{"id":4724,"date":"2021-06-15T11:11:34","date_gmt":"2021-06-15T09:11:34","guid":{"rendered":"https:\/\/pokreni.rs\/?p=4724"},"modified":"2021-06-15T12:29:49","modified_gmt":"2021-06-15T10:29:49","slug":"intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/","title":{"rendered":"INTERVJU Nenad Gruji\u010di\u0107: „Krajina je dala vrhunske srpske pesnike, pisce i slikare, sve do – Nikole Tesle“"},"content":{"rendered":"\n

Kao \u0161to je flamenko prepoznatljiv za ju\u017eni, andaluzijski deo \u0160panije, tako je ojka\u010da najprepoznatljivi kulturolo\u0161ki amblem Srba Dinaraca-Kraji\u0161nika, koji su\u0161tastveno pokazuje i dokazuje identitet i kontinuitet ovog krila srpskog naroda, ka\u017ee u razgovoru za „Blic nedelje<\/strong><\/em><\/a>“ Nenad Gruji\u010di\u0107, direktor „Brankovog kola“, pesnik, esejista, lingvista i teoreti\u010dar.<\/p>\n\n\n\n

A najdirektniji povod za razgovor sa Gruji\u010di\u0107em je odbijanje komisije Ministarstva kulture Republike Srbije da finansira \u0161tampanje antologije kraji\u0161kih ljubavnih ojka\u010da „No\u0107u diku ljubim u \u0161ljiviku“. Za\u0161to ojka\u010da nikako da stekne legitiman status u srpskoj kulturi, za\u0161to je jedva i na mala vrata upisana u na\u0161 nacionalni registar kulturnog nasle\u0111a, za\u0161to smo olako pre\u0161li preko toga da je Hrvatska pri Unesku prijavi kao svoj „proizvod“, ali i o drugim temama iz knji\u017eevnog i dru\u0161tvenog \u017eivota razgovarali smo sa Gruji\u010di\u0107em.<\/p>\n\n\n\n

\"\"
Nenad Gruji\u010di\u0107, privatna arhiva<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n

Da nije bilo va\u0161e inicijative i upornosti, ojka\u010da ne bi bila upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a Srbije?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Nakon niza proceduralnih stepenica, s prole\u0107a 2012. godine pozvan sam u Ministarstvo kulture Republike Srbije. U prostorijama Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasle\u0111e Srbije do\u010dekalo me je desetak sagovornika, mahom etnomuzikolaga i etnologa, nijednog knji\u017eevnika i filologa. Hteli su da me ubede da odustanem od nominovanja ojka\u010de. \u010cak mi je pred svima Dimitrije O. Golemovi\u0107 rekao: „Za\u0161to da u Nacionalni registar Srbije upisujemo ono \u0161to nije nastalo u Srbiji?“ Setih se jedne ojka\u010de: „Oko kola stoje advokati,\/ ne daju mi pjesmu zapjevati.“ To \u0161to je Golemovi\u0107 rekao bila je zastra\u0161uju\u0107a i pora\u017eavaju\u0107a izjava i to izjava u Ministarstvu kulture Republike Srbije, izjava tzv. eksperta koji, gle \u010duda, godinama je predavao etnomuzikologiju i na Muzi\u010dkoj akademiji u Banjaluci. Odgovorih mu pred svima: „Zna\u010di li to da prognani Srbin Kraji\u0161nik u Srbiji s porodicom ne mo\u017ee zasnovati svoj novi \u017eivot, zaposliti se i biti gra\u0111anin ove dr\u017eave?“ Za\u0107utao je i ubrzo napustio skup, a ojka\u010da je upisana u Nacionalni registar nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a Srbije.<\/p>\n\n\n\n

Ako se \u0160vajcarci ne stide svog jodlovanja, za\u0161to se mi, izgleda, stidimo ojkanja, to jest ojka\u010de i be\u0107arca?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Kad sletite u \u017denevu, na aerodromu vas do\u010deka staro jodlovanje (fenomenolo\u0161ki sli\u010dno na\u0161em ojkanju) kao duhovni amblem njihovog identiteta. Mi ponekad posedujemo snobovske postupke i reakcije, pona\u0161amo se kao malogra\u0111ani. Me\u0111utim, neobave\u0161tenost je osnovni na\u0161 problem, obrazovni sistem ne uklju\u010duje vekovnu dubinu srpskog kontinuiteta i identiteta. To treba promeniti. Evo jedne stare ojka\u010de da nas podu\u010di: „Oj, Srbine, lijepo ti je ime,\/ al’ se ne zna\u0161 ponositi njime.“<\/p>\n\n\n\n

Knji\u017eevnik An\u0111elko Anu\u0161i\u0107, pored ostalog i autor antologije srpskih narodnih pesama u Hrvatskoj, rekao je povodom odluke da Ministarstvo ne podr\u017ei va\u0161u antologiju ojka\u010da da je to nedopustivo i uvredljivo s obzirom na va\u0161 opus i ugled u knji\u017eevnom svetu?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Ministarka Maja Gojkovi\u0107 je tu nedu\u017ena, \u010dak i neupu\u0107ena u problem. Me\u0111utim, ona je ministar kulture i informisanja Republike Srbije. Od izbora najbli\u017eih saradnika, u ovom slu\u010daju i \u010dlanova komisija, zavisi njena pozicija. Uz puno po\u0161tovanje prema njenoj li\u010dnosti i iskustvu, ona ipak ne poznaje dovoljno lavirinte knji\u017eevnog \u017eivota. Zanos nije dovoljan, potrebno je imati svest o emociji, kako re\u010de Branko Miljkovi\u0107, defini\u0161u\u0107i na\u010din nastajanja i do\u017eivljaja poezije, ili umetnosti uop\u0161te, naspram \u017eivota. Ministarku po\u010dinje da zatrpava lavina neodgovornih i sebi\u010dnih postupaka njenih pomo\u0107nika i saradnika, problemati\u010dnih \u010dlanova raznih komisija (jedna je tako\u0111e odbila \u010dak tri predloga za negovanje i o\u010duvanje srpske kraji\u0161ke ba\u0161tine). Sebi\u010dni interesi i prepotencija nekih od njenih izabranih saradnika ve\u0107 su isplivali na povr\u0161inu i ugro\u017eavaju njen ugled. Kornelije Kova\u010d mi je pri\u010dao kako je jedan politikantski me\u0161etar, neostvareni umetnik, posle 2000. godine tra\u017eio od njega da prihvati poziciju ministra kulture, a da \u0107e on kao njegov zamenik iz senke vu\u0107i poteze. Kornelije je to odbio.<\/p>\n\n\n\n

\"\"\/
FOTO: DEJAN BO\u017dI\u0106 \/ RAS SRBIJA<\/em><\/figcaption><\/figure><\/div>\n\n\n\n

Komisiju Ministarstva za izdava\u010dku delatnost \u2013 kapitalna dela, sa\u010dinjavaju Selimir Radulovi\u0107 (predsednik), Enes Halilovi\u0107 i Milan Bjelogrli\u0107…<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Da ne bude zabune, rukopis antologije kraji\u0161kih ljubavnih ojka\u010da „No\u0107u diku ljubim u \u0161ljiviku“ na konkursu Ministarstva kulture eliminisao je umi\u0161ljeni i gordi predsednik komisije Selimir Radulovi\u0107, farisejski poeta. Ostala dva \u010dlana nisu presudni u tome, osim \u0161to su odigrali ulogu pokornih jaganjaca. A Radulovi\u0107 je, uvaljan u blato datih mu dnevnopoliti\u010dkih privilegija, postao bog i batina u kulturi Vojvodine, ali evo i Srbije. Me\u0111utim, ne mo\u017ee taj teret svako da nosi kroz \u017eivot. On nije umeo da prikrije svoju celo\u017eivotnu zavist prema meni i mojim rezultatima, pa i prema uspesima koje sam postigao sa kraji\u0161kom ojka\u010dom. Nije mogao dozvoliti da se pojavi novo, popularno izdanje u velikom tira\u017eu, za narod. Ovo je njegov tre\u0107i javni nasrtaj na mene. On je uveren da ga politi\u010dari \u0161tite, dok mene u ovom slu\u010daju, \u0161tite hiljade obi\u010dnih Kraji\u0161nika, izbeglica i prognanika. Nisam ja tu vi\u0161e bitan, ni sama knjiga \u010dak, on je ponizio i povredio milionsku srpsku kraji\u0161ku populaciju u Srbiji, i \u0161ire.<\/p>\n\n\n\n

Upisom ojka\u010de u registar nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a dr\u017eava se obavezala da je \u0161titi.<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Tako je. Ministarstvo kulture je obavezano da materijalno podr\u017ei relevantne projekte u vezi s kraji\u0161kom ojka\u010dom. Jedini sam \u010dovek u Srbiji, a time i u regionu, \u0161to zna\u010di i u svetu, koji se temeljno i relevantno bavio pesni\u010dkim, knji\u017eevnim i kulturolo\u0161kim svojstvima ojka\u010de, dosad nedovoljno otkrivenog i osvetljenog fenomena. Na prvoj promociji knjige „Ojka\u010da“ 1988. godine prisustvovao je i tada\u0161nji predsednik Matice srpske Bo\u0161ko Petrovi\u0107 sa suprugom. Po zavr\u0161etku, pru\u017eio mi je ruku i rekao: „\u010cestitam, Nenade, to je to, uradili ste ne\u0161to \u0161to niko pre vas nije!“<\/p>\n\n\n\n\n\n

Antologija „No\u0107u diku ljubim u \u0161ljiviku“ bi\u0107e sedmo izdanje kraji\u0161kih ojka\u010da.<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Ovaj rukopis je knjiga raspevane du\u0161e srpskih Kraji\u0161nika, koja kroz stradanja i izgibiju, muku i \u010demer, zadr\u017eava snagu da peva, \u010duva i neguje ojka\u010du u novom, izme\u0161tenom geografskom prostoru. Dakle, nije meni predsednik komisije podmetnuo nogu i nije samo mene \u0161utnuo (\u0161to mu je bila namera), ve\u0107 je on to uradio kulturnom nasle\u0111u Srba Kraji\u0161nika poreklom iz Knina i Glamo\u010da, preko Korenice i Vrgin Mosta do Petrinje, Gline i Sanskog Mosta, a danas nastanjenih u Vojvodini, to jest Srbiji. S obzirom na to da on poti\u010de iz Crne Gore, zabio je no\u017e u le\u0111a svojoj bra\u0107i po jeziku, po dinarskoj ijekavici u pevaniji bez premca na Balkanu, koju krasi pesni\u010dka i umetni\u010dka, beskrajna lepota i \u0161irina izraza, tema i motiva. Nikada tu ljagu ne\u0107e mo\u0107i da izbri\u0161e sa svoga obraza i imena. „Te\u0161ko \u010dasti kad robuje vlasti,\/ tu\u0111oj vlasti u vrijeme propasti.“ Kada se pojavilo prvo izdanje „Ojka\u010de“ (1988), pomenuti Radulovi\u0107 mi je razo\u010darano rekao simpati\u010dnim cetinjskim naglaskom: „\u0160ta \u0107e ti, Grujo, to, taj folklor, ti si intelektualac, ne treba tebi to!“ A kad su po\u010dela da se pojavljuju nova dopunjena izdanja, i dogodio se medijski bum povodom ojka\u010de i mojih odlazaka na teren (snimljene su brojne radio i televizijske emisije), on bi me u nekom svom dru\u0161tvu, na primer s direktorima Naftagasa, glasno predstavljao: „Ovo je Nenad Gruji\u010di\u0107, autor \u010duvene Ojka\u010de!“ Kako vetar duva, tako se taj \u010dovek savija. To je tip re\u010denog fariseja iz knji\u017eevnog \u017eivota (sa politi\u010dkom za\u0161titom kojoj ne smeta amoralni profil), koji se neprijatno ose\u0107a s talentovanim ljudima. On je i moj kolega iz studentskih dana, i znam da je \u010desto zapu\u0161tao knji\u017eevno delanje i posve\u0107ivao se politici i delovanju u ime dr\u017eave, pa se povremeno vra\u0107ao pisanju. U pedeset petoj godini dobio je prvu pesni\u010dku nagradu u \u017eivotu. A znate li ko mu je dodelio tu prvu nagradu? „Brankovo kolo“! Ja sam mu li\u010dno sve\u010dano uru\u010dio „Pe\u010dat varo\u0161i sremskokarlova\u010dke“ 2007. godine. Uzgred, ja ovako bezna\u010dajan ojka\u010dki tip da ka\u017eem i ovo, da sam tu nagradu i Brankovu nagradu Matice srpske dobio kao mladi\u0107 od dvadeset \u010detiri godine. Od dobijanja te prve nagrade, od tada se na\u0161 predsednik komisije ne smiruje. Za desetak godina nanizao je dvadeset nagrada?! Ho\u0107e da nadomesti propu\u0161tene decenije koje su pojeli zrikavci.<\/p>\n\n\n\n

Dobitnik ste mnogih nagrada, sada i priznanja za \u017eivotno delo. To su nagrade sa imenima Vuka Karad\u017ei\u0107a, Ive Andri\u0107a, Milana Raki\u0107a, Petra Ko\u010di\u0107a, Save Mrkalja…<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– U tom grozdu priznanja, za koja ne znam da li sam ih uop\u0161te zaslu\u017eio, nalaze se i imena pet-\u0161est prekodrinskih i prekosavskih kraji\u0161kih pesnika i pisaca (Mrkalj, Ko\u010di\u0107, Pelagi\u0107, Bra\u0107a Mici\u0107, Kulenovi\u0107), \u0161to i u ovoj prilici govori o bogatoj genezi i lepezi duhovne i kulturne ba\u0161tine Srba Kraji\u0161nika. Jedan od Kraji\u0161nika (Branko \u0106opi\u0107) bio je naj\u010ditaniji pisac u prethodnoj velikoj Jugoslaviji. Iz novijeg vremena da pomenem i Daru Sekuli\u0107, Dragana Kolund\u017eiju, Du\u0161ka Trifunovi\u0107a, \u0110uru Damjanovi\u0107a, Kolju Mi\u0107evi\u0107a, Milana Nenadi\u0107a, Ranka Risojevi\u0107a, Milo\u0161a Kordi\u0107a, Ranka Preradovi\u0107a, Stevku Kozi\u0107 Preradovi\u0107, Stevana Tonti\u0107a, Ranka Pavlovi\u0107a, \u0160piru Matijevi\u0107a, Predraga Bjelo\u0161evi\u0107a, Boru Kapetanovi\u0107a, Du\u0161ana Pra\u0107u, Luku \u0160tekovi\u0107a, Mladena Sr\u0111ana Volarevi\u0107a, Zdravka Krstanovi\u0107a, An\u0111elka Anu\u0161i\u0107a, Veljka Stamboliju, Neboj\u0161u Devetaka, Milenu Severovi\u0107, Savu Krnetu, Du\u0161ana Ivani\u0107a, Jovana N. Ivanovi\u0107a, Jelenu Buinac, Slavicu Garonja Radovanac, Nikolu Koricu, Mi\u0107u Jeli\u0107a Grnovi\u0107a, Jagodu Kljai\u0107, Milana Pa\u0111ena, Du\u0161ana \u0110akovi\u0107a i druge, sve do mladih koji pronalaze svoje mesto na knji\u017eevnoj sceni.<\/p>\n\n\n\n

Dodajmo i \u010duvene slikare i vajare, ro\u0111enjem Kraji\u0161nike.<\/strong><\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Oni su balkansko i evropsko \u010dudo: Sreten Stojanovi\u0107 (Prijedor), Jovan Bijeli\u0107 (Bosanski Petrovac), Pero Popovi\u0107 (Prijedor), Simeon Roksandi\u0107 (Majske Poljane kod Gline), Kosta Hakman (Bosanska Krupa), Todor \u0160vraki\u0107 (Prijedor), Nikola Graovac (Vrebac kod Gospi\u0107a), Nikola Ma\u0161i\u0107 (Oto\u010dac), Stojan Aralica (\u0160kare, Oto\u010dac), Milovan Vidak (Sto\u017ei\u0161ta kod Bosanskog Grahova), Lazar Drlja\u010da (Blatna kod Bosanskog Novog), \u0110oko Mazali\u0107 (Kostajnica), Branko Milju\u0161 (Gornja Dragotinja kod Prijedora), Ksenija Divjak (Ivani\u0107 Grad), Zdravko Mandi\u0107 (Strigova, izme\u0111u Prijedora i Bosanske Dubice), Radovan Kragulj (Veliko Palan\u010di\u0161te kod Prijedora), Pero Mandi\u0107 (Zdena kod Sanskog Mosta), Milan Sovilj (Zavolje kod Klju\u010da)… Po nazivima njihovih rodnih mesta, oseti se bogatstvo jezika koji poseduje i ojka\u010da, i iz koje mo\u017ee da se oboga\u0107uje pesni\u010dki vokabular svakog savremenog knji\u017eevnika. A iz Prijedora, gde sam zavr\u0161io osnovnu i srednju \u0161kolu, \u010dak je sedam-osam antologijskih srpskih slikara! Sve ovo govori o verbo-voko-vizuelnoj simbiozi talenata u jednom specifi\u010dnom, kraji\u0161kom podneblju koje obiluje velikim prirodnim lepotama i darovima. Svi su oni u detinjstvu slu\u0161ali i te kako ojka\u010du, i nadahnjivali se rimovanim dvostihovima u \u010dudovitoj pevaniji. I da, povrh svega, ne zaboravimo naj\u010duvenijeg u svetu Srbina Kraji\u0161nika \u2013 Nikolu Teslu!<\/p>\n\n\n\n

Upravo je dopunjen Zakon o Sremskim Karlovcima, i po\u010de\u0107e velika restauracija ovog mesta za koje ste i vi sudbinski vezani.<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Sremski Karlovci su moj \u017eivot. Ceo radni vek provodim u ovom \u010darobnom ambijentu. Kao svoj manifest, mogao bih da usvojim onaj \u010duveni Brankov rimovani desetera\u010dki dvostih: „Oj, Karlovci, mesto moje drago,\/ k’o detence do\u0161ao sam amo“. Zaista je tako, mlad sam, Bo\u017ejom voljom do\u0161ao u Brankove Karlovce, odmah posle zavr\u0161enog fakulteta. Pre tri decenije bio sam prisutan, iz sfere struke, u inicijalnim razgovorima kada je usvajan Zakon o Sremskim Karlovcima. Bio je to veliki entuzijazam, ali je do\u0161ao fatalni rat, i potom neka nova letargija sa povremenim poku\u0161ajima ulep\u0161avanja Karlovaca \u2013 poput Potemkinovog sela. Samo kre\u010denje i pranje fasada, kao da nema trulih temelja i vlage u istorijski va\u017enim gra\u0111evinama i ku\u0107ama iz osamnaestog i devetnaestog, i s po\u010detka dvadesetog veka, koje vidljivo propadaju. Radujem se novoj mogu\u0107nosti potpune restauracije i preporoda Sremskih Karlovaca, na svim nivoima. Spreman sam sa svojim iskustvom li\u010dno da doprinesem kona\u010dnom preporodu Sremskih Karlovaca i kona\u010dnom dovo\u0111enju u red „zlatnog grala“ srpske kulture u ovom delu Evrope. Pritom, ne smemo zaboraviti ni Stra\u017eilovo, na\u0161 Parnas, i ono mora biti ure\u0111eno na svetskom nivou, kao kulturno-turisti\u010dki dijamant.<\/a><\/p>\n\n\n\n

Branko Radi\u010devi\u0107 je naj\u010duveniji Karlov\u010danin, a nije ro\u0111en u Sremskim Karlovcima, ve\u0107 u Slavonskom Brodu?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Jedan od zadataka bi\u0107e da u Slavonskom Brodu vratimo spomenik Branku koji smo podigli 1984. godine, a koji je sru\u0161en 1991. godine pred \u0161kolom i u ulici, koje su nosile Radi\u010devi\u0107evo ime, Ministarstvo kulture i dr\u017eava Srbija moraju u tome pomo\u0107i „Brankovom kolu“. Odnosno, na\u0161u ideju moraju u dogovoru sa dr\u017eavom Hrvatskom podi\u0107i na najvi\u0161i nivo. Ako u Srbiji obnavljamo ku\u0107u bana Josipa Jela\u010di\u0107a u Petrovaradinu, gde je ina\u010de ro\u0111en, pa valjda \u0107e i Hrvatska to isto u\u010diniti za Branka u njegovom rodnom gradu.<\/p>\n\n\n\n

Pomenusmo nagrade, one su \u010desto predmet raznih komentara. Pre skoro \u010detvrt veka pisali ste o tome. Da li si ne\u0161to izmenilo?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Pre \u010detrdeset tri godine, kao student dobio sam pomenutu Brankovu nagradu Matice srpske. Poput d\u00fage posle ki\u0161e, ta me nagrada i danas razne\u017euje i \u010duva od svih potopa. Ali mi ta nevina nagrada nagoni i suze kada vidim da u na\u0161oj najstarijoj kulturnoj i knji\u017eevnoj ustanovi jednu drugu njenu nagradu, sa Zmajevim imenom, primaju rukovode\u0107i, \u010delni ljudi Matice srpske. Ili, kad nagradu „Laza Kosti\u0107“ prima predsednik „Dana Laze Kosti\u0107a“ u Novom Sadu. I to se \u010dini bez imalo skrupula i stida. To je eklatantni sukob interesa. Ali, svako je gazda svojih postupaka i svoga obraza.<\/p>\n\n\n\n

Nedavno u Novom Sadu izbio je skandal i sa nagradom „Miroslav Anti\u0107“ koju je prvo dobila – a potom joj je, prakti\u010dno, oduzeta – pesnikinja Jelena Lengold. Pisali ste o tome u na\u0161em listu.<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Da, pomenuo sam taj neverovatan slu\u010daj koji nikako ne ide u prilog Novom Sadu, pored ostaloga, i kao budu\u0107oj Evropskoj prestonici kulture. Tako vam je to, kada se sitne du\u0161e preterano ugoje jedu\u0107i medikamente za neporecivo poslu\u0161ni\u0161tvo nekoj trenutnoj vlasti. Jedini sam reagovao, na primer, i kada je naprasno, pre skoro dve decenije, uga\u0161en Kulturni dodatak sredom u listu „Dnevnik“. Javio mi se Milan Nenadi\u0107 i \u010destitao. Svi ostali pisci u Novom Sadu i Vojvodini, \u010dak i nekoliko onih \u0161to su ure\u0111ivali Kulturni dodatak u „Dnevniku“, za\u0107utali su kao zaliveni. A taj dodatak je izlazio trideset pet godina i me\u0111u pokreta\u010dima bio je i Miroslav Anti\u0107. I dan-danas taj potrebni dodatak ne izlazi u „Dnevniku“, ali u tom listu se odmah, svaki put, pojavljuje veliki intervju sa pomenutim predsednikom republi\u010dke komisije \u010dim pribavi kakvu novu, ve\u0107 ko zna koju po redu „nagradu“ u jednoj godini. Ako Vojvodina, Novi Sad i list „Dnevnik“ ne pokrenu ponovo Kulturni dodatak sredom, d\u017eaba nam svima Evropska prestonica kulture.<\/p>\n\n\n\n

Jednu od nagrada, onu koja nosi ime Skendera Kulenovi\u0107a dobili ste, izme\u0111u ostalog, i za poemu „Pokrivanje ku\u0107e“, koja predo\u010dava podizanje novog krova uz ritual ojka\u010de.<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Da, ta poema je u stvari lirski oma\u017e mom ocu Dra\u0161ku Gruji\u010di\u0107u, \u010duvenom peva\u010du ojka\u010de i majstoru raznih zanata u Potkozarju. Kao vekovna pevanija sa jakim rimovanim distisima, ojka\u010da je deo svakodnevnog \u017eivota Kraji\u0161nika. Ona poseduje tri bitna elementa: pesni\u010dki, muzi\u010dki i scenski (na primer, staro kozarsko ili krivo banijsko kolo). Ne pojavljuje se samo na narodnim zborovanjima i svakovrsnim sve\u010danostima, ve\u0107 i u obi\u010dnim trenucima kada se du\u0161i pripeva, kada se slu\u010dajno sretnu prija\u0161ini i ro\u0111aci. Ona nije muzejski arhivirana pesma u folkornoj ode\u0107i, pa ponekad na sceni. Ne. Ojka\u010da je sam \u017eivot i neprestano se razvija. Ona obuhvata sve teme iz stvarnosti, ponajvi\u0161e ljubavne, delikatni odnos mu\u0161kog i \u017eenskog principa. „Mene mati nau\u010dila tkati,\/ pa me natra svaku ve\u010de satra.“<\/p>\n\n\n\n

Koje sve delove srpske „dijaspore“ zahvata ojka\u010da i za\u0161to je bitna za kulturni identitet kraji\u0161kih Srba?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– To je geografski prostor negdanje Vojne krajine, dakle, Kordun, Banija i Lika, pa Bosanska krajina i Dalmatinska zagora. U Vojvodini, posle raznih seoba tokom 20. veka, \u017eivi preko milion ljudi sa srpskim kraji\u0161kim poreklom. Zatim u Beogradu i oko njega, tako\u0111e ogroman broj stanovni\u0161ta toga pedigrea, pa u Kragujevcu koji ima veliku kraji\u0161ku enklavu posle „Oluje“. Granica Vojne krajine (Vojna granica) protezala se sve do \u0161ajka\u0161ke oblasti u Vojvodini, pa nastavljala do Temi\u0161vara. Pre tri decenije dobio sam na poklon antologiju „Be\u0107arac“ Srba iz Rumunije, koju su sa\u010dinili Stevan Bugarski i Svetozar Markov. Kraji\u0161nik i \u0161ajka\u0161 zna\u010de isto \u2013 grani\u010dar. Povezuje ih rimovani desetera\u010dki dvostih \u2013 ojka\u010da i be\u0107arac. Evo jednog iz Rumunije: „Lolo moja, brkovi ti plavi\/prst u od\u017eak, pa ih nagaravi“. A, kao \u0161to je na primer flamenko prepoznatljiv za ju\u017eni, andaluzijski deo \u0160panije, ojka\u010da je najprepoznatljivi kulturolo\u0161ki amblem Srba Dinaraca-Kraji\u0161nika, koji pokazuje i dokazuje identitet i kontinuitet ovog krila srpskog naroda. „Oj, ojka\u010do, sa moga Korduna,\/ Vrginmosta, Vojni\u0107a i Slunja.“<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Ojka\u010du je, me\u0111utim, na listu Uneskove ba\u0161tine upisala \u2013 Hrvatska. Niko iz Srbije nije reagovao?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– To se dogodilo u vreme sveop\u0161teg raskorenjivanja srpske kulture i ba\u0161tine, na po\u010detku 21. veka. A Hrvatska se dobro organizovala, agilno postavila prema preuzimanju ba\u0161tine na svojoj teritoriji (ali i okolo), pa je kao ratni plen zgrabila srpsku ojka\u010du (iako je pre rata odmahivala rukom na to) i upisala je na listu Uneska kao ba\u0161tinu \u010dove\u010danstva. Isto je Hrvatska u\u010dinila i sa be\u0107arcem. Na\u0161e stru\u010dne i dr\u017eavne institucije ni\u0161ta nisu u\u010dinile da to zaustave, odnosno da se bar pridru\u017ee zajedni\u010dkom nominovanju ojka\u010de i be\u0107arca na liste Uneska, a potom i prilikom upisa „gluvog kola“ i gange. Na\u0161e institucije sve te elemente nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a, na\u017ealost, nisu ose\u0107ale kao svoje, tu ba\u0161tinu \u0161to je sa kraji\u0161kih predela prognana do\u0161la u Srbiju. „Drino vodo, \u017eubora ti tvoga,\/ nemoj biti me\u0111a roda moga.“<\/p>\n\n\n\n

Ojka\u010da je, uprkos svemu, opstala. Pa i posle „Oluje“.<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Ojka\u010da je najkonkretniji, stalno prisutan \u017eivotvorni element nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a Srba Dinaraca-Kraji\u0161nika u Srbiji: „Jorgovane na Banijoj mojoj,\/ \u0161alji miris izbjeglici svojoj.“ To je najprepoznatljivija mustra kraji\u0161kog nematerijalnog kulturnog nasle\u0111a. Naravno da je ojka\u010da opstala posle „Oluje“, jer tek ta katastrofa inspirisala Kraji\u0161nike da vaspostave novu psiholo\u0161ku poziciju u \u017eivotu, da do\u017eive katarzi\u010dnu metamorfozu u novim okolnostima. To je u stvari bila egzistencijalna prilika za osvajanjem novog oblika slobode, pobede i vaskrsnu\u0107a.<\/p>\n\n\n\n

Panonsko i dinarsko<\/h2>\n\n\n\n

I vi ste odrasli u Krajini, u Prijedoru, tu ste \u017eiveli od svoje \u0161este do devetnaeste godine? Kako ste ponovo do\u0161li u Vojvodinu i kako ste se probijali kroz \u017eivot?<\/strong><\/h3>\n\n\n\n
\n\n\n\n

– Krupne selidbe obele\u017eile su moj rani \u017eivot. Ro\u0111en sam u Pan\u010devu, \u017eiveo u \u0160ajka\u0161u, s porodicom preselio u Potkozarje, pa onda \u010dudom (kasnio na prijemni u Sarajevo) opet u Vojvodinu, u Novi Sad, na studije, i zaposlio se u Sremskim Karlovcima. Spoj panonskog i dinarskog \u2013 velika je to prednost u \u017eivotu. Za Beograd sam vezan prvim svojim objavljenim knjigama i brojnim potonjim, na\u0161a prestonica me je izbacila u orbitu kao pesnika i stvarala\u010dki joj pripadam i danas. Rade\u0107i u „Brankovom kolu“, odbio sam razne ponude da pre\u0111em na druga tzv. ja\u010da rukovode\u0107a mesta (upravnik SNP-a, direktor televizije, upravnik biblioteke, direktor Kulturnog centra). Sremski Karlovci i Stra\u017eilovo mi omogu\u0107uju stvarala\u010dku koncentraciju i mir. Sve drugo bilo bi ogrtanje u dnevnopoliti\u010dke odore i maske, u nemir i gubljene svoga Ja. Neprestano su mi nudili da u\u0111em u razne partije, odmah u glavni odbor \u2013 da sedim u prvom redu. Nikad nisam postao \u010dlan nijedne politi\u010dke stranke u na\u0161em sabla\u017enjavaju\u0107em vi\u0161estrana\u010dju. \u010cak nikad nisam bio \u010dlan nijedne komisije za raspodelu dr\u017eavnih sredstava u oblasti kulture. Mene sna\u017ei i \u010duva moje delo i stopostotna posve\u0107enost poeziji, knji\u017eevnosti i duhovnom. Ali, nisam naivan, znam da je demon politike tu oko nas, svugde, uspeo sam da mu se suprotstavim da me naseli.<\/p>\n\n\n\n

Nenad Gruji\u010di\u0107<\/h3>\n\n\n\n

Posle rata<\/h2>\n\n\n\n

Posle Drugog svetskog rata Karlovci su satrveni<\/p>\n\n\n\n

kao mravi ispod \u010dizme, zbrisana je uspomena,<\/p>\n\n\n\n

i sve vreme pridavljeni, iz svog traga izme\u0161teni.<\/p>\n\n\n\n

Srpska \u017eila duhovnica re\u017eimom je prikle\u0161tena,<\/p>\n\n\n\n

pravoslavna crkva zebe, gimnazija menja ime,<\/p>\n\n\n\n

na Dunavu stara luka nestala je kao pena,<\/p>\n\n\n\n

pa u Njujork sa bermetom nema tovar da pristigne,<\/p>\n\n\n\n

vinogradi zasu\u0161ili, a stare se zgrade lju\u0161te,<\/p>\n\n\n\n

utuljeni ljudi \u0107ute, nema nikog da podvikne.<\/p>\n\n\n\n

I \u2013 godina za godinom, decenije puste plju\u0161te,<\/p>\n\n\n\n

k’o u Disa \u2013 Na\u0161i dani, zavladali \u010demer, tuga,<\/p>\n\n\n\n

a brnjice dou\u0161ni\u010dke na kom\u0161iju da se stu\u0161te.<\/p>\n\n\n\n

Patrijar\u0161ijski \u0161to be\u0161e dvor postade slika druga,<\/p>\n\n\n\n

arhiv-udba tu upade, sa kaljevih svetlih pe\u0107i<\/p>\n\n\n\n

sa\u017euljan je krst hri\u0161\u0107anski i grb crkve \u2013 k’o da j’ kuga,<\/p>\n\n\n\n

koloma\u0161\u0107u premaza\u0161e, usud time biva ve\u0107i,<\/p>\n\n\n\n

sjaj podova \u2013 da nagaze beleg \u010distog pravoslavlja,<\/p>\n\n\n\n

propaganda na sva zvona: I med \u0107e i mleko te\u0107i!<\/p>\n\n\n\n

Proki\u0161njava krov na dvoru, vlaga senku smrti spravlja,<\/p>\n\n\n\n

presvu\u010deni ljudi slu\u017ee bezbo\u017eni\u010dkoj vladavini:<\/p>\n\n\n\n

Mi gradimo novo dru\u0161tvo \u2013 sa radija Mar\u0161al javlja.<\/p>\n\n\n\n

A Karlovci \u2013 siva zona, i likuju arlekini,<\/p>\n\n\n\n

malter pada, fenjer-slepac, sa pi\u0161toljem trojka kru\u017ei,<\/p>\n\n\n\n

i plazi se strah u kosti. S Fru\u0161ke vila u belini,<\/p>\n\n\n\n

k’o tuga i opomena \u2013 da retkima nadu pru\u017ei,<\/p>\n\n\n\n

stra\u017eilovski zapevava sa Brankovog vitog stasa<\/p>\n\n\n\n

\u2013 da kroz vreme istorija-u\u010diteljka znanjem slu\u017ei,<\/p>\n\n\n\n

pa \u010doveka kad ponese potpaljena hukom masa,<\/p>\n\n\n\n

\u017eivot skrene u pakao i nastupe gorki dani.<\/p>\n\n\n\n

Karlovci su mu\u010denici \u010dija pesma sa Parnasa<\/p>\n\n\n\n

daje veru da ostasmo vi\u0161im smislom odabrani.<\/p>\n\n\n\n

(Iz knjige Sremskokarlova\u010dke tercine<\/em><\/strong>, Brankovo kolo, 2020)<\/p>\n\n\n\n

Ojka\u010de iz rukopisa<\/h3>\n\n\n\n

„No\u0107u diku ljubim u \u0161ljiviku“<\/h2>\n\n\n\n

Aoj, prijo, bi l’ ti pri\u0107i smio?<\/p>\n\n\n\n

Smije\u0161, prika, sada je prilika.<\/p>\n\n\n\n

Biraj mene, djevojko iz kola,<\/p>\n\n\n\n

zar ne vidi\u0161 \u2013 namiguje lola!<\/p>\n\n\n\n

Bacila bi’ ciglu na zidara,<\/p>\n\n\n\n

kamo l’ ne bi’ oko na be\u0107ara.<\/p>\n\n\n\n

Boluj, mala, boluj u krevetu,<\/p>\n\n\n\n

don’je\u0107u ti vode u re\u0161etu.<\/p>\n\n\n\n

Braon \u0161e\u0161ir, pero od fazana,<\/p>\n\n\n\n

ne voli me moje dike nana.<\/p>\n\n\n\n

Vidi\u0161, dragi, onaj \u010dopor zvj’ezda,<\/p>\n\n\n\n

tako sam ti maramu izvezla.<\/p>\n\n\n\n

Vojsko moja, bila bi od \u0161ale<\/p>\n\n\n\n

kad bi cure krevet nam’je\u0161tale.<\/p>\n\n\n\n

Gori \u0161uma, gori borovina,<\/p>\n\n\n\n

gori, diko, na\u0161a hladovina.<\/p>\n\n\n\n

Dvor na Uni, crkvica na br’jegu,<\/p>\n\n\n\n

lolo moja, volim ti kolegu.<\/p>\n\n\n\n

Blago tebi, zelena gorice,<\/p>\n\n\n\n

ti se mladi\u0161 svake godinice,<\/p>\n\n\n\n

a ja sada pa vi\u0161e nikada.<\/p>\n\n\n\n

Do\u0111i, dragi, ali sitno gazi,<\/p>\n\n\n\n

ne prav’ traga preko vinograda.<\/p>\n\n\n\n

Do\u0111i, mala, kod mene u Liku<\/p>\n\n\n\n

pa da proba\u0161 vru\u0107u vareniku.<\/p>\n\n\n\n

\u0110ul-djevojka pod \u0111ulom zaspala,<\/p>\n\n\n\n

\u0111ul se kruni pa djevojku truni.<\/p>\n\n\n\n

O, moj dragi, pobratime mio,<\/p>\n\n\n\n

jesi l’ skoro u Glamo\u010du bio?<\/p>\n\n\n\n

Oj, mjese\u010de, naslonjen na granje,<\/p>\n\n\n\n

pozdravi mi na daleko janje.<\/p>\n\n\n\n

Ostavljenoj presta ljuta b\u00f3la<\/p>\n\n\n\n

\u010dim zapjeva sa Banije lola.<\/p>\n\n\n\n

Mala moja, visoki jablane,<\/p>\n\n\n\n

je l’ ti mjesec vidio tabane?<\/p>\n\n\n\n

Evo mene rumena k’o ru\u017ea,<\/p>\n\n\n\n

udovica kod \u017eivoga mu\u017ea.<\/p>\n\n\n\n

Oj, Kordunu, l’jepa sela tvoja,<\/p>\n\n\n\n

javila se kom\u0161inica moja.<\/p>\n\n\n\n

Mila majko, ne treba mi \u0161kola,<\/p>\n\n\n\n

i bez \u0161kole mene momci vole.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kao što je flamenko prepoznatljiv za južni, andaluzijski deo Španije, tako je ojkača najprepoznatljivi kulturološki<\/p>\n","protected":false},"author":47,"featured_media":4728,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[681,77],"tags":[690,713,691,712],"class_list":["post-4724","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-intervju","category-kultura","tag-brankovo-kolo","tag-krajina","tag-nenad-grujicic","tag-ojkace"],"yoast_head":"\nINTERVJU Nenad Gruji\u010di\u0107: "Krajina je dala vrhunske srpske pesnike, pisce i slikare, sve do - Nikole Tesle" – Pokreni<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Ojka\u010da dokazuje identitet i kontinuitet ovog krila srpskog naroda, ka\u017ee za "Blic" Nenad Gruji\u010di\u0107, direktor "Brankovog kola", pesnik\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"INTERVJU Nenad Gruji\u010di\u0107: "Krajina je dala vrhunske srpske pesnike, pisce i slikare, sve do - Nikole Tesle" – Pokreni\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Ojka\u010da dokazuje identitet i kontinuitet ovog krila srpskog naroda, ka\u017ee za "Blic" Nenad Gruji\u010di\u0107, direktor "Brankovog kola", pesnik\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Pokreni\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2021-06-15T09:11:34+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2021-06-15T10:29:49+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Nenad-Grujicic-dobitnik-Povelje-Grada-Sremskih-Karlovaca-2019-1-1.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"1400\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"1122\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Redakcija Pokreni\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Redakcija Pokreni\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"16 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Redakcija Pokreni\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251\"},\"headline\":\"INTERVJU Nenad Gruji\u010di\u0107: „Krajina je dala vrhunske srpske pesnike, pisce i slikare, sve do – Nikole Tesle“\",\"datePublished\":\"2021-06-15T09:11:34+00:00\",\"dateModified\":\"2021-06-15T10:29:49+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/\"},\"wordCount\":4031,\"commentCount\":0,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/06\\\/Nenad-Grujicic-dobitnik-Povelje-Grada-Sremskih-Karlovaca-2019-1-1.jpg\",\"keywords\":[\"brankovo kolo\",\"krajina\",\"nenad grujicic\",\"ojkace\"],\"articleSection\":[\"Intervju\",\"Kultura \u017eivi\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/\",\"name\":\"INTERVJU Nenad Gruji\u010di\u0107: \\\"Krajina je dala vrhunske srpske pesnike, pisce i slikare, sve do - Nikole Tesle\\\" – Pokreni\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/06\\\/Nenad-Grujicic-dobitnik-Povelje-Grada-Sremskih-Karlovaca-2019-1-1.jpg\",\"datePublished\":\"2021-06-15T09:11:34+00:00\",\"dateModified\":\"2021-06-15T10:29:49+00:00\",\"description\":\"Ojka\u010da dokazuje identitet i kontinuitet ovog krila srpskog naroda, ka\u017ee za \\\"Blic\\\" Nenad Gruji\u010di\u0107, direktor \\\"Brankovog kola\\\", pesnik\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/06\\\/Nenad-Grujicic-dobitnik-Povelje-Grada-Sremskih-Karlovaca-2019-1-1.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/06\\\/Nenad-Grujicic-dobitnik-Povelje-Grada-Sremskih-Karlovaca-2019-1-1.jpg\",\"width\":1400,\"height\":1122},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2021\\\/06\\\/15\\\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430\",\"item\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"INTERVJU Nenad Gruji\u010di\u0107: „Krajina je dala vrhunske srpske pesnike, pisce i slikare, sve do – Nikole Tesle“\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/\",\"name\":\"Pokreni\",\"description\":\"Pozitivni primeri i aktuelne teme iz druga\u010dijeg ugla\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#organization\",\"name\":\"Generacija koja mo\u017ee\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/01\\\/Artboard-8@3x.png\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/01\\\/Artboard-8@3x.png\",\"width\":1214,\"height\":330,\"caption\":\"Generacija koja mo\u017ee\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"}},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251\",\"name\":\"Redakcija Pokreni\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Redakcija Pokreni\"},\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/author\\\/redakcija-pokreni\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"INTERVJU Nenad Gruji\u010di\u0107: \"Krajina je dala vrhunske srpske pesnike, pisce i slikare, sve do - Nikole Tesle\" – Pokreni","description":"Ojka\u010da dokazuje identitet i kontinuitet ovog krila srpskog naroda, ka\u017ee za \"Blic\" Nenad Gruji\u010di\u0107, direktor \"Brankovog kola\", pesnik","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"INTERVJU Nenad Gruji\u010di\u0107: \"Krajina je dala vrhunske srpske pesnike, pisce i slikare, sve do - Nikole Tesle\" – Pokreni","og_description":"Ojka\u010da dokazuje identitet i kontinuitet ovog krila srpskog naroda, ka\u017ee za \"Blic\" Nenad Gruji\u010di\u0107, direktor \"Brankovog kola\", pesnik","og_url":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/","og_site_name":"Pokreni","article_published_time":"2021-06-15T09:11:34+00:00","article_modified_time":"2021-06-15T10:29:49+00:00","og_image":[{"width":1400,"height":1122,"url":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Nenad-Grujicic-dobitnik-Povelje-Grada-Sremskih-Karlovaca-2019-1-1.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Redakcija Pokreni","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Redakcija Pokreni","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"16 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/"},"author":{"name":"Redakcija Pokreni","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/person\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251"},"headline":"INTERVJU Nenad Gruji\u010di\u0107: „Krajina je dala vrhunske srpske pesnike, pisce i slikare, sve do – Nikole Tesle“","datePublished":"2021-06-15T09:11:34+00:00","dateModified":"2021-06-15T10:29:49+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/"},"wordCount":4031,"commentCount":0,"publisher":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Nenad-Grujicic-dobitnik-Povelje-Grada-Sremskih-Karlovaca-2019-1-1.jpg","keywords":["brankovo kolo","krajina","nenad grujicic","ojkace"],"articleSection":["Intervju","Kultura \u017eivi"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/","url":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/","name":"INTERVJU Nenad Gruji\u010di\u0107: \"Krajina je dala vrhunske srpske pesnike, pisce i slikare, sve do - Nikole Tesle\" – Pokreni","isPartOf":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Nenad-Grujicic-dobitnik-Povelje-Grada-Sremskih-Karlovaca-2019-1-1.jpg","datePublished":"2021-06-15T09:11:34+00:00","dateModified":"2021-06-15T10:29:49+00:00","description":"Ojka\u010da dokazuje identitet i kontinuitet ovog krila srpskog naroda, ka\u017ee za \"Blic\" Nenad Gruji\u010di\u0107, direktor \"Brankovog kola\", pesnik","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/#primaryimage","url":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Nenad-Grujicic-dobitnik-Povelje-Grada-Sremskih-Karlovaca-2019-1-1.jpg","contentUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/06\/Nenad-Grujicic-dobitnik-Povelje-Grada-Sremskih-Karlovaca-2019-1-1.jpg","width":1400,"height":1122},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2021\/06\/15\/intervju-nenad-grujicic-krajina-je-dala-vrhunske-srpske-pesnike-pisce-i-slikare-sve-do-nikole-tesl\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430","item":"https:\/\/pokreni.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"INTERVJU Nenad Gruji\u010di\u0107: „Krajina je dala vrhunske srpske pesnike, pisce i slikare, sve do – Nikole Tesle“"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#website","url":"https:\/\/pokreni.rs\/","name":"Pokreni","description":"Pozitivni primeri i aktuelne teme iz druga\u010dijeg ugla","publisher":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/pokreni.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#organization","name":"Generacija koja mo\u017ee","url":"https:\/\/pokreni.rs\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/Artboard-8@3x.png","contentUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/Artboard-8@3x.png","width":1214,"height":330,"caption":"Generacija koja mo\u017ee"},"image":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/logo\/image\/"}},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/person\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251","name":"Redakcija Pokreni","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g","caption":"Redakcija Pokreni"},"url":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/author\/redakcija-pokreni\/"}]}},"amp_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4724","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/47"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=4724"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4724\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":4734,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/4724\/revisions\/4734"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/4728"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=4724"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=4724"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=4724"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}