Потрошњаструје је један од централних елемената енергетске политике сваке државе, с обзиром на њен директан утицај на економију, животну средину и климатске циљеве. У Републици Србији потрошња електричне енергије се годинама креће на нивоу од десетина милијарди киловат-часова, са последњим званичним подацима који показују да је у 2023. години укупна потрошња достигла око 34,41 милијарду kWh, што представља раст у односу на претходну годину (theglobaleconomy.com, „Electricity consumption in Serbia“).
Овај текст је резултат истраживања спроведеног за потребе пројекта „До тебе је“, који се бави улогом појединца и заједнице у заштити животне средине и унапређењу енергетске ефикасности.

Енергетска ефикасност као национални приоритет
Повећање енергетске ефикасности значи рационалнију употребу енергије и мање губитака у потрошњи, при очувању комфора и функционалности друштва и привреде. У Србији је енергетска ефикасност дефинисана као један од кључних приоритета у Интегрисаном националном енергетском и климатском плану (INECP), са циљем смањења финалне потрошње енергије и подстицаја одрживог коришћења ресурса (energetskiportal.com, „INECP Serbia“).
Потрошња струје — изазови и трендови
Потрошња електричне енергије варира у зависности од климатских услова, економске активности и сезонских промена. Током хладнијих периода, потрошња расте, што је видљиво у подацима из октобра 2025. године када је дошло до повећања дневне потрошње за 9–16 % у односу на исти период претходне године (politika.rs, „Potrosnja struje u Srbiji“).
Како појединац може допринети
Иако су енергетска ефикасност и уштеда електричне енергије важни на државном и индустријском нивоу, појединац може значајно допринети кроз промјену свакодневних навика:
- Коришћење енергетски ефикасних уређаја – одабир фрижидера, клима уређаја, телевизора и расвете са енергетским разредом „A“ или вишим.
- Редукција стања „стандбај“ – искључивање уређаја који нису у употреби смањује непотребну потрошњу.
- Паметно грејање и хлађење просторија – коришћење термостата, затварање врата и прозора приликом грејања или хлађења, као и подешавање оптималне температуре.
- Коришћење природног светла – дневна светлост се може користити умјесто електричне расвете кад год је могуће.
- Паметно кување и употреба електричних уређаја – поклопци на шерпама, пуњење машина до пуне запремине, и правовремено искључивање уређаја.
Процене показују да применом ових једноставних мера домаћинства могу смањити потрошњу електричне енергије и до 10–20 %, уз истовремено смањење трошкова и позитиван утицај на животну средину (eps.rs, „Energetska efikasnost u domaćinstvu“).
Закључак
Потрошња струје у Србији остаје на релативно високом нивоу, а растућа тражња наглашава значај енергетске ефикасности. Истраживање из пројекта „До тебе је“ показује да едукација грађана и примена једноставних, свакодневних енергетски ефикасних пракси може допринети значајној уштеди електричне енергије, нижим рачунима и мањем утицају на животну средину.
Енергетска ефикасност није само технички концепт – она је доступна сваком појединцу и кроз мале, свакодневне промене може имати велики колективни ефекат.
Može Vam se dopasti
Значај уштеде воде за очување биодиверзитета
Значај рециклирања за очување животне средине
ПОУЧНЕ, А ЗАБАВНЕ ПЈЕСМЕ: Бранко Стевановић награђен признањем „Станко Ракита“
Пошумљавање као одговор на климатске промјене
“И ЈА САМ ДАО РЕЧ”: Јесмо ли заборавили војника који је мајору Тепићу чувао леђа и погинуо с њим?
