{"id":6244,"date":"2022-04-27T13:30:09","date_gmt":"2022-04-27T11:30:09","guid":{"rendered":"https:\/\/pokreni.rs\/?p=6244"},"modified":"2022-04-27T13:32:31","modified_gmt":"2022-04-27T11:32:31","slug":"nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/","title":{"rendered":"Nemanja Devi\u0107: O nacionalnom pomirenju"},"content":{"rendered":"\n

O NACIONALNOM POMIRENJU – ili o jednoj ideji koja nikad ne\u0107e za\u017eiveti me\u0111u Srbima, koju je mo\u017eda bolje nazvati “Srbija se pomirit ne mo\u017ee“<\/strong><\/p>\n\n\n\n

Autor: dr Nemanja Devi\u0107, istori\u010dar<\/em><\/p>\n\n\n\n

\"\"
Nemanja Devi\u0107 na tribini na Kolarcu<\/em><\/a>, foto: Bo\u0161ko Kozarski<\/figcaption><\/figure>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Nedavno preminuli Milovan Vitezovi\u0107, knji\u017eevnik i dramski pisac, u jednom eseju je napisao da bi kao nacionalni praznik u Srbiji trebalo ustanoviti Dan pomirenja.<\/strong> Kao pogodan datum predlo\u017eio je 26. februar, dan kada se praznuje Sveti Simeon Miroto\u010divi<\/strong> \u2013 i to ne samo jer je to dan kada se slavi uspomena na tvorca nemanji\u0107ke dr\u017eave, ve\u0107 i zato \u0161to je po njegovom prestavljenju, upravo nad njegovim odrom, Sava Nemanji\u0107, moglo bi se re\u0107i i za njegovog \u017eivota Sveti Sava, izmirio zava\u0111enu bra\u0107u Stefana i Vukana, koji su neposredno pre toga vodili jedan du\u017ei i razoran gra\u0111anski rat, u koji su se bile uplele i strane sile, svaka za sebe zainteresovana za uticaj u Srbiji\/Ra\u0161koj. <\/p>\n\n\n\n

Ma koliko su analogije sa srednjovekovljem nemogu\u0107e, odre\u0111ene podudarnosti mogu se prepoznati i u pojedinim doga\u0111ajima iz savremene istorije. Dan pomirenja trebalo bi da u jednoj ozbiljnoj dr\u017eavi, koja razmatra strate\u0161ke pravce svog delovanja i usmerena je prema budu\u0107nosti, sabere sve Nemanjine i Savine duhovne sinove<\/strong>, da izvida i rane koje su nastale u 19. i 20. veku; u tom slu\u010daju trebalo bi institucionalno raditi na tra\u017eenju zajedni\u010dkih narativa i prevazila\u017eenju podela na obrenovi\u0107evce\/kara\u0111or\u0111evi\u0107evce, republikance\/monarhiste, partizane\/\u010detnike \u2013 i \u010ditav niz drugih podkategorija, koje je pomalo u \u0161alji, a malo i u zbilji, Du\u0161an Kova\u010devi\u0107 izbrojao dvadeset<\/strong>. <\/p>\n\n\n\n

\"Dvadeset<\/figure><\/div>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Svi smo mi logora\u0161i<\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n

U osvrtu na Drugi svetski rat, opominju\u0107e su i re\u010di jednog od istinskih otaca nacije \u017darka Vidovi\u0107a: “Neva\u017ena je, na\u0161em neprijatelju, na\u0161a podela na \u010detnike i partizane. Tako se delimo mi ! A za \u201enjega \u201c svi smo mi \u201elogora\u0161i\u201c<\/strong>, logora\u0161ka nacija! To \u0107e nam, svojom odlukom o Srbima (1944. i 1989-1999), pokazati i na\u0161i ratni saveznici : da smo za njih narod \u010diju istoriju obele\u017eava logor (a ne \u201eustanci\u201c i \u201epobedni\u010dki ratovi\u201c). Zato o istoriji Srba treba \u2013 pored \u010detni\u010dkog, ustani\u010dkog, partizanskog ili ratni\u010dkog i pobunjeni\u010dkog, u svakom slu\u010daju mitomanskog iskustva i suda \u2013 treba saslu\u0161ati i prou\u010diti iskustvo logora\u0161ko, da bismo to iskustvo ugradili u na\u0161u veru, du\u0161u i vitalnost zajednice!“<\/p>\n\n\n\n

Osvr\u0107u\u0107i se upravo na ove re\u010di i upute, u februaru ove godine otvorio sam pitanje ni\u0161kog lagera, gde je ta\u010dno 80 godina ranije (12. februara 1942) izvr\u0161en proboj, koji su zajedni\u010dkim snagama izvr\u0161ili biv\u0161i \u010detnici i biv\u0161i partizani, tada i jedni i drugi nema\u010dki su\u017enji. I jedni i drugi tada su ginuli na nema\u010dkim \u017eicama, a socijalisti\u010dka istoriografija je tu \u010dinjenicu zanemarila, jer se nije uklapala u njihov bipolarni svet revolucije i kontrarevolucije. Va\u017enost ovog datuma, me\u0111utim, ostaje neprepoznata do danas<\/strong>, iako bi mogao, prema uputstvima \u017darka Vidovi\u0107a da bude savr\u0161en za susret, razgovor i pomirenje. A onda sam, u intervjuu u “Pe\u010datu“ i “Ve\u010dernjim novostima“ tokom marta i aprila, izrekao par tvrdnji koje su izazvale lavinu osuda i negativnih komentara. <\/strong><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Nemanja Devi\u0107: Dirnuo sam u osinjak ostra\u0161\u0107enosti<\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Mladim antifa\u0161istima je to, logi\u010dno, bilo diranje u njihov zabran<\/strong>, pa sam se zadovoljno sme\u0161kao kao da sam dirnuo u osinjak, ali sa bezbedne daljine, pa uznemirenim osicama nisam dostupan da me ubodu. Ostra\u0161\u0107ene “\u010detnike“ uznemirio sam samim tim \u0161to sam istra\u017eivao temu koja izlazi iz polja ravnogorske istorije<\/strong> po kojoj sam im prepoznatljiv, pa su po\u010deli da se \u0161ire i komentari da sam izdao, “pre\u0161ao u partizane“, \u010dak su na jednoj stranici osvanule i direktne optu\u017ebe da me za taj poduhvat preumljavanja Srba zadu\u017eio i finansirao funkcioner SPS-a Du\u0161an Bajatovi\u0107. Nisam siguran koliko je nezadovoljnih \u010ditalo \u010ditav intervju u “Novostima“<\/strong> (be\u0161e obiman, cela jedna strana sa sve slikama), jo\u0161 manje ih je (pro)\u010ditalo moju knjigu proisteklu iz doktorske disertacije na bezmalo 1.000 strana, ve\u0107 su instiktivno reagovali na naslov koji je odabrala redakcija: “Sa srpskih partizana skinuti \u017eig komunista<\/a><\/em><\/span>!’<\/strong>‘ Ne\u0107u se ovde baviti temom recepcije nau\u010dnih radova u vannau\u010dnim krugovima, o tretmanu “struke“ koja se ne bavi Kovidom, ne\u0107u ni o senzibilitetu redakcije, niti o razumevanju \u010ditala\u010dke publike na naslove iz \u0161tampe. Ho\u0107u ba\u0161 da se osvrnem na pomenuti naslov, kao i na moju jereti\u010dku misao da Srbi treba da se mire!<\/p>\n\n\n\n

Gledaju\u0107i na srpske podele iz li\u010dnog ugla, verovatno pripadam manjini Srba<\/strong>, kojima je neshvatljivo da se navija\u010di “Crvene zvezde“ i “Partizana“ me\u0111usobno tamane i ubijaju, koji imaju prijatelje i me\u0111u eks-demokratama i me\u0111u naprednjacima, a i me\u0111u prebezima iz jedne u drugu partiju na vlasti, koji imaju pretke i me\u0111u nekada\u0161njim \u010detnicima i me\u0111u nekada\u0161njim partizanima. Zato su mi mo\u017eda te podele ve\u0161ta\u010dke, nametnute <\/strong>i naposletku u funkciji stalnog dr\u017eanja srpskog dru\u0161tva u podelama i tenzijama, bez zajedni\u010dke ta\u010dke oslonca i najmanjeg zajedni\u010dkog \u010dinioca (kao \u0161to je npr. “Kosova republjik“ za Albance ili “Domovinski rat“ za Hrvate). Ovde govorim samo o li\u010dnom senzibilitetu, koji se, budu\u0107i da se dugo godina stru\u010dno bavim prou\u010davanjem perioda 1941-1945. u srpskoj istoriji, vremenom pretvorio i u neku vrstu misije tra\u017eenja zajedni\u010dkog jezika me\u0111u potomcima pobednika i pobe\u0111enih. <\/p>\n\n\n\n

Mo\u017eda je prelomni doga\u0111aj u tom li\u010dnom opredeljenju bio poseta selu Dadince kod Vlasotinca u zimu 2019<\/strong>, kada su mi potomci \u010detnika i potomci partizana vrlo \u017eivo ispri\u010dali svoja opre\u010dna vi\u0111enja rezultata jedne borbe koja se odigrala u osnovnoj \u0161koli 1944. Po “\u010detnicima“ pobedili su njini, a po “partizanima“ njini. Pritom, svedo\u010danstva su toliko \u017eiva i ubedljiva, da verujem da, kada bi se na\u0161li na sudu, istra\u017eni ne bi mogao da se odlu\u010di kojoj \u0107e strani da pokloni poverenje. Uzgred, upitao sam ih koliko \u0161kola trenutno ima \u0111aka, na \u0161ta su mi za\u010du\u0111eno odgovorili: “Pa \u0161kola je zatvorena, nema ovde vi\u0161e \u0111aka.“ I situacija je takva 15-20 godina. Drugim re\u010dima, dok se sva\u0111amo da li su u \u0161koli u Dadincu pobedili \u010detnici ili partizani, promakla nam je u interpretacija \u010dinjenica da je isto selo opustelo i da je \u0161kola prazna! A Dadince bukvalno postaje metafora za celu Srbiju, tragi\u010dno zarobljenu u 1945. godini.<\/strong><\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Traje li zamrznuti gra\u0111anski rat i dalje?<\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Jugoslovenski komunisti nikada nisu stavili ta\u010dku na gra\u0111anski rat, ve\u0107 su ga zarad politi\u010dkih potreba 1945. samo privremeno zamrznuli,<\/strong> “odmrzavaju\u0107i“ ga kad god je to bilo potrebno tokom 1960-ih, 1970-ih, pa i 1990-ih godina. Stara japanska ideja “balade o Hajkama“ ili savremena \u0161panska sa “Dolinom palih“, gde pobednici podi\u017eu spomenik u slavu pobe\u0111enih, naravno, za njih je bila misaona imenica. Me\u0111utim, kako su partijske stege popu\u0161tale, druge jugoslovenske nacije po\u010dele su da misle o prevazila\u017eenju ta\u010dki razdvajanja i nekoj vrsti nacionalnog pomirenja. Kod Hrvata je za\u010detnik takve misli (o izmirenju usta\u0161a i komunista!) bio zloglasni Maks Luburi\u0107, \u0161to je mo\u017eda i ubrzalo njegovo smaknu\u0107e od organa jugoslovenske Udbe 1969. Me\u0111utim, njegove zaklju\u010dke kasnije \u0107e preuzeti biv\u0161i partizan i general JNA Franjo Tu\u0111man, i po\u010deti da ih promovi\u0161e ve\u0107 od 1980-ih, da bi ih u punoj meri implementirao kao predsednik Hrvatske tokom 1990-ih godina. Jo\u0161 bolji primeri mogu se videti u Sloveniji, gde je ideja o pomirenju za\u017eivela od 1991. i gde je, kao rezultat kontinuiranog bavljenja nadle\u017enih institucija ovim problemom (uz prakti\u010dno neograni\u010dene dr\u017eavne resurse) stvorena zdrava politi\u010dka klima u kojoj, primera radi, komemoracijama \u017ertava komunizma prisustvuju i predstavnici antifa\u0161isti\u010dkih i marksisti\u010dkih organizacija, smatraju\u0107i to civilizacijskim \u010dinom i pijetetom prema nedu\u017enim \u017ertvama. U isto vreme, na Lisi\u010dijem potoku u Beogradu, ve\u0107 vi\u0161e puta zaredom, uo\u010di komemoracije \u017ertvama komunizma, osvanjuju uvredljive i prete\u0107e parole, sve uz skrnavljenje spomen-obele\u017eja i pretnje organizatorima skupa.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Kako prevazi\u0107i razlike?<\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Kako je danas mogu\u0107e prevazi\u0107i ideolo\u0161ke razlike izme\u0111u potomaka jedne i druge (i tre\u0107e) strane u Srbiji? <\/strong>Sugeri\u0161em jedan od pravaca. Pre svega, shvatiti i obznaniti da je rat ZAVR\u0160EN. I to jo\u0161 1945. <\/strong>U praksi to zna\u010di da dr\u017eava preko nadle\u017enih institucija koje se bave memorijalizacijom treba da uti\u010de na stvaranje zdravije klime i u srpskom dru\u0161tvu. Stvari treba sagledati “iz \u010disto srpskog stanovi\u0161ta“,<\/strong> ne li\u010dnog, porodi\u010dnog ili zavi\u010dajnog senzibiliteta. <\/p>\n\n\n\n

Ukratko, u prvom koraku treba zauzeti jasnu strategiju sa odabirom datuma i li\u010dnosti sa kojim se identifikujemo iz period 1941-1945.<\/strong> Nema vi\u0161e govora o 7. julu kao ideolo\u0161kom prazniku, ve\u0107 treba tragati za drugim integrativnim datumima: 6. jun je dan svesrpskog ustanka u Hercegovini, 12. jul dan svesrpske pobune u Crnoj Gori, 31. avgust predstavlja po\u010detak masovnog ustanka i dan oslobo\u0111enja prvog grada u Srbiji. Naravno, 21. oktobar i 22. april dva najmarkantnija datuma vezana za stradanje srpskog naroda od okupatora i usta\u0161a. Dvadeseti oktobar treba da ostane datum u spomen na partizanski i crvenoarmejski podvig vezan za osloba\u0111anje Beograda. I 9. maj, po ugledu na “besmrtni puk“ u Moskvi, kao datum koji \u0107e objediniti sledbenike oba pokreta i zajedni\u010dkoj \u0161etnji ulicama prestonice. Naposletku, dr\u017eava bi trebalo da prepozna i va\u017enost institucije koja bi negovala se\u0107anje na nedu\u017ene \u017ertve komunizma, kao i obnavljanje rada Dr\u017eavne komisije, koja bi uz pristup jo\u0161 uvek zatvorenim tajnim arhivima, vi\u0161e resursa i omogu\u0107avanje pristupa medijima, mogla da javnosti predo\u010di razmere ovih zlo\u010dina izvedenih u miru. <\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Kosti mu\u010denika iz 1944-1945. vi\u0161e ne smeju da le\u017ee po kojekakvim jamama ili pak na temeljima \u0161kola, zgrada i kasarni (do sada ih je u Srbiji evidentirano \u010dak 211!), ve\u0107 moraju da budu ekshumirane i dostojno sahranjene. <\/strong>To ne govori samo o na\u0161em odnosu prema 1944, ve\u0107 i o vrednostima koje ba\u0161tinimo kao dru\u0161tvo 2022. Ohrabriti popise \u017ertava u svim lokalnim sredinama i i stvoriti jedan fond za izdava\u010dku delatnost te vrste, koja bi podigla trajni spomenik nevinim \u017ertvama, koje naj\u010de\u0161\u0107e nikakav beleg i nemaju. Sve suprotno u odnosu na dosada\u0161nje dovijanje autora uz pomo\u0107 \u0161tapa i kanapa. Kona\u010dno, trebalo bi preispitati i \u0161ta danas predstavlja uporno repriziranje partizanskih filmova, osvedo\u010denih istorijskih falsifikata, na medijskom javnom servisu Srbije. Umesto toga, trebalo bi otvoriti medijski prostor za prezentovanje novih saznanja istorijske nauke, izradu dokumentarnih serijala, poput onog “Jugoslavija u ratu 1941-1945“, koji se \u010dini neprevazi\u0111enim, a koji je snimljen pre ravno trideset godina. Sve ovo nije pitanje mogu\u0107nosti, ve\u0107 politi\u010dke i eti\u010dke volje. Kako se u\u010dinilo i uspelo za kratko vreme sa memorijalizacijom “Oluje“ i doga\u0111aja iz 1995, mogu\u0107e je posti\u0107i i za druge identitetski va\u017ene datume iz nacionalne istorije!<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Drugi korak – skinuti hipoteku komunizma sa srpskih partizana<\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Drugi nivo institucionalnog bavljenja ovim problemom, ponavljam, treba sa srpskih partizana da skine hipoteku komunizma.<\/strong> Kako i za\u0161to? Pre svega, treba uzeti u obzir da je broj \u010dlanova KPJ u Srbiji 1941. iznosio oko 2.200; od toga se jedan deo njih ve\u0107 nalazio u frakcijskim borbama, pa je njihov ukupan broj i manji. U oktobru 1941, ipak, brojno stanje partizanskih odreda u Srbiji dosti\u017ee zbir od 13.000-15.000 boraca. Da li to govori o narastanju i brojnog stanja KPJ u zemlji sedam puta, u roku od pola godine? <\/p>\n\n\n\n

Apsolutno ne. Komunisti\u010dkom platformom o narodnooslobodila\u010dkom pokretu koji objedinjava sve rodoljube koji \u017eele beskompromisnu borbu protiv Nemaca bili su obuhva\u0107eni i mnogi nacionalisti zaneti idejama o socijalnoj pravdi i narodnom suverenitetu<\/strong>, ve\u0107ina pristalica zemljoradni\u010dke levice, brojni seoski avanturisti i mladi\u0107i odgajani na pri\u010dama o Kolubari i Kajmak\u010dalanu. KPJ ih je vremenom politi\u010dki oblikovala i zloupotrebila za svoje politi\u010dke ciljeve. Polaze\u0107i u partizane 1941, ti kasnije mitologizovani “prvoborci“ no\u0161eni ratnom stihijom sigurno nisu bili uverenja da treba stvarati crnogorsku i makedonsku naciju, da Kosovo treba prisajediniti Albaniji, da treba zaboraviti genocid nad Srbima u Hrvatskoj. Jo\u0161 va\u017enije, treba dekonstruisati i mit o petokraci kao ideolo\u0161kom simbolu poginulih na Sremskom frontu, borbama u Bosni i Slavoniji, koji su se u partizanskoj vojsci na\u0161li nevoljno nakon prisilne mobilizacije u jesen 1944. godine. Konkretno, nova nau\u010dna istra\u017eivanja pokazuju da je u odnosu na ukupan broj izginulih partizana, 81,51% \u017eivot izgubio 1944-1945. <\/p>\n\n\n\n

Prema spiskovima poginulih boraca iz nekih brigada NOVJ <\/strong>osnovanih prole\u0107a 1944. (7. i 12. srpska brigada), u upori\u0161tima partizana na jugu Srbije procenat nastradalih u periodu oktobar 1944 \u2013 maj 1945. iznosi 79%, odnosno 72% od ukupnog broja \u017ertava. Srezovi poput Trsteni\u010dkog, u kojem je partizanski pokret u prvim ratnim godinama bio slabije razvijen, imali su posle oktobra 1944. vi\u0161e od 88% ukupno registrovanih palih boraca. U delu Ka\u010derskog sreza (dana\u0161nja op\u0161tina LJig), tokom 1941\u20121943. poginulo je 75 boraca, a u periodu 1944\u20121945. njih 207 (oko 73,5%). Me\u0111utim, taj procenat nije mnogo vi\u0161i ni u krajevima gde je pokret imao upori\u0161te tokom \u010ditavog rata. U smederevskom kraju (tri sreza), u \u010dijim delovima je 1942\u20131944. Kosmajski odred imao bazu i upori\u0161te, \u010dak 83,05% od ukupnog broja poginulih partizana i pripadnika NOVJ nastradalo je posle oktobra 1944. u rovovima Sremskog fronta, u Slavoniji, Hrvatskoj i Bosni. U mom selu Kusadak registrovano je 108 palih boraca 1941\u20131945, ali su od tog broja svega njih osmorica poginuli pre oktobra 1944. godine. Porodice su im na spomenicima na groblju utisnule krstove, a komunisti nad njihovim imenima na spomen-plo\u010di utisnuli petokraku. Ho\u0107emo li i njih danas posmatrati kao komuniste?<\/strong> U tom smislu, potrebno je danas revalorizovati i dodatno istra\u017eiti navedene pojave i procese i u novoj politici se\u0107anja napraviti ovu distinkciju. Kao dobar primer za politiku se\u0107anja<\/strong> o srpskim partizanima mo\u017ee poslu\u017eiti i unapre\u0111enje i podsticaj za razvijanje spomen-obele\u017eja Sremski front u \u0160idu.<\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Promovisati projekte o stradanju srpskog naroda u NDH<\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Paralelno sa svim ovim, naravno, promovisati i “gurati“ i istra\u017eiva\u010dke projekte o stradanju srpskog naroda u logorima, pre svega u NDH<\/strong>, i tako istrajati na ideji i zdravim smernicama \u017darka Vidovi\u0107a (\u0161to je tema za drugi tekst na ovu temu). Pritom, ne istra\u017eivati samo Jasenovac kao veliku i osetljivu temu, nego i studije slu\u010daja o stradanju Srba u Sarajevu, Srebrenici, Kladu\u0161i, Bugojnu, LJubu\u0161kom, koje \u0107e nam pokazati su\u0161tinsku genocidnu politiku NDH, koja je onamo gde je sprovedena efektivno i u kontinuitetu, vodila i ka uni\u0161tenju ve\u0107ine srpske populacije.<\/p>\n\n\n\n

Za kraj, jo\u0161 jedna va\u017ena napomena. Mislim da pri\u010da o sveprisutnoj Udbi ili “deci komunizma“<\/strong> koja spre\u010davaju sprovo\u0111enje jedne ovakve politike se\u0107anja odavno ne pije vodu. Ako su prvi potomci vode\u0107ih ljudi iz biv\u0161eg sistema bili zainteresovani za prikrivanje nepo\u010dinstava svojih o\u010deva, “unuci komunizma“<\/strong> danas su naj\u010de\u0161\u0107e van sistema vlasti, \u010dak i fizi\u010dki van zemlje, a “praunuci“ ro\u0111eni 1980-ih koji su sada u \u010detvrtoj deceniji \u017eivota naj\u010de\u0161\u0107e ne znaju ni na kojoj strani su im se preci borili. Njihova odlikovanja i medalje masovno se prodaju i to po prili\u010dno jeftinim cenama<\/strong>, \u0161to je mogu\u0107e zaklju\u010diti i letimi\u010dnim uvidom na sajtove poput Kupinda i Kupujem-prodajem. To dosta govori i o njihovom odnosu prema ideolo\u0161kom nasle\u0111u predaka. I oni koji na majicama nose “Tita“ ili “Dra\u017eu“ ne predstavljaju ba\u0161 mo\u0107no sredstvo politi\u010dkog pritiska; mnogima je to paravan za li\u010dnu ispraznost ili nesna\u0111enost<\/strong>, vi\u0161e nego dokaz o ideolo\u0161koj prekaljenosti i sposobnosti da se politi\u010dki artikuli\u0161u ideje koje ba\u0161tine. <\/p>\n\n\n\n

\n\n\n\n

Ne smemo prestati ispravljati krive Drine<\/h2>\n\n\n\n
\n\n\n\n

Po mom ube\u0111enju, radi se o odsustvu strategije u nadle\u017enim institucijama, nemaru prema \u017ertvama i politi\u010dkoj neaktuelnosti ove teme (ona ne donosi glasove na izborima, ve\u0107 samo jedno mu\u010dno medijsko obra\u010dunavanje sa Subnorom, tzv. nezavisnim intelektualcima antifa\u0161isti\u010dkog opredeljenja, nevladinim sektorom, medijima iz regiona).<\/p>\n\n\n\n

Za kraj, moram da naglasim da mislim da ideja koju promovi\u0161em nikad ne\u0107e za\u017eiveti. Radi se o \u010distoj utopiji, na koju i s leva i desna \u0161krgu\u0107u zubima, budu\u0107i da ona zatrpava rov, jedino mesto u kojim se takvi ose\u0107aju sigurnim.<\/strong> Me\u0111utim, ovakva inicijativa osta\u0107e zabele\u017eena bar negde na marginama istoriografije. Bi\u0107u ponosan da sam je zastupao 2021-2022. <\/p>\n\n\n\n

Kako jednom re\u010de Ivo Andri\u0107, sve su Drine ovog sveta krive, ali mi nemamo pravo da prestanemo da ih ispravljamo.<\/p>\n\n\n\n

<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O NACIONALNOM POMIRENJU – ili o jednoj ideji koja nikad neće zaživeti među Srbima, koju<\/p>\n","protected":false},"author":47,"featured_media":6246,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[497,4],"tags":[791,66,970],"class_list":["post-6244","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-autorski-tekst-stavovi","category-stavovi","tag-identitet","tag-istorija","tag-nacionalno-pomirenje"],"yoast_head":"\nNemanja Devi\u0107: O nacionalnom pomirenju – Pokreni<\/title>\n<meta name=\"description\" content=\"Nemanja Devi\u0107 - ili o jednoj ideji koja nikad ne\u0107e za\u017eiveti me\u0111u Srbima, koju je mo\u017eda bolje nazvati ''Srbija se pomirit ne mo\u017ee''\" \/>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"sr_RS\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Nemanja Devi\u0107: O nacionalnom pomirenju – Pokreni\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Nemanja Devi\u0107 - ili o jednoj ideji koja nikad ne\u0107e za\u017eiveti me\u0111u Srbima, koju je mo\u017eda bolje nazvati ''Srbija se pomirit ne mo\u017ee''\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"Pokreni\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2022-04-27T11:30:09+00:00\" \/>\n<meta property=\"article:modified_time\" content=\"2022-04-27T11:32:31+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/pomirenje-zastava-860x465-1.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"860\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"485\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"Redakcija Pokreni\" \/>\n<meta name=\"twitter:card\" content=\"summary_large_image\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"Redakcija Pokreni\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"15 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"Redakcija Pokreni\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251\"},\"headline\":\"Nemanja Devi\u0107: O nacionalnom pomirenju\",\"datePublished\":\"2022-04-27T11:30:09+00:00\",\"dateModified\":\"2022-04-27T11:32:31+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/\"},\"wordCount\":2781,\"commentCount\":0,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/04\\\/pomirenje-zastava-860x465-1.jpg\",\"keywords\":[\"identitet\",\"istorija\",\"nacionalno pomirenje\"],\"articleSection\":[\"Autorski tekst\",\"Stavovi\"],\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/\",\"name\":\"Nemanja Devi\u0107: O nacionalnom pomirenju – Pokreni\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/04\\\/pomirenje-zastava-860x465-1.jpg\",\"datePublished\":\"2022-04-27T11:30:09+00:00\",\"dateModified\":\"2022-04-27T11:32:31+00:00\",\"description\":\"Nemanja Devi\u0107 - ili o jednoj ideji koja nikad ne\u0107e za\u017eiveti me\u0111u Srbima, koju je mo\u017eda bolje nazvati ''Srbija se pomirit ne mo\u017ee''\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/04\\\/pomirenje-zastava-860x465-1.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2022\\\/04\\\/pomirenje-zastava-860x465-1.jpg\",\"width\":860,\"height\":485},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/2022\\\/04\\\/27\\\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430\",\"item\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Nemanja Devi\u0107: O nacionalnom pomirenju\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/\",\"name\":\"Pokreni\",\"description\":\"Pozitivni primeri i aktuelne teme iz druga\u010dijeg ugla\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"sr-RS\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#organization\",\"name\":\"Generacija koja mo\u017ee\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/01\\\/Artboard-8@3x.png\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2021\\\/01\\\/Artboard-8@3x.png\",\"width\":1214,\"height\":330,\"caption\":\"Generacija koja mo\u017ee\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"}},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251\",\"name\":\"Redakcija Pokreni\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"sr-RS\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"Redakcija Pokreni\"},\"url\":\"https:\\\/\\\/pokreni.rs\\\/index.php\\\/author\\\/redakcija-pokreni\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Nemanja Devi\u0107: O nacionalnom pomirenju – Pokreni","description":"Nemanja Devi\u0107 - ili o jednoj ideji koja nikad ne\u0107e za\u017eiveti me\u0111u Srbima, koju je mo\u017eda bolje nazvati ''Srbija se pomirit ne mo\u017ee''","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/","og_locale":"sr_RS","og_type":"article","og_title":"Nemanja Devi\u0107: O nacionalnom pomirenju – Pokreni","og_description":"Nemanja Devi\u0107 - ili o jednoj ideji koja nikad ne\u0107e za\u017eiveti me\u0111u Srbima, koju je mo\u017eda bolje nazvati ''Srbija se pomirit ne mo\u017ee''","og_url":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/","og_site_name":"Pokreni","article_published_time":"2022-04-27T11:30:09+00:00","article_modified_time":"2022-04-27T11:32:31+00:00","og_image":[{"width":860,"height":485,"url":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/pomirenje-zastava-860x465-1.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"Redakcija Pokreni","twitter_card":"summary_large_image","twitter_misc":{"\u041d\u0430\u043f\u0438\u0441\u0430\u043d\u043e \u043e\u0434":"Redakcija Pokreni","\u041f\u0440\u043e\u0446\u0435\u045a\u0435\u043d\u043e \u0432\u0440\u0435\u043c\u0435 \u0447\u0438\u0442\u0430\u045a\u0430":"15 \u043c\u0438\u043d\u0443\u0442\u0430"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/"},"author":{"name":"Redakcija Pokreni","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/person\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251"},"headline":"Nemanja Devi\u0107: O nacionalnom pomirenju","datePublished":"2022-04-27T11:30:09+00:00","dateModified":"2022-04-27T11:32:31+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/"},"wordCount":2781,"commentCount":0,"publisher":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/pomirenje-zastava-860x465-1.jpg","keywords":["identitet","istorija","nacionalno pomirenje"],"articleSection":["Autorski tekst","Stavovi"],"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/","url":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/","name":"Nemanja Devi\u0107: O nacionalnom pomirenju – Pokreni","isPartOf":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/pomirenje-zastava-860x465-1.jpg","datePublished":"2022-04-27T11:30:09+00:00","dateModified":"2022-04-27T11:32:31+00:00","description":"Nemanja Devi\u0107 - ili o jednoj ideji koja nikad ne\u0107e za\u017eiveti me\u0111u Srbima, koju je mo\u017eda bolje nazvati ''Srbija se pomirit ne mo\u017ee''","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/#breadcrumb"},"inLanguage":"sr-RS","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/#primaryimage","url":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/pomirenje-zastava-860x465-1.jpg","contentUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2022\/04\/pomirenje-zastava-860x465-1.jpg","width":860,"height":485},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/2022\/04\/27\/nemanja-devic-o-nacionalnom-pomirenju\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"\u041f\u043e\u0447\u0435\u0442\u043d\u0430","item":"https:\/\/pokreni.rs\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Nemanja Devi\u0107: O nacionalnom pomirenju"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#website","url":"https:\/\/pokreni.rs\/","name":"Pokreni","description":"Pozitivni primeri i aktuelne teme iz druga\u010dijeg ugla","publisher":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/pokreni.rs\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"sr-RS"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#organization","name":"Generacija koja mo\u017ee","url":"https:\/\/pokreni.rs\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/Artboard-8@3x.png","contentUrl":"https:\/\/pokreni.rs\/wp-content\/uploads\/2021\/01\/Artboard-8@3x.png","width":1214,"height":330,"caption":"Generacija koja mo\u017ee"},"image":{"@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/logo\/image\/"}},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/pokreni.rs\/#\/schema\/person\/1ad3293e95ed20f85d85e8cb6a8c8251","name":"Redakcija Pokreni","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"sr-RS","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/721a948a1a570da5b8767fe3c928576178e35274b148af33982656c2b4fcd2af?s=96&d=mm&r=g","caption":"Redakcija Pokreni"},"url":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/author\/redakcija-pokreni\/"}]}},"amp_enabled":true,"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6244","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/users\/47"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6244"}],"version-history":[{"count":2,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6244\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6249,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6244\/revisions\/6249"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6246"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6244"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6244"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/pokreni.rs\/index.php\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6244"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}