina-S.-Ciric-foto-Hadzi-Marko-Vujicic.3-1.jpg","width":990,"height":656},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/03\/30\/dr-jasmina-ciric-tragicna-sudbina-srpskih-hramova-u-severnoj-makedoniji\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430","item":"https:\/\/pokreni.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Dr Jasmina \u0106iri\u0107: Tragi\u010dna sudbina srpskih hramova u Severnoj Makedoniji"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#website","url":"https:\/\/pokreni.rs\/","name":"Pokreni","description":"Pozitivni primeri i aktuelne teme iz druga\u010dijeg ugla","publisher":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/pokreni.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#organization","name":"Generacija koja mo\u017ee","url":"https:\/\/pokreni.rs\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/Artboard-8@3x.png","contentUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/Artboard-8@3x.png","width":1214,"height":330,"caption":"Generacija koja mo\u017ee"},"image":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/logo\/image\/"}},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/person\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251","name":"Redakcija Pokreni","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g","caption":"Redakcija Pokreni"},"url":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/author\/redakcija-pokreni\/"}]}},"amp_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3959","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/47"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=3959"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3959\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":3961,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/3959\/revisions\/3961"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/3960"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=3959"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=3959"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=3959"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}