Prvi srpski respirator je nastao na osnovu ideje inženjera elektrotehnike iz Instituta „Mihajlo Pupin“ Ognjena Ristića. Pet modela respiratora napravljeno je u rekordno kratkom roku, za oko mesec dana. Tim stručnjaka radio je bez dana pauze, između 10 i 15 sati dnevno.
Ristić je za RTS objasnio kako se koristi uređaj za mehaničku ventilaciju pluća.
„Ako pogledamo sam uređaj, napravili smo ga mahom da podržava sve režime koje podržava savremeni uređaj. Počeli smo od prototipa sa klipom, gde smo negde u prvoj trećini projekta ustanovili da on ne može da zadovolji odgovarajuće performanse. Za potrebe priključivanja na bolničku instalaciju smo razvili prototip sa proporcionalnim ventilima“, rekao je Ristić.
Istakao je da je osnovni režim na kojem radi uređaj kontrola volumena, i da se na taj režim najčešće stavlja pacijent kada je sedatiran. Uređaj podržava i kontrolu pritiska. Postoji i asistirani režim.
„U svim ovim situacijama, ukoliko pacijent nije napravio dovoljan broj udaha, mašina dodaje odgovarajuće udahe koji su mu potrebni. Takođe, napravljeni su i dodatni neinvazivni režimi ventilacije“, istakao je Ognjen Ristić.
Prvi srpski respirator u rangu s najboljim svetskim
Vodeći inženjer projekta Vladimir Nešić je rekao da je na respiratoru radila grupa od desetak inženjera Instituta „Mihajlo Pupin“ kao i ljudi iz „Smart risrča“. Zahvalio je i firmama koje su pomogle.
Kaže da sledi standardna procedura sertifikacije i da bi posle te procedure srpski respiratori mogli da se nađu u bolnicama. Navodi da ta procedura traje oko godinu dana, a da je ubrzana procedura moguća u vanrednom stanju.
Nešić je istakao da su uređaji veoma ozbiljno pravljeni i da su vrlo kvalitetni, tako da mogu da stanu u rang sa vodećim svetskim respiratorima.
Kada je reč o delovima koji se ne proizvode u Srbiji, stupili su u kontakt sa namenskom proizvodnjom, konkretno „Prvom petoletkom“ i delom „Trajala“.
„Pokušavamo da obezbedimo da se što više specifičnih delova proizvodi u Srbiji“, rekao je Nešić.
Izvor: Sajt RTS-a