![\"\"](\"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/rusija-multikulturalizam-1.jpg\")
Ustav Ruske Federacije usvojen 1993. godine, a dopunjen na svenarodnom plebiscitu 2020. godine, zapo\u010dinje ovakvom formulacijom:<\/p>\n\n\n\n
\u201eMi, mnogonacionalni narod Ruske Federacije, objedinjeni zajedni\u010dkom sudbinom na svojoj zemlji, utvr\u0111uju\u0107i prava i slobode \u010doveka, gra\u0111anski mir i sklad, \u0161tite\u0107i dr\u017eavno jedinstvo koje se prote\u017ee kroz istoriju, polaze\u0107i od op\u0161tepriznatih principa ravnopravnosti i samoopredeljenja naroda, po\u0161tuju\u0107i tradicije predaka, koji su nam preneli ljubav i po\u0161tovanje prema Otad\u017ebini, veru u dobro i pravdu, obvnavljaju\u0107i suverenu dr\u017eavnost Rusije i utvr\u0111uju\u0107i nepovredivost njenih demokratskih temelja, sa te\u017enjom da obezbedimo blagostanje i procvat Rusije, polaze\u0107i od odgovornosti za svoju Otad\u017ebinu pred sada\u0161njim i budu\u0107im pokolenjima, sa sve\u0161\u0107u da smo deo svetske zajednice, usvajamo Ustav Ruske Federacije.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Floskula \u201emnogonacionalni narod\u201c u ruskom politi\u010dkom diskursu ne predstavlja slu\u010dajan skup re\u010di niti poku\u0161aj da se Rusija prika\u017ee liberalnijom nego \u0161to jeste.<\/p>\n\n\n\n
Projekat dr\u017eavnog naroda<\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Vladimir Putin, predsednik Rusije, jo\u0161 2016. godine pokrenuo je inicijativu o neophodnosti usvajanja zakona koji bi definisao ustrojstvo krovnog dr\u017eavnog naroda (formalno je pokrenuo tu temu akademik Valerij Aleksandrovi\u010d Ti\u0161kov, a Putin je zvani\u010dno podr\u017eao i promovisao). Njegov predlog bio je da se usvoji zakon o ruskoj dr\u017eavnoj naciji. Ruski jezik poznaje dve forme termina \u201eruski\u201c, koje srpski jezik ne razdvaja, jedna se odnosi na dr\u017eavu i glasi \u201erosijski\u201c, a druga se odnosi na etnos i glasi \u201eruski\u201c. Ideja Vladimira Putina nije bila u tome da asimiluje sve neruske etnose u Ruskoj Federaciji, ve\u0107 da se udare formalni temelji, da se institucionalizuje, pojam dr\u017eavnog naroda.<\/p>\n\n\n\n
Ova inicijativa bila je u potpunosti u skladu sa tekstom, ali i duhom Ustava Ruske Federacije, jer to i jeste su\u0161tina \u201emnogonacionalnog naroda\u201c \u2013 nacija je mnogo, a dr\u017eavni narod je jedan. Po metodologiji popisa u Rusiji iz 2010. godine zvani\u010dno figurira brojka od 194 etnosa koji u njoj \u017eive. Me\u0111u njima je i srpska nacija. Nemogu\u0107e je predstaviti neki socijalni model kojim bi se brojka od 194 etnosa mogla svesti na samo jedan. Jedina alternativa je misliti u drugom pravcu, kako kod 194 etnosa razviti dr\u017eavnu lojalnost koja bi mogla da izdr\u017ei bilo koji unutra\u0161nji politi\u010dki potres ili spoljnu agresiju.<\/p>\n\n\n\n
Teorijsko re\u0161enje bilo bi izgraditi dr\u017eavni narod, unutar koga se ne bri\u0161u etni\u010dke i verske razlike, naprotiv sve posebnosti se po\u0161tuju i neguju, ali se te sve reke identiteta slivaju u jedno veliko rusko dr\u017eavno more. Ovo je mogu\u0107e izvesti jer ruski etnos ima stabilnu ve\u0107inu od 80 odsto od ukupne populacije, a ruski jezik spaja sve razli\u010dite delove Rusije. Pritom je Rusija velika sila i teritorijalno ogromna dr\u017eava sa carskim i sovjetskim periodom dominacije dr\u017eavnog centra.<\/p>\n\n\n\n
Ova inicijativa nai\u0161la je na otpor i bila je odba\u010dena, ili barem ostavljena po strani za neko vreme. Danas, kada se Rusija suo\u010dava sa optu\u017ebama da nije demokratska dr\u017eava zanimljivo je pro\u010ditati da je pre svega nekoliko godina neprikosnoveni ruski lider Vladimir Putin istupio sa strate\u0161ki va\u017enom inicijativom i da je ona posle dru\u0161tvene rasprave odbijena.<\/p>\n\n\n\n
![\"Predsednik](\"https:\/\/standard.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/xCqvPOodOU3AXKSgWKhFrn2aRS0tR7DA.jpg\")
Prvi problem s kojim se susrela ova inicijativa bio je strah kod predstavnika manjinskih etnosa u Rusiji da \u0107e usvajanje jednog takvog zakona imati za cilj asimilaciju manjinskih grupa. Primera radi, jedan od predstavnika Republike Tatarstan, Farid Muhamet\u0161in, izjavio je da \u201egra\u0111anska nacija ne sme da zameni etni\u010dku pripadnost\u201c i podvukao da cilj dr\u017eavne nacionalne politike treba da bude za\u0161tita svih etni\u010dkih i verskih prava gra\u0111ana. Putinova inicijativa protuma\u010dena je kao opasnost po mnogonacionalnost koja vlada u Rusiji.<\/p>\n\n\n\n
Drugi problem bio je u samom osnovnom pojmu inicijative, koji je preimenovao mnogonacionalni narod u \u201erusku dr\u017eavnu naciju\u201c. \u010cim se pokre\u0107e pitanje gra\u0111anske nacije, to automatski zna\u010di da se negira postojanje svih ostalih istorijskih nacija, koje su ve\u0107 formirane. Da jedan Tatarin usvoji model ruske dr\u017eavne nacije, to zna\u010di da on prvo mora da se odrekne pripadnosti tatarskoj naciji, jer jedna individua ne mo\u017ee gajiti pripadnost dvema nacijama istovremeno. Gra\u0111anska nacija se mo\u017ee graditi samo u dr\u017eavama gde proces formiranja ranih nacija nije dovr\u0161en, na primer u postrevolucionarnoj Francuskoj.<\/p>\n\n\n\n
Tre\u0107i problem sveo se na strah ruskih nacionalista da \u0107e ve\u0107inska nacija u Ruskoj Federaciji biti utopljena u jednu novu naciju kojoj se ne\u0107e znati koreni ni tradicije. Predstavnici ruskih Kozaka su u tom pogledu zahtevali da se ruskoj naciji da poseban status kako bi se potvrdio njen su\u0161tinski doprinos ruskoj dr\u017eavotvornosti, dok su predstavnici Ruske pravoslavne crkve izrazili bojazan da bi izgradnja gra\u0111anske nacije odsekla sve one pravoslavne Ruse koji \u017eive van granica Ruske Federacije. Odista, da li bi Rus iz Rusije koji menja svoju nacionalnu pripadnost za gra\u0111ansku mogao biti smatran pripadnikom iste nacije sa Rusom iz Estonije, koji budu\u0107i da \u017eivi u granicama druge dr\u017eave ne mo\u017ee prihvatiti model ruske dr\u017eavne nacije?<\/p>\n\n\n\n
Svi poku\u0161aji da se pravno defini\u0161e neki krovni dr\u017eavni identitet u okviru Ruske Federacije za sada nisu urodili plodom, a izmenama Ustava na\u010dinjen je korak prema poziciji ruskih nacionalista jer su uba\u010dene formulacije o \u201eruskom jeziku kao jeziku dr\u017eavotvornog naroda\u201c, premda se nije odustalo od ideje mnogonacionalnog naroda jer u istoj izmeni stoji i formulacija o \u201emnogonacionalnom savezu ravnopravnih naroda Ruske Federacije\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Izgleda da je termin mnogonacionalni narod najsupe\u0161nje re\u0161enje koje je dosad predlo\u017eeno, iako poti\u010de iz perioda politi\u010dkog i ekonomskog haosa koji je usledio nakon dekonstrukcije Sovjetskog Saveza.<\/p>\n\n\n\n
Razlike izme\u0111u modela<\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Dr\u017eave \u010dlanice Evropske unije, kao i Ruska Federacija suo\u010davaju se sa dva problema \u2013 prvi se ti\u010de tradicionalnih separatisti\u010dkih tendencija manjinskih etnosa, drugi se bavi na\u010dinima uklju\u010divanja migranata u dru\u0161tvo.<\/p>\n\n\n\n
U savremenom svetu vi\u0161e nije prihvatljivo govoriti o asimilaciji, ve\u0107 o uklju\u010divanju u dru\u0161tvo, \u0161to nije samo proizvod promene svesti gra\u0111ana da nijedna politi\u010dka institucija nema prava da name\u0107e identitete slobodnim pojedincima, ve\u0107 i zbog toga \u0161to savremeni migracioni tokovi ozna\u010davaju preseljenje ljudi razli\u010dite rasne, etni\u010dke i verske pripadnosti. Kako je mogu\u0107e od migranta Uzbeka napraviti etni\u010dkog Rusa, te dve individue se razlikuju po spoljnom izgledu (fenotipski), po etni\u010dkoj, kulturnoj i verskoj pripadnosti. Kako je mogu\u0107e od migranta Tur\u010dina napraviti etni\u010dkog Nemca? Stoga je asimilacija nemogu\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
Po prvom pitanju \u2013 borbe protiv etni\u010dkog separatizma \u2013 evropske dr\u017eave imaju razli\u010dita re\u0161enja. Postoji francuski model centralizacije i nedopu\u0161tanja etni\u010dkim manjinama da zadobiju bilo kakvu vrstu politi\u010dko-teritorijalne autonomije. Francuska je predstavnik puta gra\u0111anske nacije u skladu sa kojim su vekovima negirane razne etni\u010dke grupe koje su na tom prostoru tradicionalno \u017eivele, kao \u0161to su: Bretonci, Korzikanci, alzaski Nemci, Baski. Francuski model gra\u0111anske nacije trpi krah usred doseljavanja afri\u010dkih migranata koji se po objektivnim faktorima suvi\u0161e razlikuju od evropskih Francuza da bi mogli postati deo jedne iste nacije.<\/p>\n\n\n\n
![\"Gra\u0111ani](\"https:\/\/standard.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/eFuxoEQwiDVvSiihcYOcRVKYOc7JjIY6yGlm-I-fGQ.jpg\")
Drugi model je sli\u010dan ruskom, i pretpostavlja neki oblik teritorijalne autonomije, bilo da se radi o \u0161panskim regionima, Ju\u017enom Tirolu ili Olandskim Ostrvima. Zanimljivo je da Rusija zapravo predstavlja me\u0161avinu ovih dveju evropskih modela \u2013 sa jedne strane ona nastoji da izgradi krovni dr\u017eavni narod, kao u Francuskoj, ali sa druge pru\u017ea etni\u010dku autonomiju uticajnim manjinama.<\/p>\n\n\n\n
Kod pristupa uklju\u010divanju migranata u dru\u0161tvo Rusija i zapadnoevropske dr\u017eave bitno se razlikuju na osnovu kojih vrednosti to uklju\u010divanje treba da te\u010de. Zapadnoevropske dr\u017eave predstavljaju migrantima iz Afrike i Azije, uglavnom islamske veroispovesti, model neoliberalnih vrednosti koji oni treba da prihvate kako bi postali deo evropskog dru\u0161tva. Korpus neoliberalnih vrednosti bazira se na dominaciji korporativnog kapitalizma i klasne razdvojenosti sa jedne strane, i toleratnosti prema svim vrstama manjina, uklju\u010duju\u0107i seksualne i mnogorodne, sa druge strane.<\/p>\n\n\n\n
Ne samo da su ove moralne vrednosti u sukobu sa islamom, koji je vera koja se striktno bazira na kanonima i pot\u010dinjavanju njima, ve\u0107 i ultrakapitalisti\u010dka komponenta neoliberalne ideologije osigurava ve\u010dnu getoizaciju migranata u zapadnoj Evropi. Migranti u ovom delu sveta tako nemaju nikakav podsticaj da se uklju\u010de u dru\u0161tvo i ostaju u svojim izdvojenim sredinama.<\/p>\n\n\n\n
Rusija nudi uklju\u010divanje u svoje dru\u0161tvo migrantima iz centralne Azije na osnovu tradicionalnih vrednosti koje su zajedni\u010dke svim hri\u0161\u0107anskim i islamskim konfesijama. Rusija tako\u0111e raspola\u017ee institucijama kao \u0161to su Islamske zajednice preko kojih poku\u0161ava da uklju\u010di migrante u dru\u0161tvo, jer islam je bio sastavni deo Ruske Carevine i Sovjetskog Saveza, dok se u savremenoj Evropi ova vera pojavljuje tek sa masovnim migracijama sa drugih kontinenata. Rusija je u prednosti nad Evropom po ovom pitanju i zbog toga \u0161to migranti iz srednje Azije ve\u0107inski ne odlaze u Rusiju za stalno, ve\u0107 na privremeni rad, dok ve\u0107ina migranata iz Afrike i Azije \u017eeli da se trajno nastani u dr\u017eavama zapadne Evrope.<\/p>\n\n\n\n
Po\u0161to je Rusija postkomunisti\u010dka dr\u017eava u kojoj su klasne razlike bile gotovo iznivelisane do devedesetih godina, \u0161to zna\u010di da ljudi razli\u010ditih klasa \u017eive u istim gradskim kvartovima, nastanak getoa za migrante je gotovo isklju\u010den. Migranti iz centralne Azije privremeno iznajmljuju stanove u razli\u010ditim \u010detvrtima ruskih megalopolisa i ne naseljavaju \u010ditave kvartove.<\/p>\n\n\n\n
Getoizacija migranata uti\u010de i na etni\u010dki sastav odeljenja u \u0161kolama, \u0161to je jedna od najva\u017enijih stepenica za uklju\u010divanje u dru\u0161tvo. Na Zapadu, paralelno sa stvaranjem migrantskih getoa idu i \u0161kole koje se sastoje skoro isklju\u010divo od dece migranata. U Rusiji ne samo da nema getoa, ve\u0107 se dr\u017eava stara da etni\u010dki sastav \u0161kolskih odeljenja ne bude takav da u njima dominiraju deca migranata, jer im se tako smanjuju \u0161anse za uklju\u010divanje u dru\u0161tvo. O ovome je li\u010dno govorio Vladimir Putin 30. marta teku\u0107e godine.<\/p>\n\n\n\n
Rusija je usmerena i ka uklju\u010divanju migranata koji \u017eele da se trajno nastane, i prema uklju\u010divanju tradicionalnih manjinskih etnosa u jedan mnogonacionalni dr\u017eavni narod i za to ima bolje izglede od zapadnih dr\u017eava, koje negiraju bazi\u010dne vrednosti sopstvene migrantske populacije u korist neoliberalne ideologije.<\/p>\n\n\n\n
Model asimetri\u010dne federacije<\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n
Temelj savremene ruske dr\u017eavnosti po\u010diva na saradnji izme\u0111u razli\u010ditih etnosa i religija, od kojih su mnogi politi\u010dki ocrtani u vidu etni\u010dkih republika, koje ulaze u sastav Ruske Federacije. Tu je ruski Ustav tako\u0111e eksplicitan, pa u prvoj glavi u ta\u010dki tre\u0107oj stoji: \u201eNosilac suvereniteta i jedini izvor vlasti u Ruskoj Federaciji je mnogonacionalni narod\u201c. Ruska Federacija sadr\u017ei 22 etni\u010dke republike, jednu etni\u010dku autonomnu oblast i \u010detiri etni\u010dka autonomna okruga (regiona). Ostatak Rusije administrativno je podeljen na 46 oblasti, devet krajeva (regiona) i tri grada od posebnog zna\u010daja (Moskva, Sankt Peterburg, Sevastopolj).<\/p>\n\n\n\n
Vidimo da se model ruske federativnosti bazira na etni\u010dkoj pripadnosti \u2013 ruski etnos nema nikakve posebno izdvojene teritorijalne celine, dok manjinski etnosi imaju to pravo. Republike predstavljaju nacionalno-dr\u017eavnu tvorevinu, dok autonomni okruzi i oblasti \u010dine nacionalno-teritorijalnu tvorevinu. U Ustavu Ruske Federacije, glava prva \u010dlan peti, republike se defini\u0161u kao: \u201eRepublika (dr\u017eava) ima svoj ustav i zakonodavstvo.\u201c<\/p>\n\n\n\n
![\"Ustav](\"https:\/\/standard.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/5566641.jpg\")
Iako Ustav Ruske Federacije u op\u0161tim crtama prihvata na\u010delo samoopredeljenja, a republike u svom sastavu defini\u0161e jo\u0161 i kao dr\u017eave, nema razra\u0111enog mehanizma za istupanje republi\u010dkih subjekata iz sastava Rusije. \u0160tavi\u0161e, u Ustavu RF eksplicitno je navedno da: \u201eRuska Federacija obezbe\u0111uje celovitost i neprikosnovenost svoje teritorije.\u201c Fakti\u010dki, ruski Ustav ostavlja teorijsku mogu\u0107nost raspada Ruske Federacije kroz prihvatanje dr\u017eavnosti svojih republika i na\u010delnog slaganja sa samoopredeljenjem, ali sa druge strane jasno daje pravo dr\u017eavi da se bori protiv svake vrste secesionizma u cilju za\u0161tite sopstvene teritorijalne celovitosti.<\/p>\n\n\n\n
Pored etni\u010dkog principa na kojem se bazira tipologija ruskog modela asimetri\u010dne federacije, postoji jo\u0161 i administrativni princip. Samo republike imaju pravo na svoj sopstveni ustav, koji ne sme da bude u koliziji sa Ustavom Ruske Federacije, a tako\u0111e i pravo na utvr\u0111ivanje dr\u017eavnog jezika mimo ruskog na svojoj teritoriji. Autonomne oblasti i autonomni okruzi imaju pravo da donose zakone, ali ne i ustav (konstituciju), a nemaju ni status dr\u017eave, kakav imaju republike. Primera radi, Republika Tatarstan, koja predstavlja tatarski etnos predominantno islamske vere, utvrdila je tatarski jezik kao dr\u017eavni u svojoj republici paralelno sa ruskim, dok Hanti-Mansijski Autonomni Okrug nema pravo da tako ne\u0161to uradi i proglasi jezik manjinskih naroda Hanti i Mansi zvani\u010dnim.<\/p>\n\n\n\n
Ipak, autonomni okruzi mogu da usvoje zakonske akte koji reguli\u0161u za\u0161titu manjinskih jezika od odumiranja i da im pru\u017ee podr\u0161ku u vidu predavanja takvih jezika u osnovnim ili srednjim \u0161kolama, ali ne mogu da proglase manjinske jezike zvani\u010dnim jezicima administracije. Ovakav disparitet proisti\u010de iz prakti\u010dnih demografskih razloga, jer nisu svi tradicionalni etnosi u Ruskoj Federaciji jednako brojni, pa samim tim ni jednako politi\u010dki uticajni. U politi\u010dkoj praksi Ruske Federacije ruske oblasti, krajevi i gradovi sa posebnim statusom ne razlikuju se u administrativno-funkcionalnom smislu od autonomnih okruga i oblasti, dok etni\u010dke republike imaju vi\u0161i stepen autonomije od svih pobrojanih tipova subjekata Ruske Federacije.<\/p>\n\n\n\n
Asimetri\u010dnost Ruske Federacije mnogostruko uslo\u017enjava upravljanje ovom teritorijalno najve\u0107om dr\u017eavom na svetu. Svaki dodatni e\u0161elon \u010dinovnika ne samo da predstavlja dodatni tro\u0161ak za gra\u0111ane Rusije, ve\u0107 i jo\u0161 jedno popri\u0161te politi\u010dkih borbi unutar samih republika, kao i potencijalnu polugu uticaja na centralnu vlast, koja je prinu\u0111ena da vodi neprestane pregovore sa republi\u010dkim elitama. Slo\u017eenosti pri ispunjavanju op\u0161tenacionalnih strategija od pitanja koje se ti\u010du politike, pa do infrastrukturnih projekata ote\u017eano je samim postojanjem nekoliko birokratskih nivoa.<\/p>\n\n\n\n
Sve dok je Ruska Federacija stabilna, to jest dok u centru vlasti u Moskvi nema nikakvih previranja, pobrojani problemi ostaju ispod povr\u0161ine, ali u hipoteti\u010dkoj situaciji slabljenja centra nemogu\u0107e je isklju\u010diti mogu\u0107nost da republike tra\u017ee jo\u0161 ve\u0107u autonomiju za sebe, a neke bi mogle i da se okrenu separatizmu. Ovakav scenario je ve\u0107 vi\u0111en devedesetih godina pro\u0161log veka. Centar vlasti bio je slab i tokom perioda kada su tekli procesi dekonstrukcije Sovjetskog Saveza sa vrha potpisan je sporazum izme\u0111u centralnih vlasti u Moskvi i budu\u0107ih republika Ruske Federacije pod nazivom \u201eFederativni sporazum\u201c. Tim aktom je centralna vlast u zamenu za podr\u0161ku lokalnih elita predala deo svojih nadle\u017enosti republikama, koje za vreme postojanja Rusije u sastavu SSSR-a nisu imale tolika prava.<\/p>\n\n\n\n
Pored potencijalne opasnosti po teritorijalni integritet Ruske Federacije, postojanje etni\u010dkih politi\u010dkih tvorevina podriva temelje ruske strategije multikulturalizma koja se bazira na mnogonacionalnom narodu. Puko postojanje etni\u010dkih republika podcrtava va\u017enost etnosa i negira projekat izgradnje jedinstvenog dr\u017eavnog naroda. Me\u0111utim, ovakvo stanje je u datoj istorijskoj etapi nemogu\u0107e promeniti ili preokrenuti, jer bi poku\u0161aj ukidanja etni\u010dkih republika rezultovao radikalizacijom manjinskih naroda u Ruskoj Federaciji.<\/p>\n\n\n\n Ovaj princip se u teoriji racionalnog izbora naziva \u201eputna zavisnost\u201c (Path dependency) \u2013 kada se jednom trasira odre\u0111eni put institucionalnog razvoja, tro\u0161kovi da se sa njega si\u0111e rastu sa protokom vremena. Slo\u017eene politi\u010dke sisteme nije mogu\u0107e su\u0161tinski izmeniti jednim potezom pera. Ne preostaje ni\u0161ta drugo osim da centralne vlasti u Moskvi nastave poku\u0161aje izgradnje dr\u017eavnog naroda mimo svih postoje\u0107ih prepreka, ali sa umanjenim izgledima za uspeh.<\/p>\n\n\n\n Aleksandar \u0110oki\u0107 je asistent katedre za uporednu politiku Ruskog univerziteta prijateljstva naroda (RUDN) u Moskvi<\/em><\/p>\n\n\n\n Naslovna fotografija: \u00a9 Sputnik <\/a>\/ Aleksandr Polegenjko<\/em><\/p>\n\n\n\n![\"\"](\"https:\/\/standard.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/05\/Tatarstan_flag_Kazan.jpg\")